Prisećajući se prvih dana u Srbiji, kaže da je zemlja tada izgledala potpuno drugačije nego danas.
"Prvi put sam došao u Srbiju početkom dvehiljaditih, a 2007. godine sam se preselio. Tada je sve još bilo u razvoju. Sećam se da sam mislio da ću novac podići na bankomatu, ali bankomata tada gotovo da nije bilo. Morao sam da pozajmim novac od prijatelja", ispričao je on.
Kaže da je tada stranac u Beogradu bio prava retkost.
"Moj prvi stan bio je na Slaviji. Ujutru bih trčao do Tašmajdanskog parka, a ljudi su me gledali kao da sam nešto ukrao i da me neko juri. Tada niko nije trčao po parku, to se jednostavno nije viđalo", rekao je Šok u emisiji Attic Life.
Danas, kako kaže, Beograd izgleda potpuno drugačije.
"Sada čujete engleski i druge strane jezike na ulici, ima turista, stranaca, poslovna kultura se razvila, a promenio se i način života. Ipak, Srbija je zadržala svoju kulturu, vrednosti i ono po čemu je posebna", naveo je on.
"U Srbiji morate da izgradite odnos"
Govoreći o poslovanju u Srbiji, Šok ističe da ovde dogovori ne počinju i ne završavaju se samo na ugovorima i brojkama.
"Ja sam veoma Amerikanac i uvek idem pravo na stvar. Ali ovde sam naučio da moraš da budeš fleksibilan. Odnos je veoma važan. Morate da razumete jedni druge, da provedete vreme zajedno, da izgradite poverenje", rekao je on.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je važno ulagati vreme u ljude.
"Da li je to ručak, jagnjetina, rakija ili druženje - moraš da uložiš trud. To postoji u svakoj kulturi, ali ovde je posebno važno", kaže Šok.
Na pitanje da li je u Srbiji moguće sklopiti veliki posao bez rakije, odgovorio je kratko: "Rekao bih da verovatno nije."
Dodao je da rakiju voli, posebno domaću.
"Ako je domaća i dobra, volim šljivovicu, lozovaču i dunju. Ne kupovnu, nego pravu domaću. Imam čoveka koji je pravi kod kuće, van sela Prokuplje. Jednom godišnje ili jednom u dve godine odem kod njega i kupim veću količinu", ispričao je on.
"Srbi su teški pregovarači"
Šok smatra da su Srbi veoma jaki i zahtevni pregovarači.
"Teški su, apsolutno. Nemaju problem da vam direktno kažu šta misle. U pregovorima mogu da zauzmu stav koji deluje nerazumno i da ga brane do kraja. Nisu ljudi koje možete lako da pomerite u poslu", rekao je on.
Posebno je govorio i o srpskom inatu, za koji kaže da može da bude i negativan i pozitivan.
"Inat može da bude loš, ali može da bude i dobar. Kod osnivača startapa, na primer, vidi se kao odbijanje da odustanu. Ako nešto ne uspe, promene pristup, ali ne odustaju. Ovaj deo sveta ima ogromnu otpornost", objasnio je Šok.
Kako je Srbija izgledala kada je došao
Kada je prvi put došao u Srbiju, kaže da je čekao da se situacija posle 1999. godine smiri.
"Nisam došao odmah jer nisam znao da li bih bio dobrodošao. Čekao sam da se stvari smire, razgovarao sa prijateljima i onda počeo da dolazim. Na kraju sam se 2007. preselio", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija je tada tek izlazila iz jednog perioda i ulazila u novu fazu.
"Sve je bilo novo, sve se razvijalo. Danas je mnogo više stranaca, turista, mnogo je više poslovnih prilika. Zemlja se mnogo promenila", kaže Šok.
Ipak, smatra da se srpska kultura nije suštinski promenila.
"Srbi veoma drže do svoje kulture. Ponosni su na nju i čuvaju je. Postoje narodi koji se lako asimiluju kada odu u inostranstvo, ali Srbi dugo čuvaju svoj identitet", naveo je on.
O novcu, biznisu i novim uzorima
Govoreći o odnosu prema novcu i biznisu, Šok kaže da je Srbiji bilo potrebno više dobrih uzora u poslovnom svetu.
"Pitanje je u koga mladi danas gledaju, u ljude koji su do imovine došli kroz privatizacije i sumnjive poslove, ili u preduzetnike koji su nešto zaista izgradili. Srbiji su potrebni bolji uzori", rekao je on.
Kao pozitivne primere naveo je tehnološki sektor i domaće preduzetnike koji su, kako kaže, uspeli gotovo bez resursa.
