Cene nafte na svetskim robnim berzama i dalje se "vrte" oko 70 dolara po barelu, jer se strahuje da bi Iran, drugi najveći proizvodjač u organizaciji OPEK, mogao da obustavi isporuke zbog spora sa zapadom oko svojih nuklearnih aktivnosti.
Cene nafte na svetskim robnim berzama i dalje se "vrte" oko 70 dolara po barelu, jer se strahuje da bi Iran, drugi najveći proizvodjač u organizaciji OPEK, mogao da obustavi isporuke zbog spora sa zapadom oko svojih nuklearnih aktivnosti.Američka laka nafta na berzi u Njujorku za najbliži termin isporuke košta 69,74 dolara po barelu, a evropski "brent" na Medjunarodnoj berzi petroleja u Londonu 70,31 dolar.
Pismo koje je iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad uputio američkom predsedniku Džordžu Bušu u kome predlaže "nova rešenja" za nastali spor na kratko je spustio cenu američke nafte na 68,25 dolara, da bi se ona potom oporavila na 69,77 dolara.
Pojedini analitičari smatraju da je taj iranski korak "veoma važan" i procenjuju da bi cena nafte mogla da bude svedena u raspon od 63 do 65 dolara ako bi Iran i Zapad uspeli mirno da postignu kompromis.
Na tržištu glavne energetske sirovine prisutni su i drugi činioci koji već neko vreme podstiču rast cena, a to su nemiri u Nigeriji, nasilje u Iraku, odustvo 300.000 barela nafte dnevno iz postrojenja u
Meksičkom zalivu koja su oštećena još u avgustu prošle godine posle uragana Katrina, kao i najnoviji energetski "nacionalizam"u Latinskoj Americi.
Da bi donekle sprečila dalji rast cena Saudijska Arabija, najveći proizvodjač nafte u svetu, spremna je da dalje poveća eksploataciju, koja se sada kreće oko 9,5 miliona barela dnevno.
Ministar za naftu najuticajnije članice OPEK Ali al-Naimi takodje je ocenio da će se cene petroleja stabilizovati tokom ove decenije, ali je ukazao da će problem nedovoljne prerade sirove nafte potrajati još cetiri godine.
Al-Naimi je stoga pozvao i proizvodjače i potrošače nafte da saradjuju u otklanjanju prepreka s kojima se suočava petrolejska industrija.
(Tanjug)
