Pre nego što smo naučili da vozimo bicikl, padali smo. Neko nas je pridržavao, ohrabrivao, puštao da pokušamo sami. Nismo umeli, ali smo želeli da naučimo. Danas tu veštinu podrazumevamo i retko se setimo koliko je pokušaja bilo potrebno do prvog sigurnog kruga. Zašto onda, godinama kasnije, tako lako kažemo: "Ja to ne mogu"?
Na to nas je podsetio Ditmar Damen, futurista i stručnjak za inovacije, tokom predavanja "Supermoćima do uspeha" na konferenciji TECHNOVATION SEE 2026, koju je kompanija Philip Morris International organizovala 13. oktobra u beogradskoj Ložionici. Govorio je o promenama, novim tehnologijama i uspehu, a vratio nas je iskustvu koje svi razumemo.
"Seo sam na bicikl, pao, raskrvario laktove i kolena, ali sam nastavio da pokušavam. Nastavljao sam sve dok nisam naučio da vozim. Isto je i sa matematikom. Nastavnik kaže nešto i nemam pojma kako bih ikada mogao da rešim taj zadatak, ali u nekom trenutku naučim. Isto je i sa vožnjom automobila. To smo radili celog života. Svi smo probijali taj zid i sticali nove veštine, nova znanja i nove sposobnosti", rekao je Damen.
Taj zid, objasnio je, postoji i pred mnogim novim idejama. Na njemu piše "nema šanse", a iza njega ostaje ono što još ne znamo kako da uradimo. Već smo ga prelazili. Ipak, pred sledećim izazovom često zaboravimo da početna nesigurnost nije dokaz da nešto ne možemo.
Zašto menjati nešto što nam dobro ide?
Ponekad nas zaustavlja strah od neuspeha. Ponekad baš uspeh. Imamo rezultate, poznajemo svoj posao i ne vidimo razlog da napustimo siguran put. Ono što nam je jednom pomoglo da napredujemo, lako postane način rada koji više ne preispitujemo.
Zato je jedna od centralnih poruka konferencije bila da najveća promena počinje kada se usudimo da menjamo i ono u čemu smo uspešni.
Tamara Milovanović, generalna direktorka kompanije PMI za jugoistočnu Evropu, prisetila se svog dolaska u kompaniju pre petnaest godina i promena koje tada nije mogla da zamisli.
"Bila sam uverena da dobro razumem gde sam došla, čime se kompanija bavi i u kom pravcu ide. Nisam bila u pravu", rekla je.
Njeno obraćanje o transformaciji kompanije i rastućoj ulozi nauke i istraživanja otvorilo je pitanje koje važi i izvan poslovnog sveta. Da li nas ono što nam danas donosi uspeh priprema i za sutra? Damen je ponudio polazište za odgovor. Umesto da gledamo samo šta već umemo, možemo da istražimo šta nam je sada postalo moguće.
"U svetu lepog uspeha otvarate mogućnosti koje još nemate. Radite nove stvari. Sada kada imam nešto novo, konačno mogu da uradim nešto sasvim drugačije. Zato morate da se zapitate. Koje nove mogućnosti možete da otvorite danas? U svojoj kompaniji, u svom životu, sada kada imate, na primer, veštačku inteligenciju? To je teško pitanje. Nije lako odgovoriti na njega", poručio je.
Nova tehnologija, stečeno znanje ili iskustvo mogu da nam omoguće da ostvarimo ideju koju smo ranije ostavili po strani. Ipak, potrebno je da joj se vratimo. Da proverimo da li naše nekadašnje "ne mogu" još važi.
Supermoć je i u tome da rešimo nečiji problem
Damen je uspeh tokom predavanja povezivao sa vrlo konkretnim pitanjem. Kome ono što radimo pomaže? Njegov izraz "lep uspeh" opisuje rezultat koji ima vrednost i za druge ljude. Rešenje koje nekome olakšava svakodnevicu, otvara mogućnost ili pomaže da ostvari svoj potencijal.