"Postoje ljudi iz Srbije koji su uradili neverovatne stvari. U tehnološkom sektoru ima dobrih primera", rekao je Šok.
Posebno je pomenuo HTEC grupu, u kojoj je radio kao operativni direktor.
"Kada sam se priključio, kompanija je imala skoro 500 ljudi, a za dve i po godine porasla je na 2.300 zaposlenih. Prihodi su prešli 100 miliona, a prikupili su 140 miliona dolara za manjinski udeo. To je bio ogroman uspeh", naveo je on.
Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji posebna kombinacija energije, strasti i spremnosti na rizik.
"To je lepota ovog dela sveta. Strast, energija i apetit za rizik su neverovatni. Kada spojite energiju, rad, strast i integritet - dobijete uspešnu priču", rekao je on.
Najveći izazov u Srbiji
Kao najveći izazov u Srbiji vidi poslovnu kulturu koja se i dalje razvija.
"Kvalitet života je odličan. Hrana, prijatelji, muzika - sve je to sjajno. Ali poslovna kultura je i dalje izazov", rekao je Šok.
Objasnio je da su u Americi mnoge porodice generacijama razvijale biznise, dok je u Srbiji istorija često prekidala kontinuitet.
"Karte su se ovde mnogo puta mešale. Kraljevina, rat, komunizam, tranzicija - svaki put se vlasništvo menjalo. Teško je izgraditi poslovnu kulturu kada se imovina iz generacije u generaciju predaje nekome drugom", rekao je on.
Kao primer iz svoje porodice naveo je posao distribucije piva u Americi koji je trajao kroz tri generacije.
"Takav kontinuitet je veoma vredan. Kada ga nemate, mnogo je teže graditi kulturu biznisa", objasnio je Šok.
Srbija i Češka: "Ovde su ljudi topliji"
Pošto je živeo i u Češkoj, uporedio je Čehe i Srbe.
"To su veoma različite kulture. Česi su više centralnoevropski, hladniji, formalniji, više pod germanskim uticajem. U Srbiji su ljudi topliji, emotivniji, ali ponekad i agresivniji", rekao je on.
Dodaje da se razlika vidi i u svakodnevnom životu.
"U Srbiji vam prijatelji i komšije mogu samo doći na vrata. U Češkoj se ne pojavljujete nenajavljeni u nedelju popodne na kafi. To je potpuno drugačije", rekao je Šok.
Smatra da je na mentalitet Srbije snažno uticala istorija.
"Ovo je zemlja koja je generacijama imala ratove na svojoj teritoriji. Ljudi ovde često žive za danas. U Češkoj je sve organizovanije, planira se unapred. Ovde je više balkanski, toplije i neposrednije", objasnio je on.
Kako ga je Srbija promenila?
Šok kaže da ga je život u Srbiji promenio i lično i politički.
"Odrastao sam u konzervativnoj porodici i uvek sam naginjao desno. Život ovde me je pomerio malo ulevo, u smislu da više razmišljam o tome kako društvo zajednički može da rešava probleme", rekao je on.
Ističe da ga je život u Evropi naučio da više razume obe strane.
"U Americi često pojednostavljujemo stvari. Kažemo - ako neko nema, nije dovoljno radio. Ali problemi društva su mnogo složeniji. Život ovde me je omekšao i naterao da stvari gledam dublje", naveo je on.
Ipak, kaže da veoma ceni porodične vrednosti u Srbiji.
"Srbija je veoma porodična zemlja, bezbedna i prijateljska. Volim taj deo srpskog života - važnost porodice i zajedništva", rekao je Šok.
"Ameriku je teško gledati iz daljine"
Na pitanje kako danas vidi Ameriku, kaže da mu nije lako da posmatra šta se tamo događa.
"Volim Ameriku, veoma sam Amerikanac i volim svoju zemlju, ali teško je gledati je iz daljine. Ponekad je ne prepoznajem kao zemlju u kojoj sam odrastao", rekao je on.
Kao probleme navodi političku polarizaciju, nasilje, rasizam i preterani konzumerizam.
"I dalje mislim da je Amerika jedna od najvećih zemalja na svetu i velika meritokratija, ali ima ozbiljne društvene probleme koje treba rešavati", rekao je Šok.
"Novac je sigurnost, ali ne i smisao života"
Govoreći o novcu, kaže da ga nikada nije posmatrao kao cilj sam po sebi.
"Novac za mene pre svega znači sigurnost, a zatim mogućnost izbora. Nikada nisam bio opsednut time da postanem milijarder. Kada imate toliko novca, na kraju radite za svoj novac", rekao je on.
Dodaje da mu je važnije da ima dovoljno za porodicu i dobar život.
