U priobalje Drine, od Drinskog jezera u Malom Zvorniku do Lipničkog Šora kod Loznice, pristigli su prvi kormorani, koji godinama "opsedaju" to područje, desetkujući riblji fond na jezeru i u reci.
U opštinskoj organizaciji sportskih ribolovaca "Drinsko jezero" u Malom Zvorniku rečeno je da je pristiglo više od 1.000 ptica.
Kormorani su doleteli početkom meseca, a prema proceni drinskih ribolovaca, očekuje se da ih sa hladnijim danima doleti bar još 500.
Na lozničkom području pojavili su se 1995. godine, a onda su se proširili i na Drinsko jezero u blizini Malog Zvornika. Prethodnih godina tu je zimovalo i do 3.000 kormorana.
Kormorani pripadaju vrsti nesita, lete brzinom od 60 kilometara na sat, a koristeći vazdušne struje, bez odmora mogu da prelete oko 1.000 kilometara. Rone na dubini od 13 metara.
Love u grupama tako što, lupajući krilima po vodi, isteruju ribu na površinu. Gnezde se na dalekom severu, u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, a u Srbiju stižu početkom zime i ostaju do kraja marta.
Nemaju prirodne neprijatelje, a dnevno mogu da pojedu oko pola kilograma ribe.
Evropska zajednica je 1980. godine proglasila kormorane za ugroženu vrstu i uvedena je zabrana lova tih ptica. Međutim, zbog ogromnih šteta koje nanose ribljem fondu i brzog razmnožavanja zabrana je ukinuta 1996. godine.
U Srbiji je, međutim, ta zabrana još uvek na snazi.
(Beta)
Kormorani su doleteli početkom meseca, a prema proceni drinskih ribolovaca, očekuje se da ih sa hladnijim danima doleti bar još 500.
Na lozničkom području pojavili su se 1995. godine, a onda su se proširili i na Drinsko jezero u blizini Malog Zvornika. Prethodnih godina tu je zimovalo i do 3.000 kormorana.
Kormorani pripadaju vrsti nesita, lete brzinom od 60 kilometara na sat, a koristeći vazdušne struje, bez odmora mogu da prelete oko 1.000 kilometara. Rone na dubini od 13 metara.
Love u grupama tako što, lupajući krilima po vodi, isteruju ribu na površinu. Gnezde se na dalekom severu, u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, a u Srbiju stižu početkom zime i ostaju do kraja marta.
Nemaju prirodne neprijatelje, a dnevno mogu da pojedu oko pola kilograma ribe.
Evropska zajednica je 1980. godine proglasila kormorane za ugroženu vrstu i uvedena je zabrana lova tih ptica. Međutim, zbog ogromnih šteta koje nanose ribljem fondu i brzog razmnožavanja zabrana je ukinuta 1996. godine.
U Srbiji je, međutim, ta zabrana još uvek na snazi.
(Beta)
