Poljoprivrednik Dane Poznić iz Bačkog Gračaca kod Odžaka odbija da ustupi automobil „zastava 128" za potrebe Vojske Srbije. On kaže da ne zna zašto je baš njegovo vozilo odabrano da popuni vojni vozni park, ali je odlučan da po cenu života zadrži svoja kola
Poznić je dobio obaveštenje Regionalnog centra Ministarstva odbrane u Novom Sadu da je njegov automobil popisan i određen kao značajan za odbranu države i da će, na zahtev Vojske Srbije, 6. decembra biti podvrgnut tehničkom pregledu.
Posle toga će, kako piše u obaveštenju koje je potpisao načelnik centra, potpukovnik Zlatko Arlović, Pozniću biti uručen karton vlasnika motornog vozila i saopšten raspored vozila u rezervi.
"Potpuno sam šokiran i uvređen tim zahtevom. Zar je Vojska Srbije, kao naslednica Jugoslovenske narodne armije, koja je bila treća sila u Evropi, spala na to da brani zemlju tri puta lupanom i prefarbanom 'zastavom', koja je prešla 160.000 kilometara? Zar u vreme bespilotnih letelica i svemirskih brodova na braniku države treba da bude vozilo koje će uskoro biti među oldtajmerima? Često odlazim kod ćerke u Zemun i na drumu vidim silna besna kola. Pa, zar nisu mogli od nekog tajkuna da traže kola?", kaže Poznić za Press.
Ogorčeni poljoprivrednik kaže da „zastavu" koristi za posao i odlazak kod lekara.
"Pitam javno potpukovnika Arlovića hoće li 'zastavom', koja se trese dok je palim, spasavati zemlju ukoliko dođe do rata. Da sam pozvan u rezervu ne bih se bunio, ali kola ne dam. Mogu da mi ih uzmu samo silom, i to preko mene mrtvog", kaže Poznić, i dodaje da ga je država, koja sad hoće "da mu otme auto, 1991. godine ostavila bez posla", posle čega je počeo da se bavi poljoprivredom:
"Od usta sam odvajao da bih kupio 'zastavu'. Ona mi služi da dovezem naftu kako bih mogao da uzorem četiri jutra zemlje, mukom natopljene, i prehranim porodicu.
Automobil je od Poznića zatražen na osnovu Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i u skladu sa Uredbom o raspoređivanju građana i materijalnih sredstava za potrebe odbrane i popune VS i Uputstva o vođenju evidencije stvari za potrebe odbrane zemlje. U zaglavlju obaveštenja naznačeno je „Odbrana, službena tajna, poverljivo".
Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za "Press" objašnjava da je po zakonu dužnost građana da svoju imovinu stave kao resurs na raspolaganje Vojsci Srbije:
U ovom slučaju radi se o materijalnim obavezama građana prema državi. Vojska može koristiti tu imovinu samo u vanrednoj situaciji - u ratu, zemljotresu, poplavi, a ne po nahođenju.
Po zakonu, Pozniću preti kazna od 10.000 do 40.000 dinara ukoliko ne bude dozvolio da mu popišu „zastavu". Istu kaznu može da dobije i ako proda auto, a o tome ne izvesti nadležne.
(MONDO)
Posle toga će, kako piše u obaveštenju koje je potpisao načelnik centra, potpukovnik Zlatko Arlović, Pozniću biti uručen karton vlasnika motornog vozila i saopšten raspored vozila u rezervi.
"Potpuno sam šokiran i uvređen tim zahtevom. Zar je Vojska Srbije, kao naslednica Jugoslovenske narodne armije, koja je bila treća sila u Evropi, spala na to da brani zemlju tri puta lupanom i prefarbanom 'zastavom', koja je prešla 160.000 kilometara? Zar u vreme bespilotnih letelica i svemirskih brodova na braniku države treba da bude vozilo koje će uskoro biti među oldtajmerima? Često odlazim kod ćerke u Zemun i na drumu vidim silna besna kola. Pa, zar nisu mogli od nekog tajkuna da traže kola?", kaže Poznić za Press.
Ogorčeni poljoprivrednik kaže da „zastavu" koristi za posao i odlazak kod lekara.
"Pitam javno potpukovnika Arlovića hoće li 'zastavom', koja se trese dok je palim, spasavati zemlju ukoliko dođe do rata. Da sam pozvan u rezervu ne bih se bunio, ali kola ne dam. Mogu da mi ih uzmu samo silom, i to preko mene mrtvog", kaže Poznić, i dodaje da ga je država, koja sad hoće "da mu otme auto, 1991. godine ostavila bez posla", posle čega je počeo da se bavi poljoprivredom:
"Od usta sam odvajao da bih kupio 'zastavu'. Ona mi služi da dovezem naftu kako bih mogao da uzorem četiri jutra zemlje, mukom natopljene, i prehranim porodicu.
Automobil je od Poznića zatražen na osnovu Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i u skladu sa Uredbom o raspoređivanju građana i materijalnih sredstava za potrebe odbrane i popune VS i Uputstva o vođenju evidencije stvari za potrebe odbrane zemlje. U zaglavlju obaveštenja naznačeno je „Odbrana, službena tajna, poverljivo".
Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za "Press" objašnjava da je po zakonu dužnost građana da svoju imovinu stave kao resurs na raspolaganje Vojsci Srbije:
U ovom slučaju radi se o materijalnim obavezama građana prema državi. Vojska može koristiti tu imovinu samo u vanrednoj situaciji - u ratu, zemljotresu, poplavi, a ne po nahođenju.
Po zakonu, Pozniću preti kazna od 10.000 do 40.000 dinara ukoliko ne bude dozvolio da mu popišu „zastavu". Istu kaznu može da dobije i ako proda auto, a o tome ne izvesti nadležne.
(MONDO)