"Novac vam omogućava neke izbore, ali vas ne čini srećnim. Ako odete predaleko, on postaje teret. Morate da ga čuvate, raspoređujete, brinete o bezbednosti", naveo je Šok.
Za svoju karijeru kaže da je bila zanimljivija nego što je bila finansijski unosna.
"Zaradio sam novac i živim dobro, ali moja karijera je pre svega bila zanimljiva. Radio sam zanimljive stvari, sa zanimljivim ljudima, na zanimljivim mestima", rekao je on.
Kaže da mu odgovara način života u Srbiji.
"U Srbiji je više reč o tome kako živite, a ne samo o tome da stalno pobeđujete i gomilate novac. To mi odgovara", naveo je Šok.
Šta je za njega kvalitet života?
Na pitanje šta za njega znači kvalitet života, odgovara da je ključ u balansu.
"To je vreme sa porodicom, decom i prijateljima. To je smislen posao, dovoljno novca da živite dobro, ali ne toliko da sve vreme morate da upravljate onim što imate", rekao je on.
Dodaje da je u Srbiji naučio da više ceni svakodnevni život.
"Srbija me je mnogo naučila o kvalitetu života. Ovde ljudi više naglašavaju kvalitet života nego samo pobedu i novac", rekao je Šok.
Kako je gradio Orion Telekom?
Govoreći o Orion Telekomu, kaže da je ideja bila da se kupe manji internet provajderi, povežu u jednu celinu i napravi alternativa Telekomu Srbija.
"To je bila ideja koju sam predstavio investitorima. Hteli smo da kupimo više malih provajdera, spojimo ih i izgradimo alternativnog operatera", rekao je on.
Najveći izazov bio je u tome što je morao istovremeno da obezbedi novac i dogovori akvizicije.
"Da bih dobio novac, morao sam da imam dogovore. A da bih imao dogovore, morao sam da pokažem da imam investitore. Sve je imalo mnogo pokretnih delova", objasnio je Šok.
Zbog toga je, kako kaže, napustio stan u Londonu i preselio se u Beograd.
"Shvatio sam da to ne mogu da završim iz Londona. Morao sam da budem ovde. Dve godine sam praktično trčao okolo, pregovarao, gradio kredibilitet i pokušavao da sve spojim", rekao je on.
Period finansijske krize 2008. godine bio je posebno stresan.
"Kada je počela kriza i kada su velike finansijske institucije propadale, mislio sam da je gotovo. Pomislio sam da sam izgubio godinu i po dana. Ali investitori su na kraju rekli da ostaju uz projekat i krajem 2008. shvatio sam da će se to ipak dogoditi", ispričao je Šok.
Šta misli o veštačkoj inteligenciji?
Šok smatra da je oblast veštačke inteligencije trenutno precenjena, ali da je sama tehnologija veoma ozbiljna.
"Postoji balon u smislu da ogroman novac ulazi u mali prostor i to podiže vrednosti kompanija. Ideja da će sve što ima veze sa veštačkom inteligencijom odmah postati jednorog - to će se srušiti", rekao je on.
Uporedio je situaciju sa dotkom balonom.
"Video sam isto krajem devedesetih u telekomunikacijama i internetu. Došao je pad, ali kada danas pogledate širu sliku, taj pad je bio samo mali deo ogromnog stvaranja vrednosti", objasnio je.
Veruje da će se slično dogoditi i sa veštačkom inteligencijom.
"AI je stvaran. Doći će do pada vrednosti, ali posle toga sledi ogromno stvaranje vrednosti", rekao je Šok.
"Srbija je moj dom"
Na kraju, kaže da ga je život u Srbiji učinio opreznijim, ali i samouverenijim.
"Ako dođete ovde ni iz čega, izgradite nešto od početka, to vas učini samouverenijim. Srbija me je učinila opreznijim, liberalnijim i više usmerenim na kvalitet života nego samo na posao", rekao je on.
Iz Amerike mu, kaže, nedostaju porodica, prijatelji, hrana i sport, ali ne i način života.
"Ne nedostaje mi američki način života. Tamo se mnogo radi, nema mnogo slobodnog vremena, sve može da bude kao trka pacova", rekao je Šok.
Beograd danas naziva svojim domom.
"Nedavno sam shvatio da sam u Beogradu živeo duže nego u bilo kom drugom gradu u životu. U rodnom gradu sam proveo oko 16 godina, a ovde sam više od 18. Ovde sam odgajao decu i osnovao porodicu. Za mene je ovo dom", zaključio je Dejvid Šok.
BONUS VIDEO:
(Attic Life/Mondo)
· Reaguj
