Supružnici Palko Ponjiger (51) i Ilanka Ponjiger (47), sa trogodišnjim sinom Milanom, koji se srećom danas oseća malo bolje,skočili su u utorak oko 12.45, sa šestog sprata vojnog samačkog hotela, u Batutovoj 21, Beogradu. Tu su kao raseljena lica živeli nekoliko godina.
Šta je stvarni uzrok ove porodične tragedije utvrdiće istraga, kao i to kako se sve tačno dogodilo, pišu "Novosti". Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, međutim, tvrdi da uzrok nije socijalnog karaktera jer je Ponjiger mesečno primao po 51.000 dinara.
Prema prvim informacijama, postoje dve verzije nemilog događaja. Prva kaže da je najverovatnije Palko, u trenutku neuračunljivosti, bacio prvo ženu, pa zatim sina kroz prozor šestog sprata, a onda i sam skočio.
Druga verzija pak, koja je i prihvatljivija, jeste da je Palko, verovatno pod pretnjom oružjem primorao Ilanku da, sa detetom u naručju, skoči dole. Potom je skočio i on...
Komšije i stanari hotela bili su šokirani onim što se dogodilo. Nada Pavićević, predsednica Udruženja vojnih beskućnika, koja je i sama stanar ovog hotela, kaže da se porodica Ponjiger tu doselila pre više od pet godina.
"Palko je vojni penzioner, bio je kapetan prve klase ratnog vojnog vazduhoplovstva, sa službom u Sarajevu, Ljubljani, Slavoniji. Znam da je, svojevremeno, pričao kako nema tog pilota i aviona, koji je poleteo iz Rajlovca, a da ga prethodno on nije proverio i svemu naučio. Jedan divan i izuzetno obrazovan čovek, koji je stradao zbog nebrige države Srbije.
Nažalost, zbog beznađa u kojem se našao, u smrt je poveo i suprugu i nevino dete, što moram priznati, nama zaboravljenim stanarima vojnog samačkog hotela, često padne na pamet, jer smo svi u bezizlaznoj situaciji", kaže Nada Pavićević.
Njihove komšije iz samačkog hotela samo u neverici vrte glavom.
"Bili su fini i tihi ljudi. Palko je imao psihičkih problema, ali nikada nije pravio probleme drugima, niti u hotelu bilo koga ugnjetavao. Nije uopšte bio nasilan!
Nije znao da li je dan ili noć, nego je umeo u svako doba da uzme sam nešto da sređuje i čisti, da se nečim zanima", kaže jedna od stanarki hotela.
Ona navodi da joj je poznato da je socijalni, materijalni i stambeni status porodice Ponjiger bio loš:
"Živeli su od Palkove penzije, koja nije velika. Ilanka nigde nije radila. A dete je trebalo odgajati... To košta, kao i lekovi. Pre izvesnog vremena, porodica je od države zatražila finansijsku pomoć, u vidu kredita za stan. Međutim, odbijeni su. Ostali su da žive u sobi tri sa tri, sa zajedničkim kupatilom i toaletom, gde vode ima svaka dva ili tri dana i to samo po nekoliko sati. Mučili su se, kao i svi ostali stanari."
Osim toga, kako kaže predsednica udruženja, Palko je u poslednje vreme imao osećaj i da je oštećen i na nacionalnoj osnovi, zato što je Slovak i što je bolestan:
"Sve to se polako skupljalo u njemu. Muka, jad, bol, beznađe. I verovatno, kad više nije mogao, odlučio se na ovaj korak..."
Ono što, međutim, najviše šokira stanare vojnog samačkog hotela, jeste zašto je Palko u smrt poveo i sina, kojeg je obožavao.
Slobodan Labus, penzionisani zastavnik prve klase i stanar ovog hotela već 20 godina, priča:
"Palko i Ilanka su više od 17 godina želeli da imaju potomke. Nije im se dalo. Onda su, pre četiri godine, odlučili da urade vantelesnu oplodnju. Nekako su sakupili tri hiljade evra, otišli u bolnicu u Novi Sad i posle devet meseci, rodio im se Milan. Njihovoj sreći nije bilo kraja.
Naročito se Palko, sada već u penziji, radovao nasledniku, kojeg je šetao u kolicima, učio da govori, hoda, za kojeg je živeo... A sad ovo da se desi..."
Prema priči stanara vojnog samačkog hotela, ova tragedija nije i prva koja se dogodila u njemu. Kako komšiluk kaže, pre tri godine, sa sprata hotela je skočio jedan mladić i na mestu ostao mrtav.
Niko od komšija ne zna šta je ovog mladog čoveka odvelo u smrt, ali kako objašnjava Slobodan Labus, stanar hotela, to "nije ništa čudno":
"Stanari su očajni, bilo da je reč o mladima, bilo starima, neki to podnose, ali neko ne može. Neki od nas su ovde došli još pre 20 godina sa nadom da će nama i našoj deci biti bolje, sigurnije. Ali, nije! Teže mi pada ova situacija u kojoj sam i nebriga srpskog vojnog ministarstva, nego sva ratišta i Tuđmanov progon", kaže Labus.
