- RHMZ prognozira topliju zimu 2026/2027. od proseka, uz više padavina i povremene prodore veoma hladnog vazduha.
- U nižim predelima očekuje se više kiše nego snega, dok su u planinama mogući obilniji sneg i duže zadržavanje pokrivača.
Predstojeća zima u Srbiji prema aktuelnim sezonskim izgledima Republičkog hidrometeorološkog zavoda trebalo bi da bude toplija od proseka, ali to ne znači da ćemo ostati bez snega, mraza i pravih zimskih epizoda. Naprotiv, meteorolozi upozoravaju da i u toplijoj sezoni mogu da se pojave kratkotrajni, ali intenzivni prodori veoma hladnog vazduha.
Meteorolog RHMZ Slobodan Sovilj navodi da se tokom zime 2026/2027. očekuje srednja sezonska temperatura iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine, uz odstupanje do oko dva stepena. Istovremeno, prognozira se i količina padavina iznad proseka, ali upravo tu postoji važna razlika: više padavina ne znači automatski i više snega.
Sovilj navodi da se u nižim predelima Srbije očekuje srednja sezonska temperatura od oko dva do pet stepeni, dok bi u planinskim predelima trebalo da bude između -2 i jednog stepena.
"Prema aktuelnim klimatskim sezonskim izgledima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, tokom zime 2026/2027. godine očekuje se srednja sezonska temperatura vazduha iznad proseka za referentni period 1991–2020, sa odstupanjem do oko dva stepena. U nižim predelima očekuju se vrednosti srednje sezonske temperature od oko dva do pet stepeni, a u planinskim predelima od -2 do jedan", navodi Sovilj u svojoj vremenskoj prognozi.
Istovremeno, očekuje se između 130 i 180 milimetara padavina, na zapadu Srbije do oko 210, a u brdsko-planinskim predelima i do oko 240 milimetara.
"U uslovima klimatskih promena i sve toplijih zima, u nižim predelima veći deo zimskih padavina sve češće se izlučuje u vidu kiše. Sa druge strane, toplija atmosfera može da sadrži veću količinu vodene pare, pa su, kada se istovremeno uspostave dovoljno hladni uslovi, i dalje moguće epizode intenzivnih snežnih padavina", dodaje.
Toplija zima ne znači zimu bez snega
Upravo je to jedna od najvažnijih stvari kada se govori o sezonskoj prognozi. Zima može u proseku biti toplija od uobičajene, a da u pojedinim danima ili nedeljama temperature budu veoma niske.
Sovilj naglašava da se klimatske promene ne ogledaju samo u tome koliko snega padne, već još više u tome koliko se sneg zadržava na tlu.
"Zbog toga se efekat klimatskih promena ne ogleda samo u tome koliko snega pada, već još izraženije u smanjenju broja mraznih i ledenih dana i kraćem zadržavanju snežnog pokrivača", objašnjava meteorolog RHMZ.
To se posebno vidi u Beogradu. Tokom klimatološkog perioda od 1961. do 1990. godine u glavnom gradu je prosečno bilo oko 43 dana godišnje sa snežnim pokrivačem, dok ih je tokom cele 2025. godine bilo svega devet.
"Sneg, dakle, i dalje pada, ali su uslovi za njegovo duže zadržavanje sve nepovoljniji. U ovom trenutku ne postoji sezonski signal za dugotrajno ekstremno hladnu zimu. Naprotiv, dominantan signal ukazuje na srednju sezonsku temperaturu iznad klimatološkog proseka", tvrdi Sovilj.
Ipak, to ne znači da predstojeća zima neće imati svoje hladne periode.
"To, ipak, ne znači da tokom zime neće biti kratkotrajnih perioda sa jakim mrazem, veoma niskim temperaturama, lokalno obilnim snegom, ledenom kišom ili kratkotrajnim nizom ledenih dana. Sezonska prognoza opisuje preovlađujući karakter tromesečnog perioda, ali ne može nekoliko meseci unapred da predvidi pojedinačne prodore veoma hladnog vazduha i njihov intenzitet."
Kada je reč o ledenim danima, odnosno danima tokom kojih maksimalna dnevna temperatura ostaje ispod nule, očekuje se između pet i 15 takvih dana u nižim predelima. Na planinama bi taj broj mogao da bude između 25 i 40.
To ipak nije prognoza jednog konkretnog hladnog talasa. Koliko će eventualni prodori hladnog vazduha biti jaki i koliko će trajati, biće moguće znatno pouzdanije proceniti tek kada se približimo samom događaju.
Kada bi mogao da padne prvi sneg u Beogradu?
Na pitanje o tačnom datumu prvog snega nekoliko meseci unapred nije moguće dati pouzdan odgovor. Za takvu prognozu potrebne su kratkoročne i srednjoročne prognoze, kada konkretna atmosferska situacija postane dovoljno predvidiva.
Klimatološki podaci, međutim, daju okvir. Srednji datum prvog snega u Beogradu je 23. novembar, dok je srednji datum formiranja prvog snežnog pokrivača 3. decembar.
Sovilj posebno naglašava da ti datumi nisu prognoza za predstojeću zimu, već dugogodišnji proseci. U nižim predelima Srbije prvi snežni pokrivač u proseku se pojavljuje od druge polovine novembra do prve polovine decembra, dok je u višim predelima situacija drugačija.
Januar ostaje najhladniji, ali sneg se zadržava sve manje
Prema klimatskim prosečnim vrednostima, januar je najhladniji mesec u Srbiji i mesec tokom kojeg se u proseku beleži najviše dana sa snežnim pokrivačem.
U Beogradu se, prema podacima za period od 1991. do 2020. godine, prosečno beleži oko 6,7 dana sa snežnim pokrivačem u decembru, 11,4 dana u januaru i 7,9 dana u februaru. Međutim, Sovilj upozorava da ti proseci ne znače da će predstojeća zima nužno izgledati tako.
"U uslovima klimatskih promena sve je važnije praviti razliku između pojave snežnih padavina i trajanja snežnog pokrivača. Sneg može pasti i biti obilan tokom jedne epizode, ali se usled viših temperatura sve češće kraće zadržava na tlu", kaže meteorolog.
Najviše snega i najdugotrajniji snežni pokrivač i ove zime očekuju se u višim predelima. Ukupna količina padavina trebalo bi da, prema tvrdnjama meteorologa, bude najveća na zapadu Srbije i u brdsko-planinskim oblastima, ali će u nižim predelima veći deo tih padavina, zbog viših temperatura, češće biti u obliku kiše, susnežice ili vlažnog snega.
"Zato je veoma važno naglasiti da suficit ukupnih zimskih padavina ne treba automatski izjednačavati sa suficitom snežnih padavina ili dugotrajnijim snežnim pokrivačem", zaključuje Sovilj.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
