Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija otvoreno, odgovorno i demokratsko društvo, koje stremi članstvu u EU i da u takvom društvu nema mesta za one koji su počinili zločine protiv čovečnosti i ljude koji su odgovorni za zločine, kakvi su počinjeni u logorima Treblinka ili Staro Sajmište.
Svedoci smo nastojanja da se revidira istorija nacističkih zločina i da se zaboravi istorija u kojoj je počinjen genocid nad jevrejskim narodom, istakao je Tadić na obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta i poručio da se to u Srbiji ne može i ne sme dogoditi.
Tadić je upozorio na pokušaje revizije istorije i nastojanja da se zaborave tragična iskušenja holokausta i obnavljanja ideologije rasizma, šovinizma i etničkog, verskog i drugog fanatizma.
"Srbija će učiniti sve da zaštiti istorijske spomenike i obnovi memorijalne prostore holokausta. To će nas uvesti u red zemalja koje prepoznaju moral, pouku istorijske odgovornosti i kulturu pamćenja žrtava", kazao je predsednik Srbije.
Tadić je istakao da se u obrazovnom sistemu Srbije ozbiljno radi na razvoju programa obrazovanja o holokaustu.
On je pozvao građane da budu uz sugrađane "čije pamćenje ostaje živo, koji nastoje da iz prošlosti sačuvaju iskustvo rasčovečenja" kako bi u sadašnjosti prepoznali ono što će ih učiniti ljudskim i njihovu budućnost spokojnom.
Predsednik Srbije je istakao da niko nikada ne bi smeo da prihvati da se drugi poništavaju jer su drugačiji.
Tadić je položio venac kod spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.
Polaganjem venaca počelo je obeležavanje međunarodnog Dana sećanja na žrtve holokausta.
Na centralnoj državnoj manifestaciji pored predsednika Srbije u ime Vlade venac je položio ministar kulture informisanja i informacionog društva Predrag Marković.
On je poručio da država sa svojim insitucijama čini sve da pokaže šta se dogodilo od 1941. do 1945. godine kako se holokaust nikada, nigde i nikom ne bi ponovio .
Marković je istakao da i država i svaki pojedinac treba dostojno da čuvaju sećanje na žrtve ovog holokausta kako se on nikada više ne bi ponovio.
"Ovde smo da istaknemo jedan dan u godini među svim danima, jer se svaki dan sećamo žrtava. Obeležavamo dan kada je nađen način da se zaustavi holokaust", rekao je Marković i dodao da uvek postoji način za sprečavanje takvih pojava.
"Uvek se pitamo zašto to neko nije sprečio. Postoje vremena kada pojedinci ne mogu da učine mnogo. Ali, uvek postoji način. Hvala svima onima koji će ubuduće tako nešto činiti", rekao je Marković.
Počast žrtvama polaganjem venaca odali su i predstavnici Grada Beograda, Ambasaae Izraela i Češke. kao i predstavnici SUBNOR-a.
Na početku je ukazano da je međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen 2005. godine Rezolucijom UN, a odabran je dan oslobađanja koncentracionog logora Aušvic.
Ceremoniji je prisustvovao i predsedavajući međudržavne radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja sećanja i istraživanja holokausta holadnski diplomata Karel de Ber.
U Muzeju istorije Jugoslavije danas je povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i UNESKO-a, otvorena izložba "Holokaust u Srbiji 1941-1945".Tadić je upozorio na pokušaje revizije istorije i nastojanja da se zaborave tragična iskušenja holokausta i obnavljanja ideologije rasizma, šovinizma i etničkog, verskog i drugog fanatizma.
"Srbija će učiniti sve da zaštiti istorijske spomenike i obnovi memorijalne prostore holokausta. To će nas uvesti u red zemalja koje prepoznaju moral, pouku istorijske odgovornosti i kulturu pamćenja žrtava", kazao je predsednik Srbije.
Tadić je istakao da se u obrazovnom sistemu Srbije ozbiljno radi na razvoju programa obrazovanja o holokaustu.
On je pozvao građane da budu uz sugrađane "čije pamćenje ostaje živo, koji nastoje da iz prošlosti sačuvaju iskustvo rasčovečenja" kako bi u sadašnjosti prepoznali ono što će ih učiniti ljudskim i njihovu budućnost spokojnom.
Predsednik Srbije je istakao da niko nikada ne bi smeo da prihvati da se drugi poništavaju jer su drugačiji.
Tadić je položio venac kod spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.
Polaganjem venaca počelo je obeležavanje međunarodnog Dana sećanja na žrtve holokausta.
