U susret prvomajskim praznicima, kada veliki broj građana tradicionalno odlazi u prirodu na uranak, nadležne institucije ponovo apeluju na odgovorno ponašanje kako bi izletišta ostala bezbedna i očuvana.
Boravak u prirodi za 1. maj u Srbiji najčešće podrazumeva druženje uz roštilj, ali iz JP "Srbijašume" podsećaju da je to dozvoljeno isključivo na mestima koja su za to jasno obeležena i uređena. Ovo preduzeće upravlja sa oko 900.000 hektara šuma i šumskog zemljišta, a pred praznike dodatno uređuje izletničke zone i sprovodi kontrole.
Gordana Jančić iz "Srbijašuma" izjavila je za RTS da su na popularnim lokacijama postavljeni mobilijar, nadstrešnice i posebna ložišta za roštiljanje, kao i informativne table sa pravilima ponašanja. Kako je objasnila, posetioci mogu lako da prepoznaju dozvoljene zone jer su označene kao piknik-prostori, uz obeležene staze i mesta za odmor.
Iako je pristup šumama slobodan, Jančićeva naglašava da svaki pojedinac snosi odgovornost za svoje postupke i da boravak u prirodi podrazumeva i brigu o sopstvenoj bezbednosti, ali i očuvanju okruženja.
Gde je zabranjeno loženje vatre
Prema važećim propisima, loženje otvorene vatre zabranjeno je:
- u šumama
- na udaljenosti manjoj od 200 metara od ruba šume
- na otvorenom prostoru, uključujući spaljivanje trave i niskog rastinja
- na poljoprivrednim površinama i spaljivanju biljnih ostataka
- na izletištima van posebno obeleženih i uređenih mesta za roštiljanje
Zbog velike posećenosti izletišta tokom praznika, nadležni upozoravaju da se ova pravila često zanemaruju, što značajno povećava rizik od požara.
Na dodatni oprez upozoravaju i iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Načelnik odeljenja u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a, Milorad Spasojević, apelovao je na građane da tokom prvomajskih praznika budu posebno pažljivi prilikom paljenja vatre na otvorenom.
Kako je naveo za Tanjug, ukoliko se vatra loži, to mora biti isključivo na posebno obeleženim i obezbeđenim mestima, uz obavezno obezbeđenu vodu ili druga sredstva za gašenje, kako bi se sprečilo širenje eventualnog požara.
Spasojević je podsetio da je zakonom zabranjeno spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka na otvorenom prostoru, kao i da su za kršenje ovih propisa predviđene novčane kazne. Dodao je i da će pripadnici Sektora za vanredne situacije tokom praznika dežurati na izletištima, kako bi reagovali ukoliko bude potrebno.
Na dodatni oprez upozorio je i direktor Šumskog gazdinstva Pirot Igor Petrović, koji je, kako prenose Pirotske vesti, apelovao na građane da budu maksimalno pažljivi prilikom loženja vatre i da je obavezno ugase pre napuštanja izletišta.
Najčešći uzrok šumskih požara upravo je ljudski faktor - bilo da je reč o nepažnji, neugašenom pikavcu ili vatri koja nije adekvatno ugašena. Zbog toga nadležne službe tokom praznika pojačavaju kontrole, a u slučaju požara sprovodi se istraga kako bi se utvrdila odgovornost.
Kolike su kazne
Za nepoštovanje propisa predviđene su novčane kazne:
- za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara
- za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara
Pored toga, dodatne sankcije mogu biti izrečene ukoliko dođe do izazivanja požara ili ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine.
Pored opasnosti od požara, problem predstavlja i otpad koji ostaje iza izletnika. Građanima se savetuje da smeće pokupe i odlože na predviđena mesta, imajući u vidu da se kontejneri na izletištima brzo pune tokom prazničnih dana.
Iz "Srbijašuma" poručuju da se iz godine u godinu beleži veća svest građana, ali da su ovakvi apeli i dalje neophodni. Cilj je jasan - da priroda ostane čista i bezbedna, kako za sadašnje, tako i za buduće generacije.
Jedan neugašen žar ili bačen opušak mogu biti dovoljni da unište hektare šume. Zato nadležni poručuju - uživanje u prirodi ne sme da bude na njen račun, jer posledice neodgovornosti mogu trajati mnogo duže od praznika.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
