Dok preliminarni podaci popisa pokazuju da se broj stanovnika Srbije smanjuje, broj siromašnih se povećava iz godine u godinu, pa tako i broj korisnika narodnih kuhinja.
Da su nemaština i kriza uzele maha najbolje svedoči podatak da je broj ljudi kojima je hrana u javnim kuhinjima jedini siguran obrok, povećan u odnosu na prethodne godine.
Najveći broj korisnika javnih kuhinja je u ruralnim sredinama, ali i u srpskoj prestonici gde se na 37 punktova deli hrana svakoga dana, redovi su veliki.
U narodnim kuhinjama prestonice svakodnevno se podeli više od 11.000 besplatnih obroka za najsiromašnije Beograđane, a to je za oko 3.000 više nego u istom periodu prošle godine, izjavio je za MONDO gradski sekretar za socijalnu zaštitu Vladan Đukić.
Petnaestodnevni jelovnik za narodne kuhinje formira se u Gradskom zavodu za javno zdravlje, a predviđeno je da svaki obrok podmiri 50 odsto dnevnih potreba odraslog čoveka.
Obrok se sastoji od pola litra kuvane hrane i 300 grama hleba, dok vikendom i za praznike korisnicima sleduju lanč paketi, odnosno suvi obroci, rečeno je MONDU u Gradskom centru za socijalni rad.
Korisnici"narodnog kazana" koji su i na evidenciji za materijalnu pomoć, uglavnom su stariji ljudi,koji nemaju pomoć srodnika, ali tu su i čitave porodice sa decom čiji su prihodi po članu domaćinstva ispod minimalnog nivoa socijalne sigurnosti,kao i porodice gde su roditelji nezaposleni ili bolesni.
Među korisnicima ima i onih koji su do pre nekoliko godina živeli iole pristojno, bez bilo kakve socijalne pomoći.
Takav je slučaj starice koju smo zatekli u Gerontološkom centru opštine Stari grad, gde se nalazi i narodna kuhinja.
Ova baka, koja je želela da ostane anonimna rekla nam je da je prinuđena da se hrani u narodnoj kuhinji jer prima penziju od 6.000 dinara, što nije dovoljno ni za račune.
Kako kaže,živela je pristojno jer joj je finansijski pomagao sin, ali se pre tri godine sve promenilo kada mu je posao propao i kada je zapao u dugove.
Sudbina ove gospođe samo je jedna od 11.600, koliko je redovnih korisnika "narodnog kazana" u Beogradu.
Širom Srbije više od 29.000 građana dobija obroke u 72 narodne kuhinje, a od toga 6.200 dece, rečeno je u Crvenom krstu Srbije.Najveći broj korisnika javnih kuhinja je u ruralnim sredinama, ali i u srpskoj prestonici gde se na 37 punktova deli hrana svakoga dana, redovi su veliki.
U narodnim kuhinjama prestonice svakodnevno se podeli više od 11.000 besplatnih obroka za najsiromašnije Beograđane, a to je za oko 3.000 više nego u istom periodu prošle godine, izjavio je za MONDO gradski sekretar za socijalnu zaštitu Vladan Đukić.
Petnaestodnevni jelovnik za narodne kuhinje formira se u Gradskom zavodu za javno zdravlje, a predviđeno je da svaki obrok podmiri 50 odsto dnevnih potreba odraslog čoveka.
Obrok se sastoji od pola litra kuvane hrane i 300 grama hleba, dok vikendom i za praznike korisnicima sleduju lanč paketi, odnosno suvi obroci, rečeno je MONDU u Gradskom centru za socijalni rad.
Korisnici"narodnog kazana" koji su i na evidenciji za materijalnu pomoć, uglavnom su stariji ljudi,koji nemaju pomoć srodnika, ali tu su i čitave porodice sa decom čiji su prihodi po članu domaćinstva ispod minimalnog nivoa socijalne sigurnosti,kao i porodice gde su roditelji nezaposleni ili bolesni.
Među korisnicima ima i onih koji su do pre nekoliko godina živeli iole pristojno, bez bilo kakve socijalne pomoći.
Takav je slučaj starice koju smo zatekli u Gerontološkom centru opštine Stari grad, gde se nalazi i narodna kuhinja.
Ova baka, koja je želela da ostane anonimna rekla nam je da je prinuđena da se hrani u narodnoj kuhinji jer prima penziju od 6.000 dinara, što nije dovoljno ni za račune.
Kako kaže,živela je pristojno jer joj je finansijski pomagao sin, ali se pre tri godine sve promenilo kada mu je posao propao i kada je zapao u dugove.
Sudbina ove gospođe samo je jedna od 11.600, koliko je redovnih korisnika "narodnog kazana" u Beogradu.
Tri miliona obroka za gladne
Broj siromašnih ljudi u Srbiji tokom poslednje tri godine raste, kazao je na konferenciji za novinare državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Zoran Martinović.
"Raste i broj porodica koje primaju socijalnu pomoć. Prema podacima iz avgusta, 69.000 porodica prima socijalnu novčanu pomoć", rekao je Martinović.
On je dodao da je krajem prošle godine iz budžeta izdvojeno 252 miliona dinara za narodne kuhinje u Srbiji i 130 miliona dinara za lanč pakete koji su podeljeni najugroženijim kategorijama stanovništva.
U prvih osam meseci 2011. godine u narodnim kuhinjama je pripremljeno i distribuirano više od tri i po miliona obroka, podaci su CKS-a.
Pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Suzana Paunović je povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva izjavila da u Srbiji živi 9,2 odsto siromašnih građana i da su najugroženiji stanovnici ruralnih područja.
Svaki deseti građanin u Srbiji živi sa manje od 8.544 dinara mesečno, rekla je Paunovićeva RTS-u.
Za razliku od perioda od 2006. do 2008. kada je broj siromašnih opao, tokom 2009. i 2010. godine, pre svega zbog ekonomske krize, njihov broj je porastao pa je tako 2009. 6,9 odsto bilo siromašnih, a godinu dana kasnije 9,2 odsto, rekla je Paunovićeva.
Međutim, ohrabruje nezvaničan podatak da će ova 2011. godina označiti stagnaciju u daljem razvoju siromaštva, istakla je ona.
Siromaštvom su mnogo više pogođeni stanovnici ruralnih nego gradskih područja, i to uglavnom petočlana i šestočlana domaćinstva, ljudi sa osnovnim ili bez obrazovanja, nezaposleni i oni koji nisu radno aktivni, navela je Paunovićeva.
Najviše je ugroženo stanovništvo centralne Srbije, jer čak 12 odsto stanovnika na tom području živi ispod linije apsolutnog siromaštva, dok je Beograd u boljoj poziciji, kao i Vojvodina sa 6,8 odsto siromašnih, kazala je Paunovićeva.
Novi zakon o socijalnoj zaštiti počeo je da daje efekte i u ovom trenutku ima 69.000 porodica koje se nalaze na evidenciji da primaju novčanu, socijalnu pomoć, što znači da 176.000 građana primaju taj vid pomoći, rekla je Paunovićeva.
(J. S. - MONDO)
