- Roška banja kod Požege nije luksuzno odmaralište, već mirno mesto sa mineralnom vodom, šumom i Rzavom, koje posetioci godinama pamte po tišini i prirodi.
- Voda je poznata vekovima, a tradicionalno se vezuje za reumatske tegobe, zglobove i nerve, ali takva iskustva nisu dokaz lečenja i ne zamenjuju pregled lekara.
Dok poznate srpske banje poslednjih godina dobijaju luksuzne hotele, velike spa centre i moderne bazene, postoji i sasvim drugačija vrsta mesta. Bez glamura, gužve i turističkih kompleksa, sa mineralnom vodom koja izvire među šumama i proplancima i posetiocima koji ovde dolaze godinama.
Roška banja, nedaleko od Požege, jedno je od takvih mesta.
Nalazi se u selu Roge, oko 12 do 14 kilometara od centra Požege, iznad reke Rzav. Okružuju je šume, livade, proplanci i izvori, a meštani i dugogodišnji posetioci njenu mineralnu vodu tradicionalno nazivaju "darom od Boga".
Ipak, Roška banja nije klasična turistička destinacija. Ovde ne treba očekivati uređene hotelske komplekse, wellness sadržaje i luksuz. Njena privlačnost krije se baš u suprotnom - vodi, prirodi, tišini i mestu koje kao da je ostalo izvan velikih turističkih tokova.
Mineralna voda poznata je vekovima
Izvori Roške banje imaju dugu istoriju, a banjska voda korišćena je i pre Drugog svetskog rata. Tradicija kupanja nastavila se do danas, dok je voda svojevremeno bila predmet ispitivanja stručnjaka Instituta za rehabilitaciju u Beogradu.
Njena temperatura je oko 26 stepeni, a u narodnoj tradiciji najčešće se pominje u vezi sa reumatskim tegobama, problemima sa kostima i zglobovima, nervima i određenim očnim tegobama.
Ipak, takve tvrdnje treba posmatrati sa oprezom. Iskustva ljudi koji kažu da im je boravak u banji prijao predstavljaju lična svedočenja, a ne dokaz da mineralna voda može da izleči određenu bolest. Boravak u banji i korišćenje vode ne treba da zamene pregled, terapiju ili savet lekara.
Ljudi joj se vraćaju iz godine u godinu
Upravo su priče dugogodišnjih posetilaca jedan od razloga zbog kojih je ovo mesto opstalo iako nikada nije postalo veliki turistički centar.
Generacijama se prenose iskustva ljudi koji su dolazili zbog bolova u leđima, zglobovima, reumatskih tegoba ili išijasa, a neki su se vraćali svake godine i provodili ovde i po desetak dana.
Ali Roška banja privlači i iz mnogo jednostavnijeg razloga - ovde je još moguće pronaći ono što je u poznatim turističkim mestima sve ređe: mir.
Nema velikih kompleksa, prepunih bazena i hotelskih hodnika. Umesto toga, tu su šuma, čist vazduh, voda i Rzav.
Danas je prilično zapuštena
Paradoks ovog mesta jeste što, uprkos dugoj tradiciji i mineralnim izvorima, Roška banja danas nema razvijenu turističku infrastrukturu.
Do vode se dolazi preko skromnog kupališta sa dva improvizovana bazena, a na pojedinim mestima nedostaju čak i jasni putokazi.
Ni ponuda smeštaja nije velika. U okolini postoje privatne kuće i vikendice u kojima je moguće odsesti, ali ovde nema velikih hotela niti apartmanskih naselja kakva danas povezujemo sa poznatim banjskim centrima Srbije.
Za nekoga će to biti mana. Za drugoga možda upravo razlog da dođe.
Rzav, šume i kilometri prirode
Poseta Roškoj banji ne mora da se završi kupanjem u mineralnoj vodi.
Okolina sela Roge pruža mogućnosti za šetnju kroz šume i livade, boravak pored Rzava i obilazak vidikovaca, a kroz ovaj kraj prolazi i biciklistička ruta Požega-Roge-Roška banja duga 13,4 kilometra, sa usponom od 361 metra.
Rzav je dodatni adut ovog kraja, poznat po čistoj vodi i prirodi koja ga okružuje.
Roška banja zato danas možda više podseća na skriveno prirodno utočište nego na banju u klasičnom smislu te reči.
Nema luksuz koji nude poznata banjska mesta, ali ima nešto što se sve teže pronalazi - šumu, tišinu, mineralni izvor i tradiciju dugu generacijama.
Možda se baš zato ljudi koji je poznaju vraćaju decenijama, a stariji stanovnici ovog kraja njenu vodu i dalje nazivaju "darom od Boga".
BONUS VIDEO:
(Lepote Srbije/MONDO)