Inače, porodica Ponjiger živela je na šestom spratu vojnog samačkog hotela, u sobi broj 616. Njihova komšinica, sa istog sprata, ali iz sobe 612, Slavka Lazarević, o tragediji čula je u troli, dok se vraćala s posla kući.
"Šokirana sam! Ne mogu da verujem da ih više nema i da se zaista dogodilo sve ovo. Znam ih kao veoma fine ljude. Bili su dobre komšije, tihi ljudi, ali uvek spremni da pomognu. Nikome ni dinara nisu dugovali, ma nisu se čuli da su živi.
Mnogo su se i voleli Palko, koji je iz Vojvodine poreklom, i Ilanka, koja je iz Imotskog. Njihovu ljubav i brak učvrstio je još više sinčić Milan. Pa, zar ovo da im se desi? Nije tu krivica Palkova, niti njegove bolesti. Za sve je država kriva", kaže Slavka.
Sa simsa prozora sobe na šestom spratu vojnog samačkog hotela na Zvezdari, u kojoj je živela porodica Ponjiger, ostala je da visi samo jedna mala crvena majica. Milanova.
Palko je iz sremskog mesta Bingula, a meštani sela sa nevericom su primili tragične vesti iz Beograda.
Četiri sata skupljao je snagu Andrija Meleg da svojoj tašti Suzani (75) saopšti tragičnu vest..
Pred kapijom omalene skromne kuće u Nušićevoj ulici u Biguli, Miroslav Ponjiger, Palkov sinovac priča za "Novosti" oporu istinu.
"Palko (51) je bio aktivno vojno lice, ali je pre nekoliko godina prevremeno penzionisan posle operacije srčanog zaliska. Od tada je imao psihičkih problema, često se sukobljavao sa suprugom, a pre četiri meseca i sa majkom Suzanom.
Pre četiri meseca, kada su Palko i njegova porodica poslednji put dolazili u selo, on se žalio na oskudicu. Posvađao se sa majkom, bio i veoma grub prema njoj, a onda u besu pokupio ženu i dete i otišao za Beograd. Javio se od tada samo nekoliko puta telefonom", kaže Polkov rođak.
"U celoj ovoj tragediji ne znamo samo kako se dogodilo da Palko i Ilanku nagovori na skok u smrt", priča očajna porodica u Binguli.
Drži ih tanana nada da bi mali Milan mogao da se izvuče, pišu "Novosti".
(MONDO)
Šta je stvarni uzrok ove porodične tragedije utvrdiće istraga, kao i to kako se sve tačno dogodilo, pišu "Novosti". Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, međutim, tvrdi da uzrok nije socijalnog karaktera jer je Ponjiger mesečno primao po 51.000 dinara.
Prema prvim informacijama, postoje dve verzije nemilog događaja. Prva kaže da je najverovatnije Palko, u trenutku neuračunljivosti, bacio prvo ženu, pa zatim sina kroz prozor šestog sprata, a onda i sam skočio.
Druga verzija pak, koja je i prihvatljivija, jeste da je Palko, verovatno pod pretnjom oružjem primorao Ilanku da, sa detetom u naručju, skoči dole. Potom je skočio i on...
Komšije i stanari hotela bili su šokirani onim što se dogodilo. Nada Pavićević, predsednica Udruženja vojnih beskućnika, koja je i sama stanar ovog hotela, kaže da se porodica Ponjiger tu doselila pre više od pet godina.
"Palko je vojni penzioner, bio je kapetan prve klase ratnog vojnog vazduhoplovstva, sa službom u Sarajevu, Ljubljani, Slavoniji. Znam da je, svojevremeno, pričao kako nema tog pilota i aviona, koji je poleteo iz Rajlovca, a da ga prethodno on nije proverio i svemu naučio. Jedan divan i izuzetno obrazovan čovek, koji je stradao zbog nebrige države Srbije.
Nažalost, zbog beznađa u kojem se našao, u smrt je poveo i suprugu i nevino dete, što moram priznati, nama zaboravljenim stanarima vojnog samačkog hotela, često padne na pamet, jer smo svi u bezizlaznoj situaciji", kaže Nada Pavićević.
Njihove komšije iz samačkog hotela samo u neverici vrte glavom.
"Bili su fini i tihi ljudi. Palko je imao psihičkih problema, ali nikada nije pravio probleme drugima, niti u hotelu bilo koga ugnjetavao. Nije uopšte bio nasilan!
Nije znao da li je dan ili noć, nego je umeo u svako doba da uzme sam nešto da sređuje i čisti, da se nečim zanima", kaže jedna od stanarki hotela.
