Radna grupa Ministarstva pravde predstavila je Nacrt strategije za socijalnu reintegraciju i prihvat osuđenih lica, prvi takav dokument u Srbiji, koji treba da pospeši uključivanje i društveno prihvatanje bivših zatvorenika.
U Srbiji je u porastu broj teških krivičnih dela sa elementima nasilja, počinioci su sve mlađi i sve više boluju od bolesti zavisnosti, rekao je danas direkor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Obradović.
On je na konferenciji posvećenoj strategiji za socijalnu reintegraciju i prihvat osuđenih lica naveo da raste i broj osuđenika strarijih od 65 godina, a među počiniocima krivičnih dela sve više su prisutni različiti oblici socijalno patoloških pojava, bolesti zavisnosti i psihološki poremećaji.
Radna grupa Ministarstva pravde predstavila je Nacrt strategije za socijalnu reintegraciju i prihvat osuđenih lica, prvi takav dokument u Srbiji, koji treba da pospeši uključivanje i društveno prihvatanje bivših zatvorenika nakon izdržane zatvorske kazne.
Nacrt strategije obuhvata period od 2012. do 2015. godine, pa bi vlada trebalo što pre da usvoji taj dokument, inače definisan u nizu međunarodnih dokumenata, neophodnih u procesu evropskih integracija, rečeno je na skupu.
Razlog za donošenje strategije je potreba društva da se smanji broj povratnika u izvršavanju krivičnih dela i da se pomogne bivšem osuđeniku da pronađe posao, smeštaj, da se obrazuje, doškoluje, ovlada određenim veštinama.
Podaci govore da je sada u zatvorima u Srbiji oko 11.000 osoba lišenih slobode i prvi put ove godine taj broj stagnira, rekao je na konferenciji Damir Joka iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i naveo da je do 2010. u zatvorima svake godine beležen veći broj ljudi i to do 10 odsto.
Više od 80 odsto ljudi koji stupaju na izvršenje kazne je nezaposleno, veliki procenat njih je bez obrazovanja, mnogo je onih sa akutnim i hroničnim bolestima, a u porastu je i broj osuđenika starijih od 65 godina, rekao je Joka na skupu u organizaciji Minitarstva pravde, Uprave i Misije OEBS-a u Srbiji, koja je pomogla u izradi strategije.
O neophodnosti donošenja strategije, koja pored ostalog predviđa osnivanje posebne Probacione službe za pomoć bivšim osuđenicima u reintegraciji, govori, doduše nezvaničan, podatak iz Uprave prema kome tek oko dva odsto bivših zatvorenika uspe da se uključi u društvo, dok su ostali prepušteni sami sebi.
Od 2006. do 2010. godine više od 38.000 osoba otpušteno je sa izvršenja kazne, rečeno je na skupu i ukazano da sve kazne duže od šest meseci zatvora po pravilu dovode do socijalne isključenosti osuđenog.
Procene su da je postotak zapošljavanja osoba nakon odslužene kazne ispod 20 odsto od ukupnog broja osuđenih, rečeno je na skupu.
Takođe, prethodnih pet godina održavao se godišnje konstantan broj od oko 1.000 osuđenih koji nemaju ni dana škole ili nezavršenu osnovnu školu, rečeno je na skupu i ukazano da to neminovno dovodi do njihve marginalizacije i povrata u vršenju krivičnih dela.
Probaciona služba, koja treba da izraste iz sadašnje organizacione jedinice pri Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, ima zadatak da omogući veću efikasnost na prevenciji kriminaliteta i uslove da se bivši osuđenici odgovorno odnose prema sopstvenom životu i društvu i da se pod jednakim uslovima uključe u aktivno građanstvo.
Zbog svega toga, kako je rečeno, odgovorno društvo koje nastoji da smanji rizike da bivše osuđene osobe nastave sa krivičnim delima, mora stvoriti uslove za kontinuiranu podršku kako bi lakše prevazišli probleme u novim uslovima.
