Pedesetdevetogodišnji Kragujevčanin Milan M.i supruga Slađana, krenuli su pre nekoliko dana, kao i svakog leta, svojim automobilom put Crne Gore. Međutim, ono što je za Milana, koji više puta godišnje ide tamo poslom ili privatno, trebalo da bude rutinska vožnja, pretvorilo se u ozbiljan peh. Pa ipak, umesto ogorčenosti, kući donosi jedno neprocenjivo iskustvo - priču o ljudskosti, nesebičnosti, srdačnosti i tome kako je stekao prijatelja.
Sve je, kako priča Milan, bilo u redu dok u Podgorici nije, u trenutku nepažnje, naleteo na rupu i to obeleženu čunjem.
"Osetio sam da se volan trese i odmah stao na nekom proširenju. Izašao iz auta, pogledao, delovalo je da je sve u redu. U tom trenutku slučajno je naišao kamion šlep službe koji se zaustavio da iz njega izađe čovek. Pitao sam ga gde je najbliži servis i na osnovu njegovih uputstava stigao tamo. Promenili točak i krenuli dalje", uvodi on u priču.
Na putu ka primorju, porodica tradicionalno, voli da svrati na Cetinje. Milan je vozio iako se volan i dalje tresao. Umesto planiranog doručka, stigli su u vreme ručka. Tu su nameravali da razmotre situaciju - šta će sa svojim autom, da organizuju rentiranje vozila i svakako nastave put primorja gde nisu imali unapred planirano odredište, jer vole spontanost i da se zaustave gde im se u trenutku učini najlepše.
Seli su u kafanu "Konak" na Cetinju.
"Na parkingu, dvojica muškaraca su nešto gledala pod haubom jednog Mercedesa i supruga me nagovori da ih pitam da li se razumeju u automobile, da vidimo da li možda nisu neki majstori", opisuje sagovornik prvi kontakt sa čovekom zbog kog je i nastao ovaj tekst.
Pošto su im ljudi rekli da nisu poznavaoci kvarova, Milan i Slađana su se vratili do svog stola i tada zapravo počinje ova prelepa priča.
"Jedan od one dvojice što su gledala Mercedesa seda sa nama za sto, predstavlja se kao Pajo i kaže da će on sve da reši. Pritom, sa čovekom se vidimo prvi put u žvotu. Uzima telefon, zove pet brojeva i svima priča kako njegov dobar prijatelj iz Kragujevca ima problem sa autom, a krenuo je na primorje", priča Milan, koji će ubrzo shvatiti da je Pajo vlasnik "Konaka".
Cetinjanin im je rekao da ništa ne brinu i da će na primorje stići. Tako je i bilo.
"Rekao nam je da je organizovao da naš automobil bude na servisu u Titogradu (baš tako, ne Podgorici) dok mi budemo na moru, a da će nam on za to vreme dati svoj auto! Zamislite tu situaciju, čovek nas vidi prvi put u životu", priča Milan toliko živopisno da zaista možemo da zamislimo Paja kako izgovara ono čuveno "to ti je završeno".
Konobarica je donela ključ od auta po kome je Milan odmah shvatio da se ne radi o tek nekom automobilu, nego novijem i vrednom vozilu. Međutim, podlovćenski domaćin je pitao da li je auto opran i kada je dobio negativan odgovor, tražio je ključ od drugog automobila.
Kao pravi domaćin, sproveo ih je kroz restoran, a račun... Eh... Bilo je to "kakav račun, vi ste moji gosti!" Još je i upozorio Milana da ni slučajno ne dosipa gorivo, ne pere auto ili, daleko bilo, da mu ostavlja neku čast u kaseti.
Milan priča da je i sam takav i da je to nešto "svoje" video i u Cetinjaninu kao jednom čoveku koji iskreno voli da pomogne i prihvatio njegovu igru, njegova pravila.
I dok se porodica odmarala u Petrovcu, njihov automobil bio je na servisu u Podgorici. Tu gde su bili smešteni i gde su ručali bilo je svima očigledno da nešto ne štima u tome da oni iz Kragujevca voze automobil sa tablicama Cetinja. Tada su shvatili da Paja kao "ljudinu" znaju i oni koji ne žive u gradu pod Lovćenom i da je njemu puno srce kad nekome pomogne.
A podgorički serviseri za to vreme Milanu su slali fotografije da bira koje felne da mu naruče, bili su srdačni, o svemu ga izveštavali, kao da im je stalni klijent.
BONUS VIDEO:
(InfoKg/Mondo)
