Novi zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju treba, prema najavama, da bude usvojen do početka naredne godine.
Nacrt predviđa na kraju određenog nivoa, vrste srednjeg obrazovanja, polaganje opšte mature, stručne i umetničke mature, završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja, specijalistički i majstorski ispit.
Posle položene opšte mature na kraju gimnazijskog obrazovanja, učeniku se izdaje javna isprava na osnovu koje može da konkuriše na odgovarajuću visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita, predviđeno je u nacrtu zakona.
Ovaj ispit mogu da polažu i učenici nakon završenog četvrtog razreda srednjeg stručnog, odnosno umetničkog obrazovanja u skladu sa uslovima koji su propisani podzakonskim aktom koji donosi ministar za sprovođenje opšte mature.
Nakon položene opšte mature, učeniku se izdaje javna isprava, sa kojom može da konkuriše na odgovarajuću visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita.
Pravo na polaganje završnog ispita ima učenik nakon završenog srednjeg stručnog obrazovanja u trogodišnjem trajanju i polaznik koji je završio školu po programu za odrasle.
Program završnog ispita i programe specijalističkog i majstorskog ispita donosi ministar, na predlog Saveta za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
U Srbiji je u primeni Zakon o srednjoj školi donet 1992. godine, a novo zakonsko rešenje, ukoliko bude usvojeno, daje pravo učeniku da pređe iz jedne u drugu školu ili drugi obrazovni profil, bez obzira na trajanje obrazovanja.
Prema važećem zakonu, prelazak je moguć samo u istom trajanju školovanja ili višeg, odnosno dužeg trajanja obrazovanja na niže, odnosno kraće trajanje.
Propisano je da škola vodi evidenciju o učenicima, njihovom uspehu, ispitima, obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu i zaposlenima. Evidencije u školi se vode elektronski, u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i na obrascima.
Zadržana su i rešenja u pogledu broja i dužine trajanja časa. U gimnaziji će i dalje postojati do 31 čas nastave sedmično, u stručnoj i umetničkoj školi do 33, osim u školi koja ostvaruje programe baletskog obrazovanja gde učenik može da ima do 41 čas.
Čas teorijske nastave i vežbi i dalje će trajati 45 minuta, a praktične nastave 60 minuta.
U odeljenju može biti do 30 učenika. Taj broj se smanjuje ukoliko se u odeljenju nalaze učenici sa smetnjama u razvoju.
Učenik koji postiže izuzetne rezultate u učenju ima pravo da završi školovanje u roku kraćem od predviđenog.
Javna rasprava o zacrtu zakona o srednjem obrazovanju je završena, ali je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) tokom njenog trajanja iznela niz zamerki.
Nacrtom nije predviđeno da srednja škola bude obavezna, polaganje stručne i opšte mature je nejasno definisano i dalje ćemo imati odeljenja u kojima će učiti i do 40 učenika, rekao je Tanjugu predstavnik Unije Milan Jevtić.
Neadekvatno je regulisan način sprovođenja inkluzije za decu ometenu u razvoju, nisu predviđeni opšti ciljevi obrazovanja u srednjoj školi, nije regulisan status nastavnika koji predaju izborne predmete, rekao je Jevtić.
Takođe, pravo na štrajk zaposlenih u školi praktično se zabranjuje, što je u potpunoj suprotnosti sa prihvaćenim i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, kazao je predstavnik Unije.
Nacionalni prosvetni savet sugerisao je da se usvajanje zakona o srednjoj školi, kao i zakona o osnovnom obrazovanju i o obrazovanju odraslih, odloži dok ne bude usvojena Strategija obrazovanja, što je podržala i USPRS.
(Tanjug)
Posle položene opšte mature na kraju gimnazijskog obrazovanja, učeniku se izdaje javna isprava na osnovu koje može da konkuriše na odgovarajuću visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita, predviđeno je u nacrtu zakona.
Ovaj ispit mogu da polažu i učenici nakon završenog četvrtog razreda srednjeg stručnog, odnosno umetničkog obrazovanja u skladu sa uslovima koji su propisani podzakonskim aktom koji donosi ministar za sprovođenje opšte mature.
Nakon položene opšte mature, učeniku se izdaje javna isprava, sa kojom može da konkuriše na odgovarajuću visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita.
Pravo na polaganje završnog ispita ima učenik nakon završenog srednjeg stručnog obrazovanja u trogodišnjem trajanju i polaznik koji je završio školu po programu za odrasle.
Program završnog ispita i programe specijalističkog i majstorskog ispita donosi ministar, na predlog Saveta za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
U Srbiji je u primeni Zakon o srednjoj školi donet 1992. godine, a novo zakonsko rešenje, ukoliko bude usvojeno, daje pravo učeniku da pređe iz jedne u drugu školu ili drugi obrazovni profil, bez obzira na trajanje obrazovanja.
Prema važećem zakonu, prelazak je moguć samo u istom trajanju školovanja ili višeg, odnosno dužeg trajanja obrazovanja na niže, odnosno kraće trajanje.
Propisano je da škola vodi evidenciju o učenicima, njihovom uspehu, ispitima, obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu i zaposlenima. Evidencije u školi se vode elektronski, u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i na obrascima.
Zadržana su i rešenja u pogledu broja i dužine trajanja časa. U gimnaziji će i dalje postojati do 31 čas nastave sedmično, u stručnoj i umetničkoj školi do 33, osim u školi koja ostvaruje programe baletskog obrazovanja gde učenik može da ima do 41 čas.
Čas teorijske nastave i vežbi i dalje će trajati 45 minuta, a praktične nastave 60 minuta.
U odeljenju može biti do 30 učenika. Taj broj se smanjuje ukoliko se u odeljenju nalaze učenici sa smetnjama u razvoju.
Učenik koji postiže izuzetne rezultate u učenju ima pravo da završi školovanje u roku kraćem od predviđenog.
Javna rasprava o zacrtu zakona o srednjem obrazovanju je završena, ali je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) tokom njenog trajanja iznela niz zamerki.
Nacrtom nije predviđeno da srednja škola bude obavezna, polaganje stručne i opšte mature je nejasno definisano i dalje ćemo imati odeljenja u kojima će učiti i do 40 učenika, rekao je Tanjugu predstavnik Unije Milan Jevtić.
Neadekvatno je regulisan način sprovođenja inkluzije za decu ometenu u razvoju, nisu predviđeni opšti ciljevi obrazovanja u srednjoj školi, nije regulisan status nastavnika koji predaju izborne predmete, rekao je Jevtić.
Takođe, pravo na štrajk zaposlenih u školi praktično se zabranjuje, što je u potpunoj suprotnosti sa prihvaćenim i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, kazao je predstavnik Unije.
Nacionalni prosvetni savet sugerisao je da se usvajanje zakona o srednjoj školi, kao i zakona o osnovnom obrazovanju i o obrazovanju odraslih, odloži dok ne bude usvojena Strategija obrazovanja, što je podržala i USPRS.
(Tanjug)
