- NALED predlaže da se pravilo o prvom delu godišnjeg odmora izmeni, tako da dvonedeljni kontinuitet ostane obavezan, ali ne mora da bude baš prvi deo odmora.
- Sindikati upozoravaju da bi takva promena olakšala usitnjavanje odmora i povećala rizik od hroničnog umora i sagorevanja zaposlenih.
- Iz sindikata poručuju da poslodavci i sada imaju dovoljno alata da organizuju posao i usklade potrebe firme sa pravom radnika na odmor.
Letnja sezona je završena, ali diskusije o izmenama Zakona o radu se rasplamsavaju. Dok poslodavci traže više fleksibilnosti u raspodeli slobodnih dana, sindikati upozoravaju da bi predložene izmene mogle da dovedu do hroničnog umora zaposlenih i slabljenja njihove zakonske zaštite.
Predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) da se izmeni pravilo o korišćenju prvog dela godišnjeg odmora podelio je domaću javnost. Prema važećem Zakonu o radu, zaposleni je u obavezi da prvi deo odmora iskoristi u kontinuitetu od najmanje 10 radnih dana (dve nedelje) do kraja tekuće godine, dok ostatak može preneti do 30. juna naredne godine.
NALED predlaže da obaveza od dve nedelje u kontinuitetu ostane, ali da to ne mora nužno biti prvi deo odmora, obrazlažući to činjenicom da radnici zbog prenetih dana često nemaju potrebu da odmah vezuju 10 dana novog odmora.
Sindikati: U praksi nema problema, promena vodi u "sagorevanje"
Sa ovim predlogom oštro se ne slaže Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda. On ističe za "Kamaticu" da se u praksi pokazalo da postojeći model ne predstavlja prepreku ni za radnike ni za poslodavce, te da je pravo na dvonedeljni kontinuitet ključno za zdravlje zaposlenih.
"Mi zanemarujemo da živimo u kapitalizmu, u jednom poprilično haotičnom vremenu, i da je sagorevanje na poslu i trošenje ljudi ogromno. Ako uzmete produženi vikend, da li ćete se odmoriti i resetovati? Nećete. Zato je neophodno da taj prvi deo bude na taj način regulisan", objašnjava Todorović.
Sindikati upozoravaju da bi promena ove imperativne odredbe otvorila vrata za dodatno usitnjavanje odmora. Todorović ocenjuje da ovo nije korak ka zaštiti prava radnika, već njihovo svesno urušavanje i uvod u situaciju gde će se zaposlenima nametati korišćenje svega nekoliko slobodnih dana odjednom.
Poslodavci već imaju alate za organizaciju posla
Na argumente da trenutna pravila otežavaju organizaciju rada u firmama, iz sindikata odgovaraju da Zakon o radu već daje poslodavcima velike ingerencije.
Prema važećim propisima, poslodavac može da:
- Ograniči korišćenje odmora u određenom periodu ako to zahteva proces rada.
- Odbije zahtev zaposlenog ukoliko bi njegovo odsustvo u tom trenutku nanelo veliku štetu poslovanju ili ako postoje neodložni poslovi.
Zbog toga, kako navode iz sindikata, menadžment i sada ima mogućnost da balansira između prava radnika na odmor i potreba biznisa.
Letnji odmor kao porodična tekovina
Pored zdravstvenog aspekta i zaštite od sagorevanja (burnout-a), Todorović naglašava i socijalnu komponentu odmora u komadu, posebno tokom letnjih meseci.
"Poenta je u tome da vi tokom leta, kada su deca na raspustu, iskoristite godišnji odmor i budete sa porodicom. To je neka tekovina od ranije koju moramo da sačuvamo", zaključuje predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.
Dok se pregovori o reformi radnog zakonodavstva nastavljaju, pitanje da li će fleksibilnost pobediti tradiciju i zaštitu radnika ostaje jedna od glavnih tema na relaciji sindikati–poslodavci.
BONUS VIDEO:
(NIN/MONDO)
