Kako navodi 4zida, ključni dokument bez kog rušenje ne može ni da počne jeste projekat za uklanjanje objekta, odnosno projekat rušenja. Na osnovu njega određuju se način rušenja, mere bezbednosti, zaštita susednih objekata i infrastrukture, kao i kompletna procedura izvođenja radova.
Advokat Bane Krunić objašnjava da je zakonom propisano da nadležni organ izdaje rešenje o uklanjanju objekta u roku od osam dana od predaje kompletne dokumentacije, ali da u praksi ceo postupak često traje mnogo duže.
"Ključni dokument je projekat rušenja. Taj dokument praktično predstavlja plan na osnovu kog se utvrđuje način rušenja, mere bezbednosti i zaštite susednih objekata, ako ih ima, kao i infrastrukture. Bez naznačenog projekta, dozvola se ne može ni dobiti", naveo je Krunić za 4zida.
Kazne i do milion dinara
Rušenje objekta bez odgovarajuće dozvole predstavlja kršenje Zakona o planiranju i izgradnji, a kazne su veoma visoke.
Za privredna društva kazne se kreću od 500.000 do milion dinara, dok preduzetnici mogu biti kažnjeni sa 300.000 do 500.000 dinara. Osim novčanih kazni, građevinska inspekcija može da zabrani dalje radove i pokrene prekršajni postupak.
Krunić upozorava da građani često pogrešno procenjuju situaciju i smatraju da dozvola nije potrebna ukoliko se na mestu srušenog objekta neće graditi novi.
"Građevinski radovi se neretko započinju bez ikakve prijave, pod pretpostavkom da dozvola nije potrebna ako se ništa novo neće graditi na mestu gde se nešto ruši ili uklanja. Međutim, kada se pojavi građevinska inspekcija, ili kada dođe do prijave od strane komšija, postaje jasno da je dozvola bila zakonska obaveza", rekao je on.
Kako izgleda rušenje kuće?
Pre samog rušenja objekat mora da bude isključen sa svih komunalnih priključaka - struje, vode, gasa i grejanja. Nakon toga sledi demontaža nameštaja, stolarije, ograda i drugih elemenata, kao i postavljanje zaštitnih i potpornih konstrukcija.
Rušenje uglavnom počinje uklanjanjem krova i krovne konstrukcije, zatim fasade, vrata i prozora, dok se na kraju ruše noseći zidovi i temelji.
Iz firme "Betonliga", koja se bavi rušenjem objekata, navode da trajanje radova zavisi od veličine objekta, lokacije i potrebne mehanizacije.
"Rušenje kuće na placu, kao i rušenje pomoćnih objekata je najčešći posao sa kojim se susrećemo. Kod rušenja malih objekata dovoljan je mali bager i utovarivač, dok su za velike objekte potrebni veliki bageri, dodatna mehanizacija i više radnika", naveli su za 4zida.
Prema njihovim rečima, rušenje manjih objekata može da traje svega dva dana, dok se veliki objekti poput škola, bolnica ili garaža ruše i po nekoliko nedelja.
Koliko košta rušenje?
Cene rušenja zavise od više faktora - pristupačnosti terena, vrste objekta, skidanja krova i količine otpada koji mora da se odveze.
Kako navode iz firme "Betonliga", cena se okvirno kreće od 30 evra po kvadratnom metru naviše. Tako rušenje kuće od 100 kvadrata, zajedno sa mehanizacijom i odvozom šuta, može da košta između 5.000 i 6.000 evra.
Rušenje gipsanih zidova košta od sedam do 15 evra po kvadratu, dok su veliki panelni zidovi među najskupljima za uklanjanje.
Šta se dešava sa šutom?
Nakon rušenja sledi odvoz građevinskog otpada, koji se u Beogradu najčešće transportuje na deponiju u Vinči, gde deo materijala odlazi na reciklažu.
Prema procenama stručnjaka, za odvoz oko 40 kubika građevinskog šuta potrebno je izdvojiti oko 500 evra.
Veliki deo otpada može ponovo da se iskoristi - čelik za armaturu i metalne profile, beton za temelje i podloge puteva, staklo za asfalt, a drvo za panele i biomasu. Po završetku radova vlasnik mora da angažuje geometra i podnese zahtev katastru kako bi se srušeni objekat izbrisao iz evidencije, posebno ukoliko se na tom mestu planira nova gradnja.
BONUS VIDEO:
(4zida/Mondo)
