Ima li srpska metropola dovoljno nebodera i može li se običan građanin opustiti uz "kafu sa pogledom" na nekom od vidikovaca, MONDO je istraživao i došao do ne baš sjajnih rezultata.
Najbolji dokaz da građanima nedostaje mesto na kojem bi uz kaficu uživali u pogledu na svoj grad je veliko interesovanje za projekat rotirajućeg oblakodera na Novom Beogradu.
"Na Novom Beogradu ima mesta za stotinu oblakodera", kaže za MONDO arhitekta Mihajlo Mitrović, projektant Zapadne Kapije Beogada - kula "Geneks" sa kojih je "najlepši pogled na prestonicu".
Mitrović nam je rekao da se već dve godine priča o rotirajućem oblakoderu, koji bi gradu uštedeo teren za zelenilo, igrališta, aeraciju…
"Ali kako govoriti o tome kada znamo da se u običnim osmospratnicama liftovi kvare. Kada sam 70-ih pravio svoj oblakoder imali smo platu oko hiljadu maraka i radili smo paralelno sa usponom u društvu, ali sada je sve to propalo", priča ovaj arhitekta za MONDO.
Po ugledu na evropske gradove i restoran na vrhu kula trebalo je da se rotira u prostoru. Međutim, mehanizam potreban za to "čudo" nikada nije ugrađen, a Beograd je ostao jedini veći evropski grad bez rotirajućeg restorana-vidikovca.
"Vidikovac na Geneks kuli nikada nije bio dostupan građanima, jer je tada to bila velika kompanija, a rukovodioci su odlučili da u upotrebi bude interni, samo za radnike i vrhunsku prezentaciju. Ali, kule su sada prazne i od toga ništa neće biti", razočaran je Mitrović.
On je izrazio bojazan da će se slično desiti i sa tornjem na Avali.
"Radiće restoran ispod tornja, ali ljudi će se samo šetati, neće sedeti. Našeg čoveka slabo interesuje odmaranje na visini. Mentalitet je to, jer kao što dugo vremena nije hteo da se kupa neće ni u visine“, smatra arhitekta.
Prema njegovim rečima, najbolji primer je vidikovac na Beograđanki gde je restoran zatvoren početkom devedesetih, kada je "Studio B" zakupio poslednji sprat za svoje potrebe.
"Tamošnji restoran je u početku bio hit i prepun. Međutim, iako u samom srcu Beograda, nije opstao. Sada funkcioniše zahvaljujući što je u njemu jedna televizijska stanica", naveo je.
Slično je i sa zgradom "Ineksa". Iako vas obezbeđenje neće odvratiti od odlaska u restoran, uglavnom ga koriste samo zaposleni u toj zgradi.
U Poslovnom centru Ušće kažu da njihov restoran-vidikovac, iz kojeg se pruža fantastični pogled na Ušće, Kalemegdan i Park prijateljstva sa 100 metara nadmorske visine, uglavnom koriste zaposleni i njihovi gosti, dok se jedan deo rentira za bankete, proslave, promocije..."Na Novom Beogradu ima mesta za stotinu oblakodera", kaže za MONDO arhitekta Mihajlo Mitrović, projektant Zapadne Kapije Beogada - kula "Geneks" sa kojih je "najlepši pogled na prestonicu".
Mitrović nam je rekao da se već dve godine priča o rotirajućem oblakoderu, koji bi gradu uštedeo teren za zelenilo, igrališta, aeraciju…
"Ali kako govoriti o tome kada znamo da se u običnim osmospratnicama liftovi kvare. Kada sam 70-ih pravio svoj oblakoder imali smo platu oko hiljadu maraka i radili smo paralelno sa usponom u društvu, ali sada je sve to propalo", priča ovaj arhitekta za MONDO.
Po ugledu na evropske gradove i restoran na vrhu kula trebalo je da se rotira u prostoru. Međutim, mehanizam potreban za to "čudo" nikada nije ugrađen, a Beograd je ostao jedini veći evropski grad bez rotirajućeg restorana-vidikovca.
"Vidikovac na Geneks kuli nikada nije bio dostupan građanima, jer je tada to bila velika kompanija, a rukovodioci su odlučili da u upotrebi bude interni, samo za radnike i vrhunsku prezentaciju. Ali, kule su sada prazne i od toga ništa neće biti", razočaran je Mitrović.
On je izrazio bojazan da će se slično desiti i sa tornjem na Avali.
"Radiće restoran ispod tornja, ali ljudi će se samo šetati, neće sedeti. Našeg čoveka slabo interesuje odmaranje na visini. Mentalitet je to, jer kao što dugo vremena nije hteo da se kupa neće ni u visine“, smatra arhitekta.