"Heroji traže probleme. Kada pronađu problem, idu ka njemu i rešavaju ga. Mnogi ljudi beže od problema, ali heroji im prilaze. Kako možemo da učinimo naš svet lepšim, prijatnijim za život, svetom koji više volimo i koji je zdraviji? To je pitanje koje ćemo postaviti sebi", rekao je Damen.
U toj slici heroja lako možemo da prepoznamo ljude iz svog okruženja. Kolegu koji pronađe jednostavniji način da se posao završi. Osobu koja sasluša ono što drugi preskaču. Tim koji odluči da pokuša, iako nema garanciju da će uspeti.
Damen je zato predložio da pitanje "Šta mi je potrebno?" dopunimo pitanjem "Kako mogu da pomognem?".
"Kako mogu da pomognem drugima da ostvare ono što im je potrebno? Kako mogu da im pomognem da ispune svoj potencijal i uspeju u životu? Morate da ponudite smislena rešenja koja obogaćuju živote drugih i daju im nove mogućnosti, a koja ljudi žele da koriste. Ako ne žele da ih koriste, nećete uspeti. Zato morate da se zapitate šta je drugim ljudima važno", istakao je.
Šta radimo posle prvog pada?
Naravno, između ideje i rezultata postoje i loši dani. Plan ne uspe, okolnosti se promene ili shvatimo da moramo da počnemo ponovo. Tada se najlakše vraćamo rečenici sa početka: "Ja to ne mogu". Damen je takve trenutke izdvojio kao važan deo puta. Odluke koje donosimo pod pritiskom oblikuju i ono po čemu će nas drugi pamtiti.
"Stres se dešava. On je ključni deo svakog herojskog putovanja. Kada se dogodi, morate ponovo da pronađete svoju svrhu, unapredite svoje postupke i uradite nešto drugačije. Nasleđe se oblikuje pod pritiskom", poručio je.
Možda nam je potrebno novo znanje. Možda pomoć ili drugačiji pristup. Prvi neuspeh daje nam nešto iz čega možemo da učimo, baš kao onda kada smo gubili ravnotežu na biciklu.
Promena iz više uglova
Damenovo predavanje zaokružilo je konferenciju koja je promene sagledala kroz poslovanje, zdravlje, zaštitu mladih i razvoj inovacija. Program je vodio Ivan Zeljković, a uz uvodno obraćanje Tamare Milovanović, dr Peter Harper, onkolog i stručnjak za javno zdravlje, predstavio je realističan pristup smanjenju zdravstvenih rizika.
Dr Ivana Stašević Karličić, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, istakla je značaj prevencije i uključivanja čitavog društva u zaštitu mladih.
U panelu "Zaštita maloletnika: Svi smo na potezu!" učestvovali su Radmilo Vlačić, direktor komercijalnih operacija PMI za jugoistočnu Evropu, Iakovos Kargarotos, viši direktor za strategiju korporativnih poslova PMI, i Zorana Arunović, olimpijska, svetska i evropska šampionka u streljaštvu.
Panel "Inovacije u fokusu" okupio je Mariju Gnjatović, državnu sekretarku u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Tamaru Stanković, direktorku za regulatorne poslove i projekte korporativnog kapitala PMI SEE, Jelenu Bojović, programsku direktorku NALED-a, Natašu Jovanović Lješković, dekanku Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu, i Marka Grujića, osnivača startapa Neuroblast.
Predstavljen je i projekat RE:IMAGINE ŠkART 2 ART, koji su pokrenuli PMI i Američka privredna komora u Srbiji, u okviru kojeg je deset mladih umetnika istraživalo kako odbačenim materijalima dati novu vrednost.
Sve ove teme povezala je spremnost da se promena pokrene pre nego što postane neizbežna. Damen nas je podsetio odakle takva spremnost može da počne. Sve što danas umemo, nekada smo učili prvi put. To iskustvo već imamo. Sada možemo da ga upotrebimo za nešto sledeće.
