Vrednost procenjena na 8,4 milijarde evra: Otpad rudnika na jugu Srbije krije pravo bogatstvo

Metali koji se nalaze u rudarsko-metalurškom kombinatu Trepča, nagomilavanom tokom decenija na deponijama širom Kosova i Metohije, mogli bi da vrede više od osam milijardi evra.

Njihova vrednost procenjuje se na više od 8,4 milijarde evra. Međutim, to nije iznos koji bi kombinat Trepča nužno mogao da ostvari iskorišćavanjem tog otpada.

Savremene tehnologije omogućavaju izdvajanje dela metala, ali još nije poznato koliko bi ih se moglo izvući iz ovog otpada, koliko bi taj proces koštao i da li bi takva investicija bila ekonomski isplativa.

U međuvremenu, milioni tona otpada nastavljaju da se gomilaju na deponijama, od kojih se neke nalaze u blizini naseljenih područja, što predstavlja i potencijalne rizike za životnu sredinu.

Šta otkriva izveštaj?

Izveštaj, pod naslovom "Procena i strateška analiza 12 deponija industrijskog otpada Trepče", razmatra mineralni sastav, ekonomski potencijal i uticaje otpada kombinata na životnu sredinu.

Pripremljen je prošle godine uz podršku UNDP-a, na zahtev Trepče, u okviru Fonda za izvrsnost, mehanizma tzv. Vlade Kosova kojim upravlja UNDP.

Prema navodima menadžmenta Trepče, studija se zasniva na podacima preduzeća i na analizama domaćih i međunarodnih laboratorija.

Jedna od stranica izveštaja "Procena i strateška analiza 12 deponija industrijskog otpada Trepče".

I UNDP je za RSE potvrdio da je podržao preduzeće u proceni ekonomskog potencijala i uticaja deponija na životnu sredinu, dok je za detalje o sadržaju izveštaja RSE uputio na predstavnike Trepče.

Od 12 lokacija obuhvaćenih izveštajem, deponija u Gračanici ima najveću procenjenu vrednost metala, veću od 3,6 milijardi evra.

Prostire se na više od 46 hektara i sadrži oko 16 miliona tona otpada.

Sledi deponija u Žitkovcu kod Zvečana, čija je procenjena vrednost veća od 1,3 milijarde evra.

Procene vredne stotine miliona evra izrađene su i za druge deponije u Mitrovici, Novom Brdu, Leposaviću i Zvečanu.

Samo na četiri od analiziranih deponija, izveštaj procenjuje da se nalazi oko 77 hiljada tona olova, 102 hiljade tona cinka, 325 kilograma srebra i 29 kilograma zlata.

Ove brojke prikazuju procenjene količine metala koje se nalaze u otpadu, ali ne nužno i količine koje se mogu izdvojiti i prodati.

Izveštaj na kojem se zasnivaju ove procene Trepča nije objavila, ali predstavnici preduzeća daju pojašnjenja o njegovim nalazima.

Hisni Bećiri, rukovodilac Poslovne jedinice Rudnici s flotacijom Kišnica i Novo Brdo (Artana), kaže da je vrednost metala izračunata na osnovu njihovih cena na međunarodnim berzama tokom prošle godine.

"Svaki metal ima svoju vrednost, koja se određuje na osnovu međunarodnih berzi. Te cene se menjaju svakodnevno", kaže on za RSE.

Da bi se utvrdila moguća ekonomska dobit, pored vrednosti metala potrebno je uzeti u obzir i gubitke tokom procesa izdvajanja, ulaganja u tehnologiju, kao i troškove prerade i zaštite životne sredine.

Kako vredni metali završavaju na deponijama?

Odgovor je povezan s načinom na koji se rude u Trepči prerađuju.

Kombinat od 2016. godine posluje kao akcionarsko društvo, pri čemu je 80 odsto akcija u vlasništvu tzv. Vlade Kosova, a 20 odsto u vlasništvu radnika.

