Čim smo stigli u Prahovo, ispred male prodavnice u centru sela, dočekali su nas meštani koji su u hladu tražili spas od vreline. Kada smo im rekli da smo došli zbog brodova koji su ponovo izronili iz Dunava, nisu bili iznenađeni.
Za njih je to već postala svakodnevica.
Od kada je počela velika suša i kada je nivo Dunava počeo naglo da opada, Prahovo je postalo svojevrsna turistička atrakcija. Gotovo svakog dana dolaze novinarske ekipe, a sve češće stižu i stranci koji žele da vide ostatke nemačke flote iz Drugog svetskog rata.
Ipak, do samih brodova nije jednostavno doći. Nakon nekoliko telefonskih poziva, nismo uspeli da pronađemo alasa koji bi nas povezao do olupina, ali su nas meštani uputili na mesto odakle je najbolje sići do Dunava.
Zemljanim putem spuštamo se ka obali, kada se iza žbunja pojavljuje čovek koji čim nas je ugledao sa kamerama i dronom u rukama dobacuje:
– Da vam ne treba prevoz čamcem?
Bio je to Srđan, rođeni Prahovljanin koji čitav život provodi na Dunavu. Kaže nam da je upravo tih dana vozio i nekoliko turista iz Austrije koji su došli da vide brodove.
Nije mnogo trebalo da upali motor i povede nas u obilazak. Pre nego što smo krenuli, dao nam je samo jedan savet:
– Stavite kape. Dunav vara. Mislite da je rano, a sunce već prži.
I zaista, iako je bilo tek oko 10 sati ujutru, na otvorenoj vodi nije bilo zaklona od jake avgustovske žege.
"Dunavom mogu da plovim zatvorenih očiju, ali sada moram da pazim"
Srđan kaže da Dunav poznaje kao svoj džep.
– Mogu Dunavom da plovim i vezanih očiju, ali sada mora dodatno da se pazi. Nivo vode je toliko opao da su se pojavili peščani sprudovi i delovi brodova koji se ranije nisu videli. Neke prepreke primetite tek kada im se potpuno približite – objašnjava naš vodič.
Motor čamca polako nas udaljava od obale, a ispred nas se otvara prizor koji izgleda nestvarno.
Iz mirne površine Dunava vire ogromne metalne konstrukcije. Zarđali delovi brodova, nekada moćnih ratnih plovila, sada deluju kao ostaci nekog drugog vremena.
Prvi izranja brod bolnica
Prvi brod do kojeg dolazimo je brod bolnica. Iako iz vode izviru ogromni metalni delovi, veći deo konstrukcije i dalje je sakriven ispod površine. Sa bočne strane vide se veliki metalni cilindri na kojima su se smestile ptice, kao da su olupine već odavno postale deo prirode.
Sledeći prizor je brod radionica. Iz njega vire sajle, delovi mašina i veliki koturovi sa ručkama za namotavanje. Prednji deo broda sada je vidljiv, dok je zadnji i dalje pod vodom.
Dok plovimo, Srđan pokazuje prema reci:
– Pogledajte tamo.
Na svega nekoliko metara od nas, ispod površine, naziru se obrisi još jednog ogromnog plovila.
Brodovi koji su decenijama čekali ispod Dunava
Kako nastavljamo plovidbu, nailazimo na još olupina. Neke vire samo delimično, neke su prekrivene travom i rastinjem, dok su druge prelomljene pod težinom vremena i vode.
Svaka od njih krije deo priče o povlačenju nemačkih snaga pred kraj Drugog svetskog rata.
Istoričari navode da je u septembru 1944. godine u Đerdapskoj klisuri potopljeno i do 200 nemačkih brodova, kako bi se usporilo napredovanje sovjetskih snaga kroz Balkan.
Neki brodovi su kasnije uklonjeni, ali je veliki broj ostao na dnu Dunava, delom i zbog opasnosti od neeksplodiranog oružja koje se u njima nalazi.
Peščano ostrvo usred Dunava
Na kraju ture dolazimo do broda koji je trenutno najvidljiviji. Ogromna ratna olupina sada dominira pejzažom, jer je pad vodostaja otkrio veliki deo njegove konstrukcije.
Na predlog našeg vodiča, iskakujemo iz čamca.
Nalazimo se na ogromnom peščanom ostrvu usred Dunava – mestu koje pre samo nekoliko meseci nije postojalo.
Sunce neumoljivo prži, Dunav je neobično nizak, a ono što je decenijama bilo skriveno sada stoji pred očima svih.
Prahovo je tako, makar na kratko, postalo mesto gde se prošlost vratila na površinu. A iza turističke atrakcije i spektakularnih fotografija krije se ozbiljno upozorenje prirode – rekordna suša promenila je izgled jedne od najvećih evropskih reka i otkrila tragove istorije za koje se mislilo da će zauvek ostati pod vodom.
BONUS VIDEO:
