Igor Jovanović, nastavnik Tehničke škole u Vranju, još pre 20 godina pristao je da svom prijatelju bude žirant prilikom podizanja kredita, da bi danas, toliko godina kasnije i dalje isplaćivao njegov dug. Kako kaže, ni sam ne zna koliko puta se zapitao šta mu je to trebalo u životu!
"Još uvek plaćam dug. Rate nisu povećane, ali su se menjale u skladu sa povećanjem plate. Međutim, došlo je do jednog pomaka i pozitivnog rešenja za mene u vezi tog duga. Nakon što sam javno izneo svoj problem, stigao je odgovor iz Beograda da je u postupku napravljena procesna greška, u iznosu od oko milion dinara", rekao je Jovanović za medije.
"Došlo je do greške agencije iz Beograda. Oni su to i priznali i izvinili se, ali je ostalo da ja i dalje izmirujem obaveze. Nadam se da više neće biti zateznih kamata i dodatnih troškova i da ću u naredna dva do tri meseca konačno izaći iz tog problema i dobiti potvrdu da je sve izmireno, kako mene i moju porodicu više niko ne bi uznemiravao.
Verovatno će izvršitelj ponovo naplatiti određeni procenat, jer se to tako procenjuje i skida sa računa. Uglavnom, deo po deo se uzima kroz sistem naplate. Navodno su mi slate opomene, ali ja ih nikada nisam dobio, pa je dug rastao zbog kamata. Na kraju je doneto rešenje o prinudnoj naplati i blokadi plate, pa se dug naplaćivao godinama", naveo je.
"Verovao sam prijatelju"
Ono što je počelo kao pomoć prijatelju kroz potpisivanje jemstva za kredit, vremenom se pretvorilo u višegodišnju borbu sa dugovima, kamatama i izvršiteljima
"Sve je počelo 2004. godine, kada sam, iz poverenja prema prijatelju, potpisao kao žirant za kredit, mislim da je bio poljoprivredni. Tada je direktor banke bio Sima Bundalo, koji je kasnije i krivično odgovarao. Ostao je dug od oko 4.500 evra, koji je vremenom dospeo kod izvršitelja.
Kasnije je dug otkupljen za male pare, a ja sam bio treći žirant, dok su prvi i drugi žirant ili preminuli ili nisu bili dostupni. Od 2011. do 2023. godine ukupno sam isplatio značajan iznos i nakon toga mi je ukinuta blokada plate. Nakon toga je izvršitelj naplatio i dodatnu naknadu za sprovođenje postupka", objasnio je.
Advokatica Ana Selak objasnila je za Kurir televiziju da se u ovakvim situacijama nađemo u dugom vremenskom periodu u kojem se stalno obračunavaju kamate. Tu su, kako ona kaže, veoma važni ekonomski veštaci koji u sudskom postupku mogu da obračunaju kamatu na određeni datum i da se ona "zaključa", kako bi se tačno utvrdilo koliko dug iznosi.
"Preuzimamo veliku odgovornost kada stupimo u odnose u kojima druga lica potražuju određeni novac, a mi garantujemo svojom imovinom. Ovo je slučaj iz 2004. godine, to je tada bilo aktuelno, a nastavilo se i narednih desetak godina. Žiranti, odnosno jemci, danas su se uglavnom povukli upravo zbog opasnosti ovakvih potraživanja, jer zakon, po mom mišljenju, nije dovoljno precizno definisan i ne štiti dovoljno slabiju stranu već jaču stranu, odnosno onoga ko ima potraživanje", rekla je Selak.
"Problemi nastaju kada potraživanja preuzimaju privredna društva koja se isključivo bave naplatom dugova, odnosno kada otkupe kredit. Banke imaju određene norme kojih se pridržavaju, dok to u praksi često nije slučaj sa agencijama za naplatu potraživanja.
One, po mom iskustvu, nastoje da po svaku cenu naplate potraživanja. Tada dužnik postaje slabija strana, koja nema dovoljno pravnog uporišta, posebno imajući u vidu da zakon o obligacionim odnosima omogućava i obračun kamate na kamatu."
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
