- Srpska pravoslavna crkva danas obeležava jesenji Krstovdan, praznik koji je u kalendaru označen crvenim slovom i pada 27. septembra.
- Praznik je posan iako je nedelja, a prema crkvenom kalendaru za 2026. posti se na ulju.
- Uz Krstovdan se vezuju običaji branja i osveštavanja bosiljka, kao i narodna verovanja o zaštiti doma, stoke i najavi zime.
Krstovdan se obeležava dva puta godišnje: jesenji je 27. septembra, a zimski 18. januara. Današnji praznik je posan iako pada u nedelju. Prema crkvenom kalendaru za 2026. godinu, posti se na ulju.
Bosiljak zauzima posebno mesto u običajima
Za jesenji Krstovdan vezan je običaj branja i osveštavanja bosiljka. U pojedinim krajevima ljudi ga unose u kuću i stavljaju pored ikone, verujući da domu donosi zdravlje i napredak.
Narodno predanje čuva i običaj da se na ovaj dan stoka obeležava znakom krsta radi zaštite od bolesti. Krstovdan se nekada vezivao i za završetak čuvanja polja: poljskim čuvarima tada se isplaćivala naknada dogovorena o Đurđevdanu.
Šta narodna verovanja govore o vremenu?
U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povlače u svoja skloništa. Postoji i običaj da se danas pripreme rupe za sadnju voćaka, uz verovanje da će se tako stabla bolje razgranati.
Po narodnom verovanju, vreme na Krstovdan nagoveštava kakva će biti zima: oblačan dan povezuje se sa snežnom zimom, dok se za tihu kišu kaže da najavljuje blagu zimu. Grmljavina se u predanju smatra znakom plodne godine. Reč je o narodnim verovanjima, a ne o vremenskoj prognozi.
BONUS VIDEO:
