Aleksandar Tomašević opisao je događaj koji mu je, kako tvrdi, zauvek promenio život, kada je u beogradskoj kladionici nakon gutljaja pića završio u teškom zdravstvenom stanju i borbi za život.
"Ja sam bio u jednom izlasku na Crvenom krstu, čuo sam se sa drugarom koji me je pozvao da dođem u kladionicu na par piva. Ja sam se dvoumio da li da idem ili da idem kući, i na kraju sam otišao. Popio sam tri - četiri piva i tražio sam čašu kisele vode. To što sam dobio, to je promenilo ceo moj život. Uzeo sam gutljaj i iste sekunde krenuo da povraćam krv, čistu krv. Rekao sam drugaru - "Ovo nije kisela voda", i počeo sam da gubim svest, da povraćam, bukvalno krv", ispričao je Aleksandar.
On dodaje da je situacija ubrzo postala dramatična i da je jedva ostao živ.
"Radnik obezbeđenja je došao i izbacio me ispred lokala. Ja nisam mogao da gutam, stalno sam pljuvao, nisam znao šta mi se dešava. Vozio me otac kasnije u Urgentni centar i na VMA, i sve vreme sam imao osećaj da mi se organizam raspada. Posle toga sam video da je čak i patosnica u kolima bila spržena, rupa na njoj od te tečnosti. Tada sam shvatio da to nije bila nikakva obična voda", rekao je.
"Dali su mi 20 odsto šanse da preživim. Sve mi je bilo sprženo"
Aleksandar opisuje da je na VMA usledila borba za život, uz teške dijagnoze i dug oporavak.
"Na VMA su odmah uradili gastroskopiju i videli su katastrofalne opekotine - usta, jednjak, želudac, dvanaestopalačno crevo, sve je bilo sprženo. Rekli su mi da imam oko 20% šanse da preživim. U tom trenutku više ništa nije bilo isto, samo borba za život. Posle toga sam bio na ispasiranoj hrani mesecima, kao za bebe, nisam mogao normalno da jedem, hrana mi se zaglavljivala u jednjaku", objasnio je.
On navodi da je prošao kroz višestruke medicinske intervencije i da posledice oseća i danas.
"Ustanovili su mi stenozu jednjaka, ožiljak koji ne dozvoljava hrani da prolazi. Nisam mogao ni lek normalno da progutam, morao sam da ih delim na komade. Imao sam četiri širenja jednjaka, to su intervencije gde te uspavaju i kroz usta balonom šire taj ožiljak. I to se na kraju stabilizovalo, ali je ostalo trajno. Danas moram da pazim šta jedem, ljuto i kiselo mi smeta, meso me boli, i svaki obrok mi je problem jer moram stalno da imam vodu pored sebe", ispričao je Tomašević.
"Tražim pravdu, živim sa traumom"
Govoreći o reakciji firme i celom pravnom procesu, Aleksandar tvrdi da nije dobio nikakvu ljudsku ni institucionalnu podršku.
"Mene iz te firme niko nije pozvao ni da pita kako sam, ni da se izvini, ni da ponudi pomoć. Niko. Posle svega što se desilo, posle borbe za život, posle svega kroz šta sam prošao, ja nisam dobio ni jednu jedinu ljudsku poruku. Tužba je podneta i imam jake dokaze, posebno medicinske, ali meni je život upropašćen", istakao je.
Dodaje da ga ceo slučaj i dalje psihički proganja.
"Ja i danas sanjam tu čašu. To ne prolazi. To nije samo fizički bol, to su i traume, i strah, i bes. Ljudi oko mene su prošli pakao zajedno sa mnom. Moja porodica je bila na ivici da izgubi mene, i to je nešto što ne mogu da zaboravim. Kažu da sam imao sreće što sam preživeo, ali ja živim sa posledicama svaki dan", naveo je on.
Aleksandar ističe i da su, prema njegovim informacijama, postojali pokušaji nagodbe.
"Čuo sam da su pričali kako su mi kao nudili 200.000 evra koje sam ja odbio, čak i stan kao neku vrstu odštete, a poslednje što sam čuo je da su mi platili lečenje u inostranstvu. Ja ne tražim nikakav luksuz, ja tražim pravdu i odgovornost za ono što mi se desilo", poručio je.
Na kraju, upućuje apel svim ugostiteljskim objektima:
"Moj apel je vrlo jednostavan - da se hemijska sredstva, pogotovo korozivne stvari, nikada ne drže tamo gde su pića i hrana. Ja sam preživeo, ali doktori su mi rekli da mnogi drugi možda ne bi. Ako se nešto ne promeni, ovo može da se desi bilo kome", upozorio je Aleksandar.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
