U poslednjoj deceniji beleži se znatan rast emisije gasova s efektom staklene bašte iz Kine i Indije, ali bogate zemlje, pre svih SAD, ostaju najveći svetski zagadjivači atmosfere, izjavio je potpredsednik Svetske banke (SB) za održivi razvoj Steen Jorgensen.
U poslednjoj deceniji beleži se znatan rast emisije gasova s efektom staklene bašte iz Kine i Indije, ali bogate zemlje, pre svih SAD, ostaju najveći svetski zagadjivači atmosfere, izjavio je potpredsednik Svetske banke (SB) za održivi razvoj Steen Jorgensen.U globalnoj emisiji ugljen dioksida, glavnog uzročnika globalnog zagrevanja, SAD imaju udeo od gotovo četvrtine (24 odsto), Evropska unija 10 odsto, prenela je agencija Rojters.
Kina i Indija postaju sve veći zagadjivači, najviše zbog neefikasnosti svojih ulaganja u energetski sektor, odnosno forsiranja termoelektrana na ugalj koje rade po prevazidjenoj, prljavijoj tehnologiji.
Kina je sada na drugom mestu, iza SAD, po emisiji ugljen dioksida, koja je u toj zemlji izmedju 1992. i 2002. povećana za čak 33 odsto, piše u "Maloj zelenoj knjizi podataka", najnovijoj studiji SB o delovanju na prirodnu sredinu.
Mada manja od kineske, indijska emisija ugljen dioksida u atmosferu beležila je u pomenutoj deceniji znatno veći rast - čak 57 odsto. Poredjenja radi, u ostatku sveta emisija ugljen dioksida u atmosferu povećana je izmedju 1992. i 2002. za 15 odsto, a SB konstatuje da je u nekim od nabogatijih zemalja poslednjih godina uočeno i smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte.
Moderne termoelektrane su, inače, znatno manji zagadjivači od tradicionalnih, ali ni Kina ni Indija ne mogu sebi da dozvole modernizaciju svojih elektrana jer bi makar i tromesečni manjak u proizvodnji struje za njih predstavljao veliki ekonomski gubitak.
"Posledica povećanja emisije štetnih gasova u atmosferu najviše će osetiti poljoprivrednici u najsiromašnijim regionima sveta zato što su najizloženiji negativnom dejstvu klimatskih promena", upozorava Jorgensen.
On ukazuje na nejednakost izmedju zagadjivača i žrtava zagadjenja, koja je još očiglednija kad se uzme u obzir da stanovnici zemalja u razvoju u proseku troše 11 puta manje energije od stanovnika bogatih zemalja.
(Tanjug)
