Nekada o nama više govore sitnice nego velike odluke. Koju šolju uvek biramo iako u ormariću ima lepših. Da li dan započinjemo u tišini ili uz muziku. Da li kafu pijemo odmah ujutru, posle ručka ili tek kada uhvatimo nekoliko minuta samo za sebe.
To su male navike o kojima uglavnom i ne razmišljamo, a upravo one često nose naš lični potpis. Vremenom prestanemo da merimo koliko kafe ide u džezvu, znamo koliko vode je taman i prepoznajemo trenutak kada treba da je sklonimo sa šporeta. Nije nužno da bude po receptu, po našem je.
Upravo kroz takve svakodnevne izbore živi ideja nove Doncafé priče, koja slavi autentičnost ne kao potrebu da se po svaku cenu izdvojimo od drugih, već kao slobodu da prepoznamo šta nam prija i da stvari radimo na način koji nam odgovara.
Kafa je prirodan deo te priče. Nekome je omiljeni trenutak prva jutarnja šoljica, nekome ona popodnevna uz razgovor. Neko voli jaku, neko blažu, neko ima svoju posebnu šolju, mesto ili ritual od kojeg ne odstupa. Jedan svakodnevni trenutak, a bezbroj načina da bude baš naš.
Doncafé zato ne postavlja pravila o tome kako bi uživanje u kafi trebalo da izgleda. Naprotiv, polazi od toga da svako ima svoj način i da upravo ti mali izbori čine razliku.
U toj priči Doncafé dobija i svoje prepoznatljivo lice, glumicu Jovanu Stojiljković.
Uneti sebe u ono što radiš, ostati dosledan svom ukusu i karakteru je ono što donosi potpuno uživanje. Tako je i sa glumom - isti tekst može da dobije sasvim drugačiji izraz kroz glas, pokret, pauzu ili pogled, ali lična interpretacija daje mu život. Slično se dešava i izvan scene - mnoge stvari radimo svakog dana, ali im svojim izborima dajemo posebno značenje.
Na kraju, možda nas ne određuju samo velike odluke koje donosimo, već i sve one male stvari koje biramo iz dana u dan, bez mnogo razmišljanja, jednostavno zato što znamo da nam odgovaraju.
Omiljena šolja. Način na koji pripremamo kafu. Trenutak koji čuvamo za sebe ili delimo sa drugima. Mali izbori, ali potpuno naši.
Doncafé. Baš za tebe.