Ona navodi da joj je poznato da je socijalni, materijalni i stambeni status porodice Ponjiger bio loš:
"Živeli su od Palkove penzije, koja nije velika. Ilanka nigde nije radila. A dete je trebalo odgajati... To košta, kao i lekovi. Pre izvesnog vremena, porodica je od države zatražila finansijsku pomoć, u vidu kredita za stan. Međutim, odbijeni su. Ostali su da žive u sobi tri sa tri, sa zajedničkim kupatilom i toaletom, gde vode ima svaka dva ili tri dana i to samo po nekoliko sati. Mučili su se, kao i svi ostali stanari."
Osim toga, kako kaže predsednica udruženja, Palko je u poslednje vreme imao osećaj i da je oštećen i na nacionalnoj osnovi, zato što je Slovak i što je bolestan:
"Sve to se polako skupljalo u njemu. Muka, jad, bol, beznađe. I verovatno, kad više nije mogao, odlučio se na ovaj korak..."
Ono što, međutim, najviše šokira stanare vojnog samačkog hotela, jeste zašto je Palko u smrt poveo i sina, kojeg je obožavao.
Slobodan Labus, penzionisani zastavnik prve klase i stanar ovog hotela već 20 godina, priča:
"Palko i Ilanka su više od 17 godina želeli da imaju potomke. Nije im se dalo. Onda su, pre četiri godine, odlučili da urade vantelesnu oplodnju. Nekako su sakupili tri hiljade evra, otišli u bolnicu u Novi Sad i posle devet meseci, rodio im se Milan. Njihovoj sreći nije bilo kraja.
Naročito se Palko, sada već u penziji, radovao nasledniku, kojeg je šetao u kolicima, učio da govori, hoda, za kojeg je živeo... A sad ovo da se desi..."
Prema priči stanara vojnog samačkog hotela, ova tragedija nije i prva koja se dogodila u njemu. Kako komšiluk kaže, pre tri godine, sa sprata hotela je skočio jedan mladić i na mestu ostao mrtav.
Niko od komšija ne zna šta je ovog mladog čoveka odvelo u smrt, ali kako objašnjava Slobodan Labus, stanar hotela, to "nije ništa čudno":
"Stanari su očajni, bilo da je reč o mladima, bilo starima, neki to podnose, ali neko ne može. Neki od nas su ovde došli još pre 20 godina sa nadom da će nama i našoj deci biti bolje, sigurnije. Ali, nije! Teže mi pada ova situacija u kojoj sam i nebriga srpskog vojnog ministarstva, nego sva ratišta i Tuđmanov progon", kaže Labus.
Inače, porodica Ponjiger živela je na šestom spratu vojnog samačkog hotela, u sobi broj 616. Njihova komšinica, sa istog sprata, ali iz sobe 612, Slavka Lazarević, o tragediji čula je u troli, dok se vraćala s posla kući.
"Šokirana sam! Ne mogu da verujem da ih više nema i da se zaista dogodilo sve ovo. Znam ih kao veoma fine ljude. Bili su dobre komšije, tihi ljudi, ali uvek spremni da pomognu. Nikome ni dinara nisu dugovali, ma nisu se čuli da su živi.
Mnogo su se i voleli Palko, koji je iz Vojvodine poreklom, i Ilanka, koja je iz Imotskog. Njihovu ljubav i brak učvrstio je još više sinčić Milan. Pa, zar ovo da im se desi? Nije tu krivica Palkova, niti njegove bolesti. Za sve je država kriva", kaže Slavka.
Sa simsa prozora sobe na šestom spratu vojnog samačkog hotela na Zvezdari, u kojoj je živela porodica Ponjiger, ostala je da visi samo jedna mala crvena majica. Milanova.
Palko je iz sremskog mesta Bingula, a meštani sela sa nevericom su primili tragične vesti iz Beograda.
Četiri sata skupljao je snagu Andrija Meleg da svojoj tašti Suzani (75) saopšti tragičnu vest..
Pred kapijom omalene skromne kuće u Nušićevoj ulici u Biguli, Miroslav Ponjiger, Palkov sinovac priča za "Novosti" oporu istinu.
"Palko (51) je bio aktivno vojno lice, ali je pre nekoliko godina prevremeno penzionisan posle operacije srčanog zaliska. Od tada je imao psihičkih problema, često se sukobljavao sa suprugom, a pre četiri meseca i sa majkom Suzanom.
Pre četiri meseca, kada su Palko i njegova porodica poslednji put dolazili u selo, on se žalio na oskudicu. Posvađao se sa majkom, bio i veoma grub prema njoj, a onda u besu pokupio ženu i dete i otišao za Beograd. Javio se od tada samo nekoliko puta telefonom", kaže Polkov rođak.
"U celoj ovoj tragediji ne znamo samo kako se dogodilo da Palko i Ilanku nagovori na skok u smrt", priča očajna porodica u Binguli.
Drži ih tanana nada da bi mali Milan mogao da se izvuče, pišu "Novosti".
(MONDO)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Mondo ukrštenica za 23. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Odložen meč Crvene zvezde zbog snega: 17 dana bez fudbala do Lige šampiona