Stanari tvrde da je čovek koji je tu živeo preminuo pre dve godine i da od tada u stan niko nije ulazio, a nije ni prodat.
Tragom ove informacije postavlja se pitanje šta se u Srbiji dešava sa nekretninama čiji vlasnici preminu, a iza sebe ne ostave naslednike.
Prema Popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji su evidentirana čak 123.584 napuštena stana.
Iako taj broj na prvi pogled ukazuje na ozbiljan problem neiskorišćenog stambenog fonda, pravna i praktična sudbina tih nekretnina često je mnogo složenija nego što se čini.
Prema slovu zakona, kada vlasnik premine i ne postoji zakonski naslednik, pokretna i nepokretna imovina prelazi u svojinu Republike Srbije.
Međutim, taj proces nije automatski i može da traje godinama, što za posledicu ima da veliki broj stanova ostaje prazan i prepušten propadanju.
Kupci ne beže od naslednih nekretnina
U praksi, kako je u razgovoru za portal Newsmax Balkans pojasnila agent za nekretnine Kaća Lazarević, takvi stanovi se ne pojavljuju direktno na tržištu dok se ne završi zakonska procedura.
Upitana da li kupci zaziru od stanova sa komplikovanom naslednom istorijom, naša sagovornica ukazuje da to u praksi nije prepreka, ukoliko je vlasništvo pravno čisto.
"Ako je to uknjiženo, nema nikakvih problema. Notar takođe sve to proverava, kao i mi prethodno. Ništa se ne prodaje ono što nije čisto", dodala je ona.
Prema njenim rečima, ključni uslov svake prodaje je jasno rešeno vlasništvo.
"To je obavezno. Bez toga ne može da se prodaje ništa. Nije moguće prodati", naglasila je Lazarević.
Ipak, dodaje sagovornica, stanovi sa dugotrajnim ostavinskim postupcima često su u lošem stanju, jer godinama ostaju prazni.
"Mora da se izvrši kompletna adaptacija. Takve nekretnine često zahtevaju potpunu obnovu", podvukla je Lazarević.
Govoreći o tome koliko dugo stan može da ostane prazan nakon smrti vlasnika, sagovornica je navela da vremenskog ograničenja nema, ali da postoji obaveza plaćanja troškova.
"Stan može da ostane prazan, ali neko mora da se obaveže da plaća račune. Ukoliko se računi ne plaćaju, taj postupak ode kod izvršitelja i stan bude predmet izvršenja", uverava Lazarević.
Kada država postaje naslednik?
U jednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji objasnili su nam da se u Srbiji nasledstvo raspoređuje po zakonskim naslednim redovima, a u odsustvu naslednika imovina prelazi na državu.
"U prvom naslednom redu su, naravno, deca i supružnik, posle dalje idu roditelji, pa onda preci. U suštini, kad vlasnik premine, a nema drugih naslednika, stan nasleđuje država", pojasnio je advokat.
Postupak utvrđivanja naslednika vodi sud.
"Obično taj postupak vodi osnovni sud, a nadležnost se formira prema prebivalištu preminulog lica", objašnjava naš sagovornik.
Ostavinski postupak može da traje godinama
Ostavinski postupak, kako je pojasnio advokat, može da traje od nekoliko meseci do više godina, u zavisnosti od složenosti slučaja.
"Ako situacija nije sporna, može da se završi za nekoliko meseci. U slučajevima kad nema naslednika, dok se sve to ispita, može čak da se desi da traje i duže od godinu dana, a nekad i više godina", podvukao je on.
Sagovornik je naglasio i da država ne postaje automatski vlasnik imovine, već da sud donosi ostavinsko rešenje.
"To ostavinsko rešenje ima utvrđujuće svojstvo i na osnovu tog dokumenta utvrđuje se državi pravo da nasledi neku imovinu. Ništa ne ide ništa automatski, nego mora da se donese rešenje", istakao je advokat.
Prema njegovim reččima, u slučaju da se naslednik pojavi naknadno, pravni put postoji, ali je složen.
"Naslednik bi morao u nekom parničnom postupku da traži izmenu ostavinskog rešenja", precizirao je advokat.
Ako stan nema naslednika, komunalne troškove snosi država
Ukoliko je preminuli stanar za sobom ostavio dugove, zakon propisuje da naslednici odgovaraju samo do visine vrednosti nasleđene imovine.
"Ako stan niko nije nasledio, država odnosno bilo koji naslednik, odgovara za dugove do visine vrednosti primljene imovine", objasnio je sagovornik.
BONUS VIDEO:
(Newsmax Balkans/Mondo)
