• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Siromaštvo nezaustavljivo raste

Broj siromašnih koji ne mogu da zadovolje ni osnovne potrebe, povećao se, posebno 2010. godine, a ispod linije siromaštva je više od 680.000 lica.

Višegodišnji trend značajnog smanjenja apsolutnog siromaštva u Srbiji je zaustavljen i pod uticajem svetske ekonomske krize i nepovoljnih kretanja na tržistsu rada i ono je počelo ponovo da raste, navedeno je u Prvom Nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, koji je uradio Tim Vlade Srbije.

Broj siromašnih koji ne mogu da zadovolje ni osnovne potrebe, povećao se, posebno 2010. godine, a ispod linije siromaštva je više od 680.000 lica. Stopa apsolutnog siromaštva povećana je na 6,9 odsto u 2009, a zatim čak na 9,2 odsto u 2010. godini.

Najugroženiji su stariji od 65 godina i deca, kao i lica koja žive u višečlanim domaćinstvima, onima u kojima je nosilac domaćinstva sa niskim nivoom obrazovanja, neaktivan ili nezaposlen.

Regionalne razlike su i dalje značajne, a najveći stepen siromaštva je u centralnoj Srbiji - 12 odsto, a siromaštvo je značajno veće i izvan gradskih centara i iznosi 13,6 odsto.

Stopa relativnog siromštva je u Srbiji 2009. godine iznosila 17,7odsto, što je nešto iznad stope zabeležene u EU 2008. godine, kada je bila 16,5 odsto. Prema evropskom konceptu relativnog siromaštva, siromašni su svi oni koji ne mogu da ostvare zadovoljavajući životni standard u društvu u kome žive.

Prema tom pokazatelju, siromaštvu su iznad proseka izložena deca i starija lica, a među domaćinstvima, najviše jednočlana, posebno staračka, kao i domaćinstva sa više od troje dece i samohrani roditelji.

U istraživanju se napominje da ekonomska kriza nije uticala ni na rast relativnog siromaštva, ni na nejednakosti dohotka u Srbiji.

Broj korisnika materijalnog obezbeđenja za siromašne, porastao je u toku krize, dostižući u 2010. godini približno 168.000 lica, ili 66.000 porodica, što predstavlja 2,3 odsto ukupnog stanovništva.

Mesečni iznosi naknada kretali su se između 5.700 dinara za jednočlano i 11.400 dinara za domaćinstvo sa pet i više članova. Iz budžeta je za ove potrebe 2010. godine izdvojeno 5,1 milijardi dinara, što je svega 0,15 odsto BDP-a.

Broj korisnika dečijeg dodatka, u okviru programa zaštite siromašnih porodica, značajno je porastao tokom krize, posebno 2010. godine, kada je naknadu primalo više od 435.000 dece, ili 30 odsto ukupnog broja.

Dečiji dodatak je iznosio 2.000 dinara mesečno i 2.500 dinara za decu sa invaliditetom i za decu iz jednoroditeljskih i hraniteljskih porodica. Iz budžeta je za to izdvojeno 10,5 milijardi dinara, ili 0,3 odsto BDP-a.

Broj korisnika naknade za negu i pomoć drugog lica u sistemu socijalne zaštite, invalidnih i starih lica, takođe se povećava poslednjih godina i iznosi približno 33.000. U okviru penzijsko-invalidskog sistema tu naknadu ostvaruje 70.000 lica, od kojih 17.500 ima i doplatu iz sistema socijalne zaštite.

Iznosi naknade kretali su se 7.400-18.600 dinara za korisnike sa najvišim stepenom invaliditeta, a ukupni budžetski rashodi u okviru oba sistema su dostigli približno 18 milijardi dinara, što je više od 0,5 odsto BDP-a, u 2010. godini.

(Tanjug)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU