- Za cenu stana u gradu sve češće se može kupiti kuća sa dvorištem, a ponekad i bazenom, na periferiji Beograda.
- Potražnja za kućama van grada porasla je posle koronavirusa, jer kupci traže više prostora, mir i nižu cenu.
- Stručnjaci upozoravaju da pri kupovini treba računati i udaljenost, troškove prevoza i vreme za svakodnevno putovanje.
Tržište nekretnina menja pravila igre. Za cenu stana u gradu sve češće možemo dobiti kuću sa dvorištem, pa čak i sa bazenom i to samo nekoliko desetina kilometara od centra.
Da li se granica između luksuza u gradu i života na periferiji promenila i šta danas kupci biraju - kvadratne metre na prestižnoj lokaciji ili privatnost i sopstveni bazen?
Kada je stan na Karaburmi za porodicu Radojičić postao tesan, odlučili su da se presele na periferiju. Kupili su plac u Grockoj i izgradili kuću.
"Život je mnogo lakši nego u gradu. Ovde na periferiji jeste da je malo udaljeno, ali je mnogo mirniji život i uslovi su mnogo bolji za život. Imam svoju baštu, malo voće, deca, unučići mogu da dođu, da se igraju u dvorištu", kaže Zoran Radojičić.
Grocka je nekada bila omiljeno mesto za odmor Beograđana zbog blizine Dunava, prirode i vinograda. Danas se u Grockoj sve češće kupuju i kuće za stalni život. Kupuju se i na Avali, Kosmaju.
Šta se može kupiti po ceni stana u gradu
Porodice žele mirniji život, potrebno im je više prostora, po nižoj ceni. Agenti za nekretnine kažu da se po ceni stana od 70 kvadratnih metara na Novom Beogradu, koji košta oko 250.000 evra, može kupiti veća kuća nedaleko od Beograda.
"Za taj iznos postoje oglasi za veće kuće na Kosmaju, a u nekim slučajevima i za kuće sa bazenom. Međutim, ovde je važno istaći da kada poredimo nekretnine kao što su stan i kuća mi samo ne poredimo kvadrat za kvadrat. Recimo u Grockoj prosečno oglašena cena je 1.125 evra i onda ne možemo prostom računicom reći za jedan kvadrat stana na Novom Beogradu dobijemo tri kvadrata u Grockoj, zato što na cenu i vrednost kuće utiče mnogo faktora - veličina placa, urađenost placa, stanje objekta, infrastruktura i mnogi drugi faktori", objašnjava Aleksandra Mihajlović iz "Četiri zida".
Potražnja za kućama van grada počela je naglo da raste nakon koronavirusa, objašnjavaju stručnjaci.
"Pre toga smo kupovali kuće van grada koje su bile zaista urušene ili u nekom lošem stanju, devastirane, pa je neko to obnavljao da bi dobio novu kuću ili je kupovao prazan plac, pa zida otpočetka novu. Danas na tržištu je dobra stvar što postoje i moderne kuće koje se planski ziduju da bi se prodavale. Tako da cene kvarata kuće kreću se od 1.400 evra po kvaratu, pa idu do 2.800 evra ako da imaju neke dodatne sadraže, kao što su bazeni, pomoćne objekte, garaže, posebna vrsta grejanja", navodi Dušan Mirkulovski, stručnjak za nekretnine.
Više prostora i mira, ali i duže putovanje
S jedne strane, mir i tišina, a sa druge duže putovanje do posla i škole.
"Neko ne može i ne želi da provodi 40 minuta do sat vremena u toj vožnji, dok drugima koji rade od kuće ili ne moraju da idu svakodnevno u grad je to idealna solucija. Zatim, prilikom kupovine kuće savet je da se ne gleda samo cena i lokacija, već da se uračunuju i troškovi prevoza, ali i vremena koje treba da se ulaže za to svakodnevno putovanje", poručuje Mihajlovićeva.
Kuća van grada zato za mnoge više nije samo mesto za odmor, već izbor za život. Ali pre odluke o preseljenju, budući vlasnici moraju da odluče šta im je važnije - prostor i mir ili blizina grada kako bi mogli brže da obavljaju svakodnevne obaveze.
BONUS VIDEO:
(RTS/Mondo)