Ruda iz rudnika Stari Trg, u blizini Južne Mitrovice, prerađuje se u postrojenju za flotaciju Prvi Tunel, dok se ruda iz rudnika Novo Brdo, u istoimenoj opštini, transportuje u postrojenje za flotaciju Kišnica kod Gračanice.

U tim postrojenjima ruda se prerađuje kako bi se vredni minerali odvojili od ostatka materijala izvađenog iz zemlje. Taj proces naziva se flotacija.

Međutim, ne uspevaju da se izdvoje svi metali. Deo njih ostaje u materijalu koji se cevovodima transportuje do deponija. Taj otpad poznat je kao flotacijska jalovina.

Prema rečima Bećirija, zastarela tehnologija uticala je na smanjenje efikasnosti prerade, zbog čega je značajan deo metala završavao na deponijama.

Materijal preostao nakon prerade rude ispušta se kroz cevovod na deponiju u Badovcu.

"Tokom vremena, naša postrojenja za flotaciju su zastarela i stepen njihove iskorišćenosti je opao. Trenutno je koeficijent iskorišćenosti između 65 i 75 odsto. Do 30 odsto metala ne može se izdvojiti u tim našim postrojenjima", kaže on.

Probleme povezane s tehnologijom i gubicima tokom prerade evidentirala je i Nacionalna kancelarija za reviziju.

U izveštaju objavljenom u decembru 2022. godine, Kancelarija je utvrdila da je Trepča u periodu od 2019. do 2021. poslovala s prosečnim mesečnim gubitkom od oko 620 hiljada evra.

Prema revizorima, zastarela tehnologija i infrastruktura, nedostatak kapitalnih ulaganja i nepostojanje standardizovanih radnih procesa uticali su na nisku produktivnost i gubitke metala tokom prerade.

Tako je deo metala koji nije iskorišćen u proizvodnom procesu završio na deponijama.

Izveštaj opisuje 12 lokacija s industrijskim otpadom Trepče, od kojih su neke i dalje u upotrebi, dok druge više nisu u funkciji.

Aktivne deponije uključuju one u Badovcu, Mitrovici i Leposaviću. Kao napuštene se navode druge deponije u Novom Brdu, Mitrovici i Gračanici, kao i na drugim lokacijama u Leposaviću i Zvečanu.

Sadržaj metala razlikuje se od jedne deponije do druge.

Prema hemijskim analizama uključenim u izveštaj pripremljen uz podršku UNDP-a, uzorci otpada s deponije u Novom Brdu, analizirani u periodu od 2007. do 2009. godine, pokazali su sadržaj od oko 7,8 kilograma olova, 9,8 kilograma cinka, 40 grama srebra i 1,64 grama zlata po toni.

Ovi rezultati odražavaju analizirane uzorke i ne mogu se automatski generalizovati na ukupnu količinu otpada.

U međuvremenu, na deponiji u Badovcu, u blizini postrojenja za flotaciju Kišnica, otpad se i dalje gomila.

Tokom posete sredinom oktobra, RSE je video kako se materijal preostao nakon prerade rude podzemnim cevovodima transportuje do deponije, gde ga preuzima jedan radnik.

Na ovom prostoru površine 8,3 hektara nagomilano je oko 2,6 miliona tona otpada.

Prema izveštaju, taj otpad sadrži više od 16 hiljada tona olova, gotovo 23 hiljade tona cinka, 65,3 kilograma srebra i 3,7 kilograma zlata.

Za Ganija Osmanija, glavnog rudara u rudniku Stari Trg s 45 godina radnog iskustva, industrijski otpad predstavlja ekonomsku priliku koju Kosovo ne bi trebalo da propusti.

On kaže da savremene tehnologije omogućavaju izdvajanje većeg dela metala koji su ostali na deponijama.

Jedna od mogućnosti, prema njegovim rečima, jeste prodaja otpada specijalizovanim kompanijama, iako smatra da bi prerada unutar KiM bila povoljnija jer bi stvarala veću ekonomsku vrednost u zemlji.

I profesor rudarstva na Fakultetu geonauka Univerziteta u Mitrovici, Kemajl Zećiri, kaže da je razvoj tehnologije otvorio nove mogućnosti za izdvajanje metala iz industrijskog otpada.

