Ako je tako, dobro došli u armiju od oko 60 miliona ljudi širom planete koji se plaše ovog dana...
Na proslavu srpske Nove ići ćete tek posle ponoći, kad dan prođe. Do tada, nećete se micati iz kuće u strahu da vas ne pregazi auto. Leći ćete na posteljinu koju ste sinoć promenili, da ne biste imali košmare na ovaj baksuzni dan. Kažu, tako valja. Ko kaže? Niko ne zna...
Paraskevidekatrijafobi – kako ih naziva medicina – osim danas, kako piše "Politika", u 2012. imaće još dva razloga za bojazan i to u aprilu i julu. I dok će oni koji strahuju od neželjenog kalendarskog spoja, sedeti kod kuće 13. jula i verovatno „tamaniti” istoimenu lozu – ili njenu duplu inkarnaciju poznatu kao „26. juli” – pravoslavnoj populaciji paraskevidekatrijafoba posebno će teško pasti činjenica da ih pre toga, u aprilu, očekuje Veliki petak, ionako najnesrećniji dan u hrišćanstvu, koji ove godine pada trinaestog.
A upravo se za taj dan vezuje jedna od pretpostavki o ozloglašenosti famoznog datuma: Isus je razapet u petak, posle večere na kojoj je Juda bio – 13. gost. Varijacija na ovu temu je drevni norveški mit o dvanaest bogova koji su priredili večeru, na koju je nepozvan upao „naknadni” posetilac, nestašni Loki, koji je Hodera, slepog boga tame, naveo da ubije Baldura, boga veselja i zadovoljstva. Stari Rimljani imali su svoju verziju: prema njihovim verovanjima, veštice su se uvek sastajale u grupama od njih 12, a 13. učesnik okupljanja bio je repati vlasnik trozupca, alijas đavo iliti nečastivi.
Tu je i „novije”, srednjovekovno tumačenje: u petak, 13. oktobra 1307, po naredbi kralja Filipa Četvrtog pohapšeni su i spaljeni svi templari u Francuskoj, a njihova imovina je zaplenjena.
Daleko od Svete zemlje, Skandinavije, nekadašnjeg Rimskog carstva i „zemlje galskih petlova”, od spoja petka i 13. najviše se strahuje u SAD, gde, prema procenama, živi trećina svetskih paraskevidekatrijafoba – dakle, dvadesetak miliona. Savremeno tumačenje kaže da tolika strepnja vuče korene od 1927. godine kada se na petak 13. desio jedan od tada čestih krahova na Vol stritu. Mnogi brokeri bacali su se kroz prozore zgrade u ovoj ulici i bilo ih je toliko da ni prolaznici nisu bili bezbedni.
U strahu su velike oči, pa će tako oni koji se plaše „kobnog petka” odmah uočiti kako brojni svetski neboderi nemaju 13. sprat, aerodromi 13. pistu, bolnice i hoteli – sobe označene ovim brojem, kao i da nije slučajno to što je svemirska misija „Apolo 13” doživela neuspeh. Neće se paničari verovatno ni obazirati na nalaz holandskog Centra za statistiku i osiguranje, čiji stručnjaci tvrde da je petak 13. sigurniji od bilo kog drugog petka: statistički, na taj datum dogodi se manje saobraćajnih udesa, požara i krađa.
Poslednjih godina, kažu podaci osiguravajućih društava iz zemlje tulipana, kad je „običan” petak, desi se u proseku 7.800 saobraćajnih nesreća, a ako je trinaesti – 7.500.
Ako je nama za utehu, u Srbiji je ova fobija bila, verovali ili ne, prisutna i pre nego što su se nule zavrtele na Njujorškoj berzi: kada su 1898. u Beograd došli prvi telefoni, broj 13 niko nije želeo da uzme. Naposletku je dodeljen beogradskoj klanici čiji se vlasnik zvao Ljuba, a prezivao – o, ironije! – Srećković.