Prema njegovim rečima, najbolji primer je vidikovac na Beograđanki gde je restoran zatvoren početkom devedesetih, kada je "Studio B" zakupio poslednji sprat za svoje potrebe.
"Tamošnji restoran je u početku bio hit i prepun. Međutim, iako u samom srcu Beograda, nije opstao. Sada funkcioniše zahvaljujući što je u njemu jedna televizijska stanica", naveo je.
Slično je i sa zgradom "Ineksa". Iako vas obezbeđenje neće odvratiti od odlaska u restoran, uglavnom ga koriste samo zaposleni u toj zgradi.
"Restoran je zatvorenog tipa i rentira se po danu. Cena zakupa je 1.250 evra plus PDV sa oko 250 stajaćih i oko 170 sedećih mesta", kaže za MONDO property menadžer PCU Nebojša Zarić.
Osim Narodne opservatorije i Avalskog tornja koji su jedini vidikovci otvoreni za građane tu je i sveže renovirana Milenijumska kula na Gardošu čiji vidikovac je, od otvaranja 26. aprila, posetilo oko 2.000 ljudi.
"Rođen sam na sto metara od kule, koju sam zakupio. To je i jedan od motiva da je od 2006. godine renoviram i u nju uložim oko 50.000 evra. Za rentu sada mesečno odvajam 10.200 dinara ako ne računamo ostale dažbine", priča za MONDO fotograf i umetnik Đorđe Čubrilo.
On je uz finansijsku pomoć Grada, opštine Zemun, Zavoda za zaštitu spomenika i brojnih donacija oronulu kulu Gardoš otvorio za panoramsko razgledanje grada sa čije osmatračnice se prostire fantastičan pogled, 360 stepeni oko kule.
"Posetioci uz simboličnu ulaznicu od 150 dinara dobijaju i mali plan sa kratkim istorijatom kule koji je preveden na pet jezika. Do vidikovca se penje uskim stepenicama koje bi neki voleli da zamene liftom, ali za to nema rešenja", kaže Čubrilo.
Divni vidikovac je i utočište za već priznate umetnike članove ULUPUDS-a, ali i buduće jer će na prvom spratu, pored Čubrilovog ateljea, biti i besplatna škola fotografije i dizajna za decu od 5. do 8. razreda.
Ne treba zaboraviti ni da hram Svetog Save na svom drugom nivou ima spoljašnji vidikovac koji se prostire oko cele kupole, ali da u njemu uživaju malobrojni.
U žaru dve velike rasprave oko metroa i mosta na Adi, na forumima se vodila i diskusija o dostupnim vidikovcima Beograda. Mišljenje koje preovladava je da je užitak u pogledu iz visine podjednako bitan kao i gledanje detalja sa zemlje.
Pored oblakodera, koji se mogu izbrojati na prste, pominju se i stare kule koje iz raznih razloga nemaju i verovatno neće ni imati vidikovce, ali koje bi mogle da se adaptiraju u nešto što je javno pristupačno.
U urbanističkom zavodu Beograda su nam rekli da je to moguće, kao i da je pre godinu dana usvojena Studija visokih objekata Beograda.
"Bilo je puno inicijativa za izgradnju visokih objekata pa je doneta odluka da se naprave kriterijumi koji bi važili za sve", kaže za MONDO Vera Mihaljević, rukovodilac odeljenja za studije i istraživanje u Urbanističkom zavodu.
Prema ovoj izetno važnoj studiji, koja je sastavljana godinu i po dana, jedina zona za izgradnju objekata do 150 metara je novobeogradski Blok 42.
"Ova studija nema karakter planskog dokumenta i ne predstavlja osnovu za izdavanje bilo kakve lokacijske ili druge dozvole ili izgradnje, ali daje osnovu za izradu planova detaljne regulacije", navodi naša sagovornica.
Ona dodaje da se delovi studije sada unose u plan generalne regulacije i da preko tih dokumenata ona može biti osnov za izgradnju novih objekata.
"Mora se voditi računa da soliter ne ugrozi postojeću infrastrukturu. Važno je i da li se nalazi u zoni zaštite prirode, jer ma koliko zgrade bile uspešne arhitektonski predstavljaju agresiju na prostor", navela je Mihaljevićeva.
Prema njenim rečima, stari objekti bi mogli da vidikovce pretvore u nešto što je javno pristupačno makar vremenski ograničeno.
Studijom je zaključeno da u Beogradu ne treba planirati ekstremno visoke objekte, više od 150 metara. A da li će ona ubrzati izgradnju nekog novog oblakodera, pa i manje fascinantnijeg od rotirajućeg, ali slobodnog za javnost, još uvek je neizvesno.
(Tatjana Zorić - MONDO)