Na centralnoj državnoj manifestaciji pored predsednika Srbije u ime Vlade venac je položio ministar kulture informisanja i informacionog društva Predrag Marković.
On je poručio da država sa svojim insitucijama čini sve da pokaže šta se dogodilo od 1941. do 1945. godine kako se holokaust nikada, nigde i nikom ne bi ponovio .
Marković je istakao da i država i svaki pojedinac treba dostojno da čuvaju sećanje na žrtve ovog holokausta kako se on nikada više ne bi ponovio.
"Ovde smo da istaknemo jedan dan u godini među svim danima, jer se svaki dan sećamo žrtava. Obeležavamo dan kada je nađen način da se zaustavi holokaust", rekao je Marković i dodao da uvek postoji način za sprečavanje takvih pojava.
"Uvek se pitamo zašto to neko nije sprečio. Postoje vremena kada pojedinci ne mogu da učine mnogo. Ali, uvek postoji način. Hvala svima onima koji će ubuduće tako nešto činiti", rekao je Marković.
Počast žrtvama polaganjem venaca odali su i predstavnici Grada Beograda, Ambasaae Izraela i Češke. kao i predstavnici SUBNOR-a.
Na početku je ukazano da je međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen 2005. godine Rezolucijom UN, a odabran je dan oslobađanja koncentracionog logora Aušvic.
Ceremoniji je prisustvovao i predsedavajući međudržavne radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja sećanja i istraživanja holokausta holadnski diplomata Karel de Ber.
Izložba "Holokaust u Srbiji 1941-1945"
Ministar rada i socijalne politike Rasim LJajić poručio je da je Srbija nedvosmisleno posvećena sećanju na žrtve Drugog svetskog rata i da je ponosna na antifašističku prošlost i ulogu koju je imala u pobedi nad nacizmom i fašizmom, dok je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas istakao da će grad učiniti sve kako bi Beograd u najskorije vreme dobio memorijalni cemntar na Starom sajmištu.
"Srbija i ovim činom odbacuje svaki oblik antisemitizma i ksenofobije, kao i pokušaje prekrajanja istorije i relativizacije zločina počinjenih između 1941. i 1945. godine. Ova izložba je sredstvo kojim tu poruku i danas prenosimo", istakao je Ljajić.
Ljajić je dodao da je od 33.500 Jevreja, nastanjenih na različitim područjima pod upravom nemačkih, italijanskih, mađarskih i bugarskih okupacionih vlasti, kao i na teritoriji kojom je rukovodila uprava Nezavisne drzaave Hrvatske (NDH), stradalo više od 27.000, što čini više od 80 odsto ukupne jevrejske populacije.
Na Starom sajmištu, prema njegovim rečima, stradalo je 6.320 Jevreja, što je pojedinačno najveće mesto na kojem je u Srbiji sprovođen holokaust.
Đilas je rekao da je obaveza i Grada i Vlade Srbije da na Starom sajmištu što pre bude izgrađen memorijalni centar, a da je Grad već počeo intezivno da radi na realizaciji tog projekta.
Đilas je naveo da je polovinom januara formirana radna grupa koja će raditi na rešavanju imovinskih pitanja na tom prostoru, što predstavlja najveći problem, a pozvao je na što brže donošenje zakona o memorijalnom centru, kako bi se i zakonskim putem ubrzao taj proces.
Gostima se obratio i predsedavajući međudržavne Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja holokausta, holandski diplomata Karel de Ber, koji je izrazio uverenje da će Staro sajmište uskoro dobiti memorijal, budući da je sećanje važan elemenat u očuvanju vrednosti.
On je ukazao da je sećanje na holokaust danas mnogo važnije, jer poslednji preživeli neće uskoro biti živi, dodajući da je obaveza svih da budućim naraštajima očuvaju sećanje na holokaust.
"Naša je obaveza da to sećanje bude živo i značajno", istakao je Ber.
Posetioci će do 1. aprila, do kada će trajati izložba, moći po prvi put na jednom mestu da se upoznaju sa osnovnim aspektima holokausta u Srbiji, ali i da vide izuzetno dragocene eksponate, a svedočanstva koja su predstavljena po prvi put u Srbiji rezultat su saradnje sa fondacijom "Šoa" reditelja Stivena Spilberga
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.
Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda.
Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.
Potreba da se iznova podseća na strahote holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja aktuelna je u svim demokratskim državama.
Antisemitizam je u određenoj meri prisutan i u našem vremenu o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti.
Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste - jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji.
(agencije/MONDO)
