- Osmeh na fotografiji za pasoš nije dozvoljen jer otežava biometrijsko prepoznavanje lica na graničnim prelazima i aerodromima.
- Međunarodna pravila su pooštrena, a ICAO propisuje standarde za neutralan izraz, otvorene oči i jasno vidljivo lice.
- U Srbiji se za pasoš fotografisanje obavlja u policiji, dok za ličnu kartu važe stroga pravila o dimenziji, pozadini i naočarima.
Jednolična, smrknuta i isključivo ozbiljna lica na ličnoj karti ili pasošu godinama su obeležje ličnih dokumenata. Mnogi su doživeli trenutak kada ih fotograf upozori da nikako ne smeju da se smeju i za to postoji valjani razlog iz bezbednosnih razloga.
Prema mišljenju stručnjaka, pokazivanje zuba na zvaničnim fotografijama danas se smatra veoma problematičnim, prvenstveno zbog strogih i automatizovanih bezbednosnih provera na graničnim prelazima širom sveta, prenosi Hafington post.
Pravila za fotografisanje nekada su bila mnogo blaža, ali su se vremenom znatno pooštrila. Sistem međunarodno standardizovanih pasoša kakav danas poznajemo postoji tek nešto više od jednog veka, tačnije od perioda nakon Prvog svetskog rata.
Ranije to nije bio slučaj. Ljudi su se fotografisali sa šeširima, velikim ukrasima za kosu, muzičkim instrumentima, pa čak i u veoma neobičnim pozama koje danas ne bi prošle na šalteru.
Kako se svet menjao, a tehnologija napredovala, tako su pravila za biometrijske fotografije postajala sve stroža, prvenstveno zbog sprečavanja prevara i omogućavanja brze provere identiteta putnika.
Prelomna godina bila je 2004, kada su brojne zemlje revidirale pravila o izrazima lica kako bi ih uskladile sa tehnološkim napretkom i bezbednosnom proverom.
Glavni razlog zbog kojeg širok osmeh nije dozvoljen leži u masovnoj primeni softvera za prepoznavanje lica na aerodromima širom sveta i brojnim drugim graničnim prelazima.
Zašto nema osmeha prilikom slikanje za pasoš?
Ljudski mozak bez problema prepoznaje prijatelja ili člana porodice, bez obzira na to da li je ta osoba tužna, ozbiljna ili nasmejana od uva do uva. Mašinama i računarima to je znatno teže jer ne posmatraju lice kao celinu, već kao precizno definisan matematički model.
Zato, kako bi softver ispravno funkcionisao i brzo odobrio prolazak putnika kroz elektronske kapije, osnovna fotografija u bazi mora da bude potpuno standardizovana.
Kada se nasmejemo, na licu dolazi do niza sitnih, ali za računar značajnih geometrijskih promena koje algoritmi teško obrađuju. Softver aktivno meri fiksne tačke, poput udaljenosti između očiju, nosa, ušiju i usta, kao i širinu očiju i usana.
Svaki osmeh pritom značajno menja proporcije lica, podiže obraze i razvlači usta, što na kraju otežava precizno prepoznavanje.
Pravila za putne isprave ne određuje proizvoljno svaka država za sebe, već ih propisuje Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO), koja definiše jasne globalne tehničke standarde.
Pravila za izradu dokumenata u Srbiji
U Srbiji se prilikom izdavanja biometrijskih dokumenata primenjuju posebna pravila za fotografisanje. Za razliku od nekih zemalja u kojima građani sami donose fotografije u standardizovanom formatu, prilikom podnošenja zahteva za pasoš fotografisanje se obavlja u policijskoj stanici. Kod izdavanja lične karte fotografija se uzima digitalnom kamerom ili skeniranjem fotografije priložene uz zahtev.
Prema Pravilniku o ličnoj karti, fotografija mora da bude dimenzija 50 x 50 milimetara, a lice treba da zauzima između 70 i 80 odsto njene površine.
Osoba mora da gleda direktno u kameru, sa jasno vidljivim konturama lica, zatvorenim ustima i neutralnim izrazom, bez osmeha i grimasa. Oči moraju da budu otvorene i jasno vidljive, bez kose koja ih prekriva, dok pozadina treba da bude jednobojna i siva.
Posebna pravila važe i za osobe koje nose naočare. Oči moraju biti jasno vidljive, okvir ne sme da zaklanja nijedan njihov deo, a na staklima ne sme biti refleksije koja bi ometala prepoznavanje. Fotografija takođe ne sme da bude retuširana niti da prikazuje druge osobe ili predmete.
Zakon o ličnoj karti predviđa i izuzetak za osobe koje iz verskih ili narodnih običaja nose kapu ili maramu kao sastavni deo odeće, pa one mogu biti fotografisane sa takvim pokrivalima, u skladu sa propisanim pravilima.
BONUS VIDEO:
