Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici obeležavaju dan Svetih mučenica Minodore, Mitrodore i Nimfodore, koji je u crkvenom kalendaru upisan crnim slovom.
Minodora, Mitrodora i Nimfodora su bile tri rođene sestre iz Vitinije. Vaspitane u hrišćanskom duhu, povukle su se iz grada u pustinju, željne da se u potpunosti posvete Bogu i približe mu se kroz molitve i post.
Ubrzo su ljudi počeli da im dovode bolesne radi lečenja, pa su postale nadaleko poznate po svojim isceliteljskim moćima. Kada je za njih čuo knez Fonton, naredio je vojnicima da ih dovedu na sud. Međutim, predanje kaže da je njihovo lice, iako isposničko, krasila posebna lepota, ozarena unutrašnjim mirom i blagošću Božijom, pa je knez ostao zatečen kada su stupile pred njega.
Laskao im je i obećavao da će ih odvesti caru koji će ih udati za svoje velmože, te da će život provesti u bogatstvu i izobilju, ali one su odlučno odbile sve ponude. To je razbesnelo kneza, pa je naložio vojnicima da najpre bace na muke Minodoru, a njene sestre zatvore u tamnicu. Posle teških mučenja, knez je viknuo izranjavljenoj i iskrvavljenoj Minodori:
"Prinesi žrtvu bogovima!"
Na to je sveta mučenica odgovorila:
"Zar ne vidiš, ništa drugo i ne činim, nego svu sebe prinosim na žrtvu Bogu mojemu?"
Kada je Minodora izdahnula u mukama, knez je izveo ostale dve sestre i postavio ih pored njenog mrtvog tela, nagovarajući ih da se odreknu Hrista.
Međutim, Mitrodora i Nimfodora ostale su nepokolebljive u nameri da za Hrista, ako treba, daju i sopstvene živote. Fonton ih je potom ubio, ali u tom trenutku, kako predanje kaže, udario je grom iz vedrog neba i na mestu usmrtio kneza i sve njegove vojnike.
Hrišćani su česno sahranili tela svetih Božjih mučenica. Stradanje ovih sestara dogodilo se, prema predanju, između 305. i 311. godine, u vreme cara Maksimijana Galerija.
Narodna verovanja i običaji na današnji dan
U narodu postoji verovanje da na današnji dan treba biti blag prema svojim bližnjima i izbegavati svaku vrstu svađe. Sa neprijateljima valja zakopati ratne sekire, pronaći smirenje u srcu i otvoriti mesto za praštanje.
Prema verovanju, u crkvi se treba pomoliti za zdravlje porodice u čast sestara koje su lečile bolesne i uboge, a nisu jedna drugu napustile ni u najstrašnijim mukama.
Budući da su sestre bile nerazdvojne u životu i stradanju, ovaj praznik se u narodnoj tradiciji posebno poštuje kao zaštitnik sestrinske ljubavi i ženske sloge.
Veruje se da sestre na ovaj dan ne bi trebalo da se prepiru niti da pozajmljuju odeću jedna od druge, kako ne bi unele nemir i razdor u dom. Stariji su takođe verovali da devojke koje traže unutrašnji mir i dobru priliku treba ujutru da se umiju hladnom vodom na izvoru ili česmi i izgovore kratku molitvu za prosvetljenje uma i lepotu duše.
Pošto predanje spominje grom koji je spržio mučitelje, narodno verovanje nalaže da na ovaj dan ne valja kopati u vinogradu niti raditi na otvorenim poljima ako se na nebu pojave tamni oblaci, jer se grmljavina smatra opomenom.
Naši stari su verovali da ako danas bude grmljavine, obavezno treba izbegavati izlazak napolje. Takođe, pošto su sestre smatrane velikim isceliteljkama, u narodu se verovalo da je ovo poslednji trenutak u ranoj jeseni kada se sakupljaju lekovite trave. Smatralo se da čaj skuvan od biljaka ubranih na današnji dan ima posebnu moć u borbi protiv jesenjih groznica i prehlada.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
