- Stručnjaci upozoravaju da zatvaranje ventilacije, loženje vlažnim drvetom i sušenje veša na radijatoru povećavaju rizik od ugljen-monoksida, buđi i slabijeg grejanja.
- Prekrivanje radijatora, pregrevanje prostorija i korišćenje plinskih boca ili rerne za grejanje mogu da podignu račune i ugroze zdravlje i bezbednost.
- Dimnjaci i kotlovi moraju da se čiste i servisiraju redovno, a prenosivi grejači ne smeju da ostaju bez nadzora niti blizu zapaljivih materijala.
Sa prvim hladnim danima i početkom grejne sezone, milioni domaćinstava u Srbiji ponovo pokreću kotlove, pale peći i pojačavaju radijatore. Međutim, uprkos tome što grejanje koristimo svake godine, stručnjaci iz oblasti protivpožarne zaštite, energetike i medicine upozoravaju da veliki broj građana i dalje pravi ozbiljne greške koje ugrožavaju bezbednost, zdravlje i kućni budžet.
U nastavku donosimo pregled najčešćih propusta koje nikako ne bi trebalo raditi tokom grejne sezone.
1. Ne zatvarajte sve ventilacione otvore i prozore "hermetički"
Jedna od najopasnijih navika je potpuno zaptivanje prostorija u strahu od gubitka toplote. Kada u zatvorenom prostoru radi grejno telo koje sagoreva gorivo – peć na drva, plinski bojler ili kamin – neophodan je dotok svežeg vazduha za pravilno sagorevanje. Bez njega dolazi do nepotpunog sagorevanja i stvaranja ugljen-monoksida (CO), gasa bez boje, mirisa i ukusa koji je smrtonosan već u malim koncentracijama.
Prema podacima MUP-a Srbije, svake zime u našoj zemlji beleže se desetine slučajeva trovanja ugljen-monoksidom, a mnogi od njih završavaju tragično. Stručnjaci preporučuju da se prostorije u kojima se loži provetravaju najmanje dva do tri puta dnevno po 5–10 minuta, čak i kada je napolju veoma hladno.
2. Ne sušite veš direktno na radijatorima
Iako deluje kao praktično rešenje, sušenje mokrog veša na radijatorima i grejnim telima donosi više štete nego koristi. Mokar veš drastično smanjuje toplotnu moć radijatora jer energiju troši na isparavanje vode umesto na zagrevanje prostorije. Istovremeno, velika količina vlage koja se oslobađa u vazduh stvara idealne uslove za razvoj buđi i gljivica na zidovima, što može izazvati respiratorne probleme, alergije i astmu, posebno kod dece.
Ako nemate drugu opciju, stručnjaci savetuju da veš sušite u posebnoj prostoriji sa otvorenim prozorom ili da koristite električne sušilice sa odvodom vlage.
3. Ne prekrivajte radijatore nameštajem i teškim zavesama
Postavljanje kauča, ormara ili debelih zavesa direktno ispred radijatora sprečava prirodnu cirkulaciju toplog vazduha. Na taj način prostorija se zagreva neravnomerno, a vi ste prinuđeni da pojačavate grejanje – što znači veću potrošnju energije i veće račune. Prema procenama stručnjaka za energetsku efikasnost, samo pravilno oslobađanje radijatora može smanjiti gubitke toplote i do 10–15 odsto.
4. Ne pregrevajte prostorije – 22 °C je sasvim dovoljno
Lekari i energetičari slažu se u jednom: temperatura u stambenim prostorijama zimi ne bi trebalo da prelazi 20–22 °C, dok je za spavaće sobe optimalno 16–18 °C. Svaki stepen iznad preporučenog povećava potrošnju energije za otprilike 6 odsto, a pregrejane prostorije isušuju sluzokožu nosa i grla, što olakšava prodor virusa i bakterija.
Pulmolozi upozoravaju da ljudi često misle da je topao stan zdrav stan, ali preterana toplota u kombinaciji sa suvim vazduhom zapravo slabi imunitet,
5. Ne ložite vlažnim drvetom, smećem i plastičnim otpadom
Korišćenje nedovoljno suvog drveta (vlažnost iznad 20 odsto) dovodi do nepotpunog sagorevanja, stvaranja velike količine čađi i katrana u dimnjaku, što značajno povećava rizik od požara na dimnjaku. Još opasnije je loženje plastičnim flašama, gumom, farbama ili tretiranim drvetom – pri tome se oslobađaju izuzetno toksični gasovi, uključujući dioksine i furane, koji su dokazani kancerogeni.
Stručnjaci preporučuju da se drvo za loženje seče i suši najmanje godinu do dve pre upotrebe, na provetrenom mestu zaštićenom od kiše.
6. Ne zanemarujte čišćenje dimnjaka i servisiranje kotlova
Prema Zakonu o zaštiti od požara i podzakonskim aktima, čišćenje dimnjaka je obaveza korisnika i mora se obavljati najmanje jednom godišnje, pre početka grejne sezone. Zapušeni dimnjaci su jedan od najčešćih uzroka požara u domaćinstvima tokom zime, ali i glavni razlog vraćanja dima i ugljen-monoksida u prostoriju.
Isto važi i za plinske kotlove i bojlere – redovan godišnji servis ovlašćenog tehničara nije luksuz, već pitanje bezbednosti.
7. Ne ostavljajte prenosive grejače bez nadzora i u blizini zapaljivih materijala
Električni grejači, kaloriferi i infracrveni paneli spadaju među najčešće uzročnike požara u domaćinstvima ako se koriste nepropisno. Nikada ih ne ostavljajte uključene kada niste u prostoriji ili dok spavate, ne stavljajte ih blizu zavesa, posteljine i nameštaja, i obavezno ih isključujte iz struje kada se ne koriste. Posebno budite oprezni ako u kući imate malu decu ili kućne ljubimce.
8. Ne koristite plinske boce i šporete za zagrevanje prostorija
Korišćenje plinskih boca sa otvorenim plamenom ili uključene rerne i ringli za zagrevanje stana je izuzetno opasno i strogo se ne preporučuje. Osim rizika od eksplozije i požara, ovakav način grejanja troši kiseonik iz prostorije i oslobađa ugljen-monoksid, što može dovesti do gušenja za svega nekoliko sati.
Umesto zaključka
Grejna sezona traje u proseku šest meseci i predstavlja period u kojem se statistički beleži najveći broj požara i trovanja u domaćinstvima. Većina tih nesreća mogla bi se sprečiti poštovanjem osnovnih pravila bezbednosti i zdravog razuma.
Stručnjaci poručuju da je bolje potrošiti sat vremena na proveru dimnjaka i instalacija nego rizikovati živote ukućana.
BONUS VIDEO:
