Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu upozorava na sve veće prisustvo plagijata na fakultetima, počev od seminarskih radova pa do doktorskih disertacija i naučnih radova, kako kod studenata tako i među profesorima.
Odbor je zbog toga krajem decembra prošle godine predložio Senatu UB da razmotri ovo pitanje kako bi se u takvim slučajevima ostvarila jedinstvena politika i da na poštene nastavno-naučne radnike ne bude bačena ljaga.
"Imajući ovo u vidu, sa željom da se izbegne različito postupanje u istim situacijama, da se obezbedi da oni koji zaista jesu povredili etiku na najteži mogući način, naučnim nepoštenjem budu označeni, odbor predlaže da Senat razmotri ovo pitanje", navedeno je u dopisu odbora.
Prema rečima prorektorke za nastavu beogradskog Univerziteta Nede Bokan, to je, zahvaljujuhci novim tehnologijama, problem ne samo kod nas nego i u svetu.
Plagijatorske radove imaju i studenti i profesori, rekla je Bokan i navela da "krađa" počinje već od seminarskih radova, ali da na sreću postoje različiti, doduše dosta skupi, softveri koji omogućavaju proveru stepena plagijata.
"Meni se često događa, pošto vodim redakciju za prikazivanje radova iz matematike, mehanike i računarstva na nivou Srbije, da glavna redakcija u Berlinu dobije informaciju da je neki rad plagijat i onda nas mole da taj rad iz tog časopisa isključimo i da dalje vodimo računa o konkretnom autoru", rekla je Bokan.
Pojedini mediji prenose da je Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON), kao izdavač Srpskog citatnog indeksa i Bibliometrijskog izveštaja o časopisima, tokom 2009. i 2010. godine preduzeo opsežno istraživanje s ciljem da se ta dva informaciona izvora rasterete nelegitimnih sadržaja.
Proveravani su samo radovi na engleskom jeziku, a od 2.163 proveravana naučna članka domaćih autora, utvrđeno je da su 240 plagijati ili autoplagijati, a broj bi sigurno bio i veći da su ispitivani plagijati inostranih autora, prenose mediji.
(Tanjug)
"Imajući ovo u vidu, sa željom da se izbegne različito postupanje u istim situacijama, da se obezbedi da oni koji zaista jesu povredili etiku na najteži mogući način, naučnim nepoštenjem budu označeni, odbor predlaže da Senat razmotri ovo pitanje", navedeno je u dopisu odbora.
Prema rečima prorektorke za nastavu beogradskog Univerziteta Nede Bokan, to je, zahvaljujuhci novim tehnologijama, problem ne samo kod nas nego i u svetu.
Plagijatorske radove imaju i studenti i profesori, rekla je Bokan i navela da "krađa" počinje već od seminarskih radova, ali da na sreću postoje različiti, doduše dosta skupi, softveri koji omogućavaju proveru stepena plagijata.
"Meni se često događa, pošto vodim redakciju za prikazivanje radova iz matematike, mehanike i računarstva na nivou Srbije, da glavna redakcija u Berlinu dobije informaciju da je neki rad plagijat i onda nas mole da taj rad iz tog časopisa isključimo i da dalje vodimo računa o konkretnom autoru", rekla je Bokan.
Pojedini mediji prenose da je Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON), kao izdavač Srpskog citatnog indeksa i Bibliometrijskog izveštaja o časopisima, tokom 2009. i 2010. godine preduzeo opsežno istraživanje s ciljem da se ta dva informaciona izvora rasterete nelegitimnih sadržaja.
Proveravani su samo radovi na engleskom jeziku, a od 2.163 proveravana naučna članka domaćih autora, utvrđeno je da su 240 plagijati ili autoplagijati, a broj bi sigurno bio i veći da su ispitivani plagijati inostranih autora, prenose mediji.
(Tanjug)