U Bibliji postoji nekoliko mesta zbog kojih je petak omražen. Tako se veruje da je na taj dan Eva ponudila jabuku Adamu, da je počeo Veliki potop, da je Kain ubio Avelja... Od drugih istorijskih primera navodi se podatak da je u petak obustavljena izgradnja Vavilonske kule.
(MONDO)
Paraskevidekatrijafobi – kako ih naziva medicina – osim danas, kako piše "Politika", u 2012. imaće još dva razloga za bojazan i to u aprilu i julu. I dok će oni koji strahuju od neželjenog kalendarskog spoja, sedeti kod kuće 13. jula i verovatno „tamaniti” istoimenu lozu – ili njenu duplu inkarnaciju poznatu kao „26. juli” – pravoslavnoj populaciji paraskevidekatrijafoba posebno će teško pasti činjenica da ih pre toga, u aprilu, očekuje Veliki petak, ionako najnesrećniji dan u hrišćanstvu, koji ove godine pada trinaestog.
A upravo se za taj dan vezuje jedna od pretpostavki o ozloglašenosti famoznog datuma: Isus je razapet u petak, posle večere na kojoj je Juda bio – 13. gost. Varijacija na ovu temu je drevni norveški mit o dvanaest bogova koji su priredili večeru, na koju je nepozvan upao „naknadni” posetilac, nestašni Loki, koji je Hodera, slepog boga tame, naveo da ubije Baldura, boga veselja i zadovoljstva. Stari Rimljani imali su svoju verziju: prema njihovim verovanjima, veštice su se uvek sastajale u grupama od njih 12, a 13. učesnik okupljanja bio je repati vlasnik trozupca, alijas đavo iliti nečastivi.
Tu je i „novije”, srednjovekovno tumačenje: u petak, 13. oktobra 1307, po naredbi kralja Filipa Četvrtog pohapšeni su i spaljeni svi templari u Francuskoj, a njihova imovina je zaplenjena.
Daleko od Svete zemlje, Skandinavije, nekadašnjeg Rimskog carstva i „zemlje galskih petlova”, od spoja petka i 13. najviše se strahuje u SAD, gde, prema procenama, živi trećina svetskih paraskevidekatrijafoba – dakle, dvadesetak miliona. Savremeno tumačenje kaže da tolika strepnja vuče korene od 1927. godine kada se na petak 13. desio jedan od tada čestih krahova na Vol stritu. Mnogi brokeri bacali su se kroz prozore zgrade u ovoj ulici i bilo ih je toliko da ni prolaznici nisu bili bezbedni.
U strahu su velike oči, pa će tako oni koji se plaše „kobnog petka” odmah uočiti kako brojni svetski neboderi nemaju 13. sprat, aerodromi 13. pistu, bolnice i hoteli – sobe označene ovim brojem, kao i da nije slučajno to što je svemirska misija „Apolo 13” doživela neuspeh. Neće se paničari verovatno ni obazirati na nalaz holandskog Centra za statistiku i osiguranje, čiji stručnjaci tvrde da je petak 13. sigurniji od bilo kog drugog petka: statistički, na taj datum dogodi se manje saobraćajnih udesa, požara i krađa.
Poslednjih godina, kažu podaci osiguravajućih društava iz zemlje tulipana, kad je „običan” petak, desi se u proseku 7.800 saobraćajnih nesreća, a ako je trinaesti – 7.500.
Ako je nama za utehu, u Srbiji je ova fobija bila, verovali ili ne, prisutna i pre nego što su se nule zavrtele na Njujorškoj berzi: kada su 1898. u Beograd došli prvi telefoni, broj 13 niko nije želeo da uzme. Naposletku je dodeljen beogradskoj klanici čiji se vlasnik zvao Ljuba, a prezivao – o, ironije! – Srećković.
U Bibliji postoji nekoliko mesta zbog kojih je petak omražen. Tako se veruje da je na taj dan Eva ponudila jabuku Adamu, da je počeo Veliki potop, da je Kain ubio Avelja... Od drugih istorijskih primera navodi se podatak da je u petak obustavljena izgradnja Vavilonske kule.
(MONDO)