Skup, na kome je bilo više od 70 učesnika iz oblasti vezanih za ovu temu, otvorili su direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Obradović i šef Odeljenja za vladavina u prava i ljudska prava u Misije OEBS-a u Srbiji Rut Van Rijn.
(Tanjug)
On je na konferenciji posvećenoj strategiji za socijalnu reintegraciju i prihvat osuđenih lica naveo da raste i broj osuđenika strarijih od 65 godina, a među počiniocima krivičnih dela sve više su prisutni različiti oblici socijalno patoloških pojava, bolesti zavisnosti i psihološki poremećaji.
Radna grupa Ministarstva pravde predstavila je Nacrt strategije za socijalnu reintegraciju i prihvat osuđenih lica, prvi takav dokument u Srbiji, koji treba da pospeši uključivanje i društveno prihvatanje bivših zatvorenika nakon izdržane zatvorske kazne.
Nacrt strategije obuhvata period od 2012. do 2015. godine, pa bi vlada trebalo što pre da usvoji taj dokument, inače definisan u nizu međunarodnih dokumenata, neophodnih u procesu evropskih integracija, rečeno je na skupu.
Razlog za donošenje strategije je potreba društva da se smanji broj povratnika u izvršavanju krivičnih dela i da se pomogne bivšem osuđeniku da pronađe posao, smeštaj, da se obrazuje, doškoluje, ovlada određenim veštinama.
Podaci govore da je sada u zatvorima u Srbiji oko 11.000 osoba lišenih slobode i prvi put ove godine taj broj stagnira, rekao je na konferenciji Damir Joka iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i naveo da je do 2010. u zatvorima svake godine beležen veći broj ljudi i to do 10 odsto.
Više od 80 odsto ljudi koji stupaju na izvršenje kazne je nezaposleno, veliki procenat njih je bez obrazovanja, mnogo je onih sa akutnim i hroničnim bolestima, a u porastu je i broj osuđenika starijih od 65 godina, rekao je Joka na skupu u organizaciji Minitarstva pravde, Uprave i Misije OEBS-a u Srbiji, koja je pomogla u izradi strategije.
O neophodnosti donošenja strategije, koja pored ostalog predviđa osnivanje posebne Probacione službe za pomoć bivšim osuđenicima u reintegraciji, govori, doduše nezvaničan, podatak iz Uprave prema kome tek oko dva odsto bivših zatvorenika uspe da se uključi u društvo, dok su ostali prepušteni sami sebi.
Od 2006. do 2010. godine više od 38.000 osoba otpušteno je sa izvršenja kazne, rečeno je na skupu i ukazano da sve kazne duže od šest meseci zatvora po pravilu dovode do socijalne isključenosti osuđenog.
Procene su da je postotak zapošljavanja osoba nakon odslužene kazne ispod 20 odsto od ukupnog broja osuđenih, rečeno je na skupu.
Takođe, prethodnih pet godina održavao se godišnje konstantan broj od oko 1.000 osuđenih koji nemaju ni dana škole ili nezavršenu osnovnu školu, rečeno je na skupu i ukazano da to neminovno dovodi do njihve marginalizacije i povrata u vršenju krivičnih dela.
Probaciona služba, koja treba da izraste iz sadašnje organizacione jedinice pri Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, ima zadatak da omogući veću efikasnost na prevenciji kriminaliteta i uslove da se bivši osuđenici odgovorno odnose prema sopstvenom životu i društvu i da se pod jednakim uslovima uključe u aktivno građanstvo.
Zbog svega toga, kako je rečeno, odgovorno društvo koje nastoji da smanji rizike da bivše osuđene osobe nastave sa krivičnim delima, mora stvoriti uslove za kontinuiranu podršku kako bi lakše prevazišli probleme u novim uslovima.
Skup, na kome je bilo više od 70 učesnika iz oblasti vezanih za ovu temu, otvorili su direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Obradović i šef Odeljenja za vladavina u prava i ljudska prava u Misije OEBS-a u Srbiji Rut Van Rijn.
(Tanjug)