Prema njegovim rečima, osim izgradnje novih postrojenja za ponovnu preradu otpada, moguće je i modernizovati postojeća postrojenja za flotaciju.

"Osim izgradnje nove linije, mogu se modernizovati i postojeća postrojenja za flotaciju kako bi se otpad ponovo prerađivao u njima. Međutim, to se ne može uraditi sa sadašnjom tehnologijom. Potrebna su ulaganja u flotacije, partnerstva s renomiranim kompanijama i nova tehnologija", kaže Zećiri za RSE.

U izveštaju pripremljenom uz podršku UNDP-a naglašava se da su tokom poslednjih 15 godina tehnologije prerade i ponovne prerade rude značajno napredovale, omogućavajući stope iskorišćenja veće od 90 odsto.

Međutim, to ne znači da bi se takvi rezultati mogli postići i s otpadom Trepče.

Bećiri kaže da bi naredni korak trebalo da bude druga faza studije izvodljivosti, koja bi obuhvatila uzimanje uzoraka, analize u akreditovanim laboratorijama i utvrđivanje najprikladnije tehnologije.

Trenutno se, prema njegovim rečima, ne zna koliko bi koštala izgradnja posebne linije za ponovnu preradu otpada.

"Pored studije s hemijskog i ekonomskog aspekta, potrebno je uraditi i analizu izgradnje postrojenja i njegovih troškova. Još ne znamo kolika bi bila cena linije za preradu, ali bez obzira na to koliki bi trošak bio, isplati se, jer je procenjena vrednost od osam milijardi evra dvostruko veća od budžeta Kosova", kaže Bećiri.

Pored troškova tehnologije, odluka o iskorišćavanju otpada morala bi da uzme u obzir i troškove energije, transporta, prerade i zaštite životne sredine.

Još jedno pitanje jeste da li bi otpad trebalo prodati ili ga prerađivati unutar zemlje.

Izveštaj preporučuje da se u kratkoročnom i srednjoročnom periodu razmotri njihova prodaja i izvoz, a da se ostvareni prihodi reinvestiraju u sanaciju životne sredine i modernizaciju tehnologije.

Dugoročno se predlaže selektivna ponovna prerada otpada radi izdvajanja metala.

Prodaja specijalizovanim kompanijama mogla bi da izbegne potrebu za velikim početnim ulaganjima, dok bi prerada unutar Kosova mogla da stvori veću ekonomsku vrednost, ali zahteva kapital, tehnologiju i stručne kapacitete.

Bez potpune procene troškova i koristi, ostaje nejasno koja bi opcija bila isplativija.

Moguće bogatstvo, ali i rizik za životnu sredinu

Industrijske deponije Trepče ne predstavljaju samo ekonomsku priliku.

Zbog sadržaja teških metala, one mogu biti i izvor zagađenja zemljišta, vode i vazduha.

Zabrinutost zbog njihovog uticaja na životnu sredinu prisutna je već godinama.

Uprkos ekonomskom potencijalu utvrđenom u izveštaju, još nema jasnih informacija o konkretnom projektu za iskorišćavanje industrijskog otpada Trepče.

RSE je pitao tzv. Vladu Kosova i Ministarstvo ekonomije da li imaju planove za smanjenje količine ovog otpada ili za izdvajanje metala koje sadrži.

Obe institucije uputile su RSE na menadžment Trepče.

Predstavnici preduzeća navode da pre bilo kakve odluke o ulaganjima mora biti završena druga faza studije izvodljivosti.

Ta faza trebalo bi da utvrdi koje deponije imaju najveći ekonomski potencijal, koja bi tehnologija mogla biti primenjena i koliki bi bili troškovi ponovne prerade.

U izveštaju se procenjuje da bi iskorišćavanje otpada moglo da donese prihode, privuče investicije i doprinese razvoju rudarske i metalurške industrije, iako još nije utvrđeno koliki deo tog potencijala može biti pretvoren u stvarnu ekonomsku korist.

BONUS VIDEO:

(Slobodna Evropa/MONDO)