U poslednjih 11 godina koje su obeležile brojne krize, u Srbiji je zabeležen porast religiozne samoidentifikacije za 19 odsto, a većina vernika smatra da Srbija priključivanjem u Evropsku uniju neće izgubiti verski i nacionalni identitet.
To je za NIN izjavio istraživač religije Mirko Đorđević i dodao da najveći broj vernika veruje crkvi kao instituciji.
Nizak standard, mladi bez perspektive, država koja ne nudi rešenje, samo su neki od razloga da se građani Srbije sve više okreću Bogu i religiji, a to je potvrdilo i istraživanje "Religioznost u Srbiji i proces EU integracija", koji je uradio Hrišćanski kulturni centar u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer i briselskim Centrom za evropske studije.
Istraživanje je pokazalo da se 93 odsto građana konfesionalno izjasnilo, čak 90 odsto praktikuje verske obrede, a 60 odsto stanovnika Srbije smatra da crkva treba više da učestvuje u javnom životu.
"Ne samo da će rezultati biti reper za neka buduća istraživanja religioznosti u Srbji, već poseduju pravu riznicu podataka i o odnosu religije prema najaktuelnijim društvenim temama", izjavila je istraživač religije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragana Radisavljević-Ćiparizović.
Istraživanje je pokazalo da je, u odnosu na 1999. godinu, porastao broj onih koji bar jednom nedeljno idu u crkvu i to za 13 odsto, slavljenje praznika poraslo je za pet odsto, a svakodnevnu molitvu praktikuje 11 odsto više građana.
To istraživanje je pokazalo i da je porastao broj građana koji redovono poste i to za 10 odsto.
Ćiparizovićeva je istakla da se religijska slika društva najviše izmenila od osamdesetih do kraja devedesetih godina prošlog veka i da su tome doprineli raspad zemlje, ratovi, bolna tranzicija, kao i nepodnošljiva svakodnevica većine stanovništva.
Đorđević je kazao da je istraživanje pokazalo, kako je istakao, jedan zanimljiv podatak, a to je da 62 odsto pravoslavnih vernika u Srbiji smatra da neće izgubiti verski i nacionalni identitet ako se Srbija priključi Evropskoj uniji.
Vernici hoće u EU i religioznost nije prepreka na tom putu, o čemu govori podatak da čak 89 odsto ispitanih želi da se Srbija priključi EU.
(Tanjug)
Nizak standard, mladi bez perspektive, država koja ne nudi rešenje, samo su neki od razloga da se građani Srbije sve više okreću Bogu i religiji, a to je potvrdilo i istraživanje "Religioznost u Srbiji i proces EU integracija", koji je uradio Hrišćanski kulturni centar u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer i briselskim Centrom za evropske studije.
Istraživanje je pokazalo da se 93 odsto građana konfesionalno izjasnilo, čak 90 odsto praktikuje verske obrede, a 60 odsto stanovnika Srbije smatra da crkva treba više da učestvuje u javnom životu.
"Ne samo da će rezultati biti reper za neka buduća istraživanja religioznosti u Srbji, već poseduju pravu riznicu podataka i o odnosu religije prema najaktuelnijim društvenim temama", izjavila je istraživač religije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragana Radisavljević-Ćiparizović.
Istraživanje je pokazalo da je, u odnosu na 1999. godinu, porastao broj onih koji bar jednom nedeljno idu u crkvu i to za 13 odsto, slavljenje praznika poraslo je za pet odsto, a svakodnevnu molitvu praktikuje 11 odsto više građana.
To istraživanje je pokazalo i da je porastao broj građana koji redovono poste i to za 10 odsto.
Ćiparizovićeva je istakla da se religijska slika društva najviše izmenila od osamdesetih do kraja devedesetih godina prošlog veka i da su tome doprineli raspad zemlje, ratovi, bolna tranzicija, kao i nepodnošljiva svakodnevica većine stanovništva.
Đorđević je kazao da je istraživanje pokazalo, kako je istakao, jedan zanimljiv podatak, a to je da 62 odsto pravoslavnih vernika u Srbiji smatra da neće izgubiti verski i nacionalni identitet ako se Srbija priključi Evropskoj uniji.
Vernici hoće u EU i religioznost nije prepreka na tom putu, o čemu govori podatak da čak 89 odsto ispitanih želi da se Srbija priključi EU.
(Tanjug)
