Petrovdan, koji se obeležava 12. jula, jedan je od velikih letnjih praznika u pravoslavnoj tradiciji posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Kao i mnoge velike praznike, vekovima ga prate brojni običaji, ali i narodna verovanja koja su se prenosila generacijama.
Posebna pažnja oduvek se poklanjala vremenu na ovaj dan. Naši preci pažljivo su posmatrali nebo, promene u prirodi i verovali da vremenske prilike na velike praznike mogu da budu znak onoga što dolazi.
Jedno od najrasprostranjenijih verovanja odnosilo se upravo na kišu na Petrovdan. Iako bi danas mnogi pomislili da kišovit praznik donosi lošu sreću ili kvari letnje planove, u narodnoj tradiciji ona je često imala sasvim drugačije značenje.
Šta znači kada pada kiša na Petrovdan?
Prema narodnom verovanju, kiša koja padne na Petrovdan nije se smatrala lošim predznakom. Naprotiv, povezivala se sa plodnošću zemlje, dobrim rodom i blagostanjem.
U mnogim krajevima verovalo se da kiša na veliki praznik predstavlja svojevrsni blagoslov prirode. Ljudi su govorili da voda koja tada padne "natapa zemlju" i priprema je za naredni period, posebno kada je reč o usevima i voću.
Poljoprivrednici su nekada posebno obraćali pažnju na ovakve znakove, jer je od vremenskih prilika u velikoj meri zavisila cela godina. Kiša na Petrovdan posmatrana je kao nagoveštaj da će zemlja biti plodna i da bi berba mogla biti uspešna.
Ipak, tumačenja nisu bila ista u svim krajevima. Dok su neki kišu na ovaj praznik povezivali sa dobrim rodom, drugi su je posmatrali kao najavu promenljivog vremena tokom leta. Zajedničko svim verovanjima bilo je uverenje da priroda na velike praznike šalje određene poruke.
Običaji koji se vezuju za Petrovdan
Pored verovanja o vremenu, Petrovdan prate i brojni običaji koji su deo narodnog nasleđa.
Uoči praznika tradicionalno se pale petrovdanske lile - običaj koji je posebno zastupljen u pojedinim krajevima Srbije. Vatra je u narodnoj simbolici imala zaštitnu ulogu, a verovalo se da tera zlo i donosi sreću domaćinstvu.
Za ovaj dan vezuju se i običaji povezani sa prvim plodovima leta, naročito jabukama i drugim voćem. U nekim krajevima verovalo se da određene plodove ne treba jesti pre Petrov dana, već ih tada prvi put probati i podeliti sa drugima.
Takođe se smatralo da praznik treba provesti u miru, bez svađa i velikih poslova, uz poštovanje dana koji zauzima važno mesto u tradiciji.
Stara verovanja koja i danas privlače pažnju
Iako se mnoga narodna predanja danas posmatraju kao deo kulturne baštine, a ne kao pravilo po kojem treba živeti, ona i dalje privlače pažnju jer govore o odnosu ljudi prema prirodi i vremenu.
Kiša na Petrovdan tako ostaje jedan od zanimljivih primera kako su naši preci pokušavali da razumeju svet oko sebe i pronađu značenje u pojavama koje ih okružuju.
Bez obzira na to da li verujemo u ova stara tumačenja ili ih doživljavamo samo kao deo tradicije, običaji vezani za Petrovdan svedoče o bogatom narodnom nasleđu koje se čuva vekovima.
BONUS VIDEO:
(Blic žena/MONDO)
