Iako je vreme ozgloglašenih tajnih službi poput Udbe ili DB-a očigledno davno prošlo, novinari, a posebno kamermani nisu baš česti gosti doma naše "tajne službe".
MONDO je dobio mogućnost da vam predstavi jedinstvenu muzejsku građu špijunske opreme koja je izložena u vitrinama zgrade Bezbednosno-informativne agencije u Beogradu.
UDBA, DB ili BIA skraćenice su koje na prvu loptu asociraju na misteriju. Izgovaraju se tiho čak i kada taksisti treba da kažete dokle da vas vozi. Nekako je lakše da prevalite: "Kraljice Ane bb", nego: "idemo do Bezbednosno-informativne agencije".
Ispred moderne zgrade smeštene u beogradskom naselju Banjica još ispred prijavnice dočekaće vas mladić koji će vam tražiti lične karte, a nakon provere i lično sprovesti do objekta. Unutra prolazite kroz detektor metala, ostavljate ličnu kartu, ali i mobilni telefon. Avantura tek tada počinje. Pred vama će se ukazati prostrani hol i najpre ćete primetiti veliku tablu sa dve zastave sa strane - srpskom i sa obeležjima ove agencije.
Naš domaćin Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA, odmah nam skreće pažnju da je ta spomen ploča zabranjena za snimanje. Na njoj se nalaze imena, ili samo nadimci, onih koji su izgubili život radeći neke od najtajnih poslova za Srbiju.
Levo i desno od ploče pružaju se staklene vitrine u kojima su izloženi razni dokumenti, fotografije, lični predmeti pojedinih osoba u čijem pronalaženju je učestvovala ova agencija, kao i špijunska oprema.
Pojedini dokumenti stari više od stotinu godina dočaravaju kako je nekada funkcionisala ova služba, ali nema te osobe koja je posetila ovu izložbu, a da se nije dugo zagledala pištolje koje su kod sebe prilikom hapšenja posedovali Dragoljub Draža Mihailović, Nikola Kalabić ili Ratko Mladić (dva pištolja marke "češka zbrojovka" i "glok 17", ), poželeo da drži u ruci neke od Dražinih naočari za vid ili pročita nešto iz dnevnika koji je tokom skrivanja pisao haški optuženik Stojan Župljanin.
Tu su i Mladićeve vojne legitimacije iz Jugoslovenske narodne armije i Vojske Republike Srpske, kao i lična karta, koja je 1999. izdata Mladiću bez davanja otisaka prstiju i mimo procedure.
Zaposleni u BIA kao jedan od svojih najznačajnijih rezultata u poslednjih deset godina ističu i učešće u akcijama "Balkanski ratnik" i "Skank". U međunarodnoj akciji "Balkanski ratnik", koja je pokrenuta na osnovu informacija BIA, u Južnoj Americi zaplenjeno je više od dve tone kokaina, dok je tokom prošlogodišnje operacije "Skank", otkrivena velika laboratorija za uzgajanje marihuane u veštačkim uslovima isplaniranim i pripremljenim do najfinijih detalja. Nekoliko fotografija iz ovih akcija krase vitrine hola zgrade BIA.
Možda najživopisniji deo izložbe čine eksponati koji će vas vratiti pedesetak godina unazad - od najrazličitijih oblika i veličina fotoaparata za tajno snimanje, preko džejmsbondovske tašne namenjene za brzo snimanje dokumenata, "grundigovog" magnetofona, do bubica i aparata za identifikaciju poziva.
U doba modernih komunikacija svi se samo slatko nasmeju pri pogledu na staklenu posudu u kojoj se grejala voda se hemikalijama, namenjenu tajnom otvaranju tuđih pisama, ili kada vide koliki je do pre manje od 20 godina bio aparat za identifikaciju poziva, naspram današnjeg sićušnog uređaja, koji je deo svakog mobilnog telefona. Nekada je to bila najinovativnija špijunska oprema, a korak sa svetom imali su i srpski obaveštajci, što danas i nije slučaj.
Tu su i mikrofoni skriveni u penkalo ili ženske naočari, bubice koje se lepe na sva moguća mesta, do maltera na zidu i donje strane madraca kreveta u spavaćoj sobi... Većina ovih spravica i danas se koristi, u malo sofisticiranijem "pakovanju".
I bez obzira što imamo delić saznanja o načinu na koji danas funkcioništu obaveštajne službe, nema sumnje da ćemo se, kada jednog dana neki novi predmeti budu izašli na videlo, iznenaditi. Isto tako nema sumnje da većina nas neke od tih stvari nikada neće saznati, jer dobro je poznato da su "bezbednjaci" obavezni da do kraja života čuvaju tajne.
