Sedmočlana porodica Laketić iz sela Degrmen kod Kuršumlije vraćena na petrolejke jer imaju kabal ali ne i bandere za struju.
Klaketići su pre dve godine uveli struju u domaćinstvo, ali su sada prinuđeni da vrate lampe-petrolejke u kuću, jer je elektrodistribucija isekla dovod, tvrdeći da je nelegalan.
Laketići su, uvodeći struju, sproveli vodove kroz šumu, sa stabla na stablo, u dužini od 1.200 metara, jer nisu imali novca za kupovinu bandera.
Tada im je u nabavci elektro-instalacija pomogla jedino lokalna samouprava Kuršumlije, a za kupovinu kablova, kojima su sproveli struju od dalekovoda, preko šume do kuće, prodali su deo stoke.
Od kada su kablove sproveli sa bukve na bukvu, zahtevaju od elektrodistribucije da legalizuje takvu mrežu, ali u tom preduzeću smatraju da ona ne ispunjava standarde zbog čega im je na kraju struja i isključena.
Dobrila Laketić (51) kaže da ponovo žive u srednjem veku, jer nemaju novca da naprave mrežu koja ispunjava uslove i standarde.
Najveći problem je što u ovoj porodici živi devetomesečna beba, a pripremljena zimnica u zamrzivaču je, prema njenim rečima, potpuno propala.
"Pored svih tih nedaća, ja sam dijabetičar, pa sam sada prinuđena da injekcije insulina držim u frižideru kod komšsije u šusednom selu, udaljenom šest kilometara, pa svako jutro i veče idem tamo da sebi dam injekciju. Hranu za bebu držimo napolju, a iz zamrzivača smo sve što smo pripremili za zimu bacili. Naše molbe da nas ne isključuju, nisu urodile plodom i mi živimo isto onako kako je ovde živela moja prababa", rekla je Beti Dobrila Laketić.
Ova porodica, u kojoj žive tri generacije, jedna je od retkih koja se odlučila da ostane na selu.
Njihova kuća je udaljena od grada više od 40 kilometara, nalazi se u blizini administrativne granice sa Kosovom. Do njihove kuće jedva da postoji put.
Radovan Laketić (55) kaže da zbog teških uslova za život i nemogućnosti da zarade novac, nikada neće moći da kupe standardne stubove za ispunjavanje uslova koje traži Elektrodistribucija.
"Bilo bi nam potrebno nekoliko miliona dinara da kupimo i postavimo oko 45 betonskih bandera od dalekovoda do moje kuće. Taj novac nemam, niti mogu da ga zaradim. Za ovakvu mrežu i kupovinu neophodnih uređaja, frižidera i zamrzivača, prodao sam stoku. Sada više nemam šta da prodam i ovo što sam uradio i kupio bez struje mi nije potrebno. Uzalud smo se radovali struji, jer smo želeli da u 21. veku živimo kao i svi drugi ljudi", rekao je Radovan Laketić.
Direktor Elektrodistribucije u Kuršumliji Milan Đurđević rekao je da je nemoguće legalizovati mrežu koju su sami Laketići sproveli kroz šumu i da je jedino rešenje postaviti električno brojilo na poslednjem stubu dalekovoda.
"Tužno je što ljudi moraju da žive ovako u 21. veku, ali mi smo posle dve godine morali da im isključimo struju, jer se takvi potrošači tretiraju kao nelegalni korisnici. Mi hoćemo da Laketići postave brojilo na banderu legalnog dalekovoda, ali oni ni za to nemaju novca, tako da mi nemamo nikakvu drugu mogućost da im pomognemo", rekao je Đurđević.
Supružnici Radovan i Dobrila Laketić žive sa dvojicom sinova, snajom i unukom, kao i bratancem i ne planiraju da napuste ovo planinsko selo.
(MONDO)
Laketići su, uvodeći struju, sproveli vodove kroz šumu, sa stabla na stablo, u dužini od 1.200 metara, jer nisu imali novca za kupovinu bandera.
Tada im je u nabavci elektro-instalacija pomogla jedino lokalna samouprava Kuršumlije, a za kupovinu kablova, kojima su sproveli struju od dalekovoda, preko šume do kuće, prodali su deo stoke.
Od kada su kablove sproveli sa bukve na bukvu, zahtevaju od elektrodistribucije da legalizuje takvu mrežu, ali u tom preduzeću smatraju da ona ne ispunjava standarde zbog čega im je na kraju struja i isključena.
Dobrila Laketić (51) kaže da ponovo žive u srednjem veku, jer nemaju novca da naprave mrežu koja ispunjava uslove i standarde.
Najveći problem je što u ovoj porodici živi devetomesečna beba, a pripremljena zimnica u zamrzivaču je, prema njenim rečima, potpuno propala.
"Pored svih tih nedaća, ja sam dijabetičar, pa sam sada prinuđena da injekcije insulina držim u frižideru kod komšsije u šusednom selu, udaljenom šest kilometara, pa svako jutro i veče idem tamo da sebi dam injekciju. Hranu za bebu držimo napolju, a iz zamrzivača smo sve što smo pripremili za zimu bacili. Naše molbe da nas ne isključuju, nisu urodile plodom i mi živimo isto onako kako je ovde živela moja prababa", rekla je Beti Dobrila Laketić.
Ova porodica, u kojoj žive tri generacije, jedna je od retkih koja se odlučila da ostane na selu.
Njihova kuća je udaljena od grada više od 40 kilometara, nalazi se u blizini administrativne granice sa Kosovom. Do njihove kuće jedva da postoji put.
Radovan Laketić (55) kaže da zbog teških uslova za život i nemogućnosti da zarade novac, nikada neće moći da kupe standardne stubove za ispunjavanje uslova koje traži Elektrodistribucija.
"Bilo bi nam potrebno nekoliko miliona dinara da kupimo i postavimo oko 45 betonskih bandera od dalekovoda do moje kuće. Taj novac nemam, niti mogu da ga zaradim. Za ovakvu mrežu i kupovinu neophodnih uređaja, frižidera i zamrzivača, prodao sam stoku. Sada više nemam šta da prodam i ovo što sam uradio i kupio bez struje mi nije potrebno. Uzalud smo se radovali struji, jer smo želeli da u 21. veku živimo kao i svi drugi ljudi", rekao je Radovan Laketić.
Direktor Elektrodistribucije u Kuršumliji Milan Đurđević rekao je da je nemoguće legalizovati mrežu koju su sami Laketići sproveli kroz šumu i da je jedino rešenje postaviti električno brojilo na poslednjem stubu dalekovoda.
"Tužno je što ljudi moraju da žive ovako u 21. veku, ali mi smo posle dve godine morali da im isključimo struju, jer se takvi potrošači tretiraju kao nelegalni korisnici. Mi hoćemo da Laketići postave brojilo na banderu legalnog dalekovoda, ali oni ni za to nemaju novca, tako da mi nemamo nikakvu drugu mogućost da im pomognemo", rekao je Đurđević.
Supružnici Radovan i Dobrila Laketić žive sa dvojicom sinova, snajom i unukom, kao i bratancem i ne planiraju da napuste ovo planinsko selo.
(MONDO)