(A. P. - MONDO)
MONDO je dobio mogućnost da vam predstavi jedinstvenu muzejsku građu špijunske opreme koja je izložena u vitrinama zgrade Bezbednosno-informativne agencije u Beogradu.
UDBA, DB ili BIA skraćenice su koje na prvu loptu asociraju na misteriju. Izgovaraju se tiho čak i kada taksisti treba da kažete dokle da vas vozi. Nekako je lakše da prevalite: "Kraljice Ane bb", nego: "idemo do Bezbednosno-informativne agencije".
Ispred moderne zgrade smeštene u beogradskom naselju Banjica još ispred prijavnice dočekaće vas mladić koji će vam tražiti lične karte, a nakon provere i lično sprovesti do objekta. Unutra prolazite kroz detektor metala, ostavljate ličnu kartu, ali i mobilni telefon. Avantura tek tada počinje. Pred vama će se ukazati prostrani hol i najpre ćete primetiti veliku tablu sa dve zastave sa strane - srpskom i sa obeležjima ove agencije.
Naš domaćin Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA, odmah nam skreće pažnju da je ta spomen ploča zabranjena za snimanje. Na njoj se nalaze imena, ili samo nadimci, onih koji su izgubili život radeći neke od najtajnih poslova za Srbiju.
Levo i desno od ploče pružaju se staklene vitrine u kojima su izloženi razni dokumenti, fotografije, lični predmeti pojedinih osoba u čijem pronalaženju je učestvovala ova agencija, kao i špijunska oprema.
Pojedini dokumenti stari više od stotinu godina dočaravaju kako je nekada funkcionisala ova služba, ali nema te osobe koja je posetila ovu izložbu, a da se nije dugo zagledala pištolje koje su kod sebe prilikom hapšenja posedovali Dragoljub Draža Mihailović, Nikola Kalabić ili Ratko Mladić (dva pištolja marke "češka zbrojovka" i "glok 17", ), poželeo da drži u ruci neke od Dražinih naočari za vid ili pročita nešto iz dnevnika koji je tokom skrivanja pisao haški optuženik Stojan Župljanin.
Tu su i Mladićeve vojne legitimacije iz Jugoslovenske narodne armije i Vojske Republike Srpske, kao i lična karta, koja je 1999. izdata Mladiću bez davanja otisaka prstiju i mimo procedure.
Zaposleni u BIA kao jedan od svojih najznačajnijih rezultata u poslednjih deset godina ističu i učešće u akcijama "Balkanski ratnik" i "Skank". U međunarodnoj akciji "Balkanski ratnik", koja je pokrenuta na osnovu informacija BIA, u Južnoj Americi zaplenjeno je više od dve tone kokaina, dok je tokom prošlogodišnje operacije "Skank", otkrivena velika laboratorija za uzgajanje marihuane u veštačkim uslovima isplaniranim i pripremljenim do najfinijih detalja. Nekoliko fotografija iz ovih akcija krase vitrine hola zgrade BIA.
Možda najživopisniji deo izložbe čine eksponati koji će vas vratiti pedesetak godina unazad - od najrazličitijih oblika i veličina fotoaparata za tajno snimanje, preko džejmsbondovske tašne namenjene za brzo snimanje dokumenata, "grundigovog" magnetofona, do bubica i aparata za identifikaciju poziva.
U doba modernih komunikacija svi se samo slatko nasmeju pri pogledu na staklenu posudu u kojoj se grejala voda se hemikalijama, namenjenu tajnom otvaranju tuđih pisama, ili kada vide koliki je do pre manje od 20 godina bio aparat za identifikaciju poziva, naspram današnjeg sićušnog uređaja, koji je deo svakog mobilnog telefona. Nekada je to bila najinovativnija špijunska oprema, a korak sa svetom imali su i srpski obaveštajci, što danas i nije slučaj.
Tu su i mikrofoni skriveni u penkalo ili ženske naočari, bubice koje se lepe na sva moguća mesta, do maltera na zidu i donje strane madraca kreveta u spavaćoj sobi... Većina ovih spravica i danas se koristi, u malo sofisticiranijem "pakovanju".
I bez obzira što imamo delić saznanja o načinu na koji danas funkcioništu obaveštajne službe, nema sumnje da ćemo se, kada jednog dana neki novi predmeti budu izašli na videlo, iznenaditi. Isto tako nema sumnje da većina nas neke od tih stvari nikada neće saznati, jer dobro je poznato da su "bezbednjaci" obavezni da do kraja života čuvaju tajne.
(A. P. - MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
