Ceo proces protiv generala Dragoljuba Draže Mihailovića bio je partijski nadgledan i kontrolisan kako informacije o pripremama ne bi procurile u inostranstvo, a skrivan je čak i ruske tajne službe NKVD, navodi se u elaboratu koji je danas predstavljen na ročištu za rehabilitaciju Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu.
Izveštaj sadrži podatak da je Josip Broz Tito o Mihailovićevom hapšenju 12. marta 1946. lično izvestio tadašnjeg predsednika SSSR-a Josifa Staljina, koji je mometalno pozvao na odgovornost svoje obaveštajce u Srbiji zbog neinformisanosti.
Predsednik Državne komisije za istraživanje okolnosti pod kojima je ubijen Mihailović, komandant Kraljevske vojske u otadžbini, istoričar Slobodan Marković dostavio je sudu elaborat o pripremi i toku suđenja Mihailoviću i njegovim saradnicima sa važnim prepiskama tadašnjeg vrha FNRJ iz kojih se vidi kako je skrivan proces protiv Mihailovića.
Iz sačuvanih beleški sa sednica Politbiroa vidi se da je jedna od tačaka o kojima se raspravljalo bio i proces Mihailoviću, rekao je Marković i naglasio da se 18. maja 1946, na 22. sednici tog tela raspravljalo da li će suđenje da mu bude javno ili ne.
Svedočeći pred sudom, Marković je ukazao da je Komisija u arhivi Bezbednosno informativne agencije pronašla telegram kojim je o Mihailovićevom hapšenju Broza, koji je bio na putu za Poljsku, telegramom obavestio ministar unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandar Raković.
"Čim je Broz stigao u Varšavu telefonom je pozvao Staljina i rekao mu 'uhvaćen je Mihailović'", naveo je Marković, citirajući Brozovu biografiju koju je 1953. sastavio Vladimir Dedijer.
Dedijer dalje navodi da je Staljin izrazio zadovoljstvo zbog te vesti ali da je odmah pozvao na odgovornost predstavnike NKVD-a u Srbiji, jer nisu bili obavešteni o planovima za hvatanje Mihailovića.
Glavni čovek NKVD-a pod pseudonimom "Timofejev" otišao je odmah posle toga kod Rankovića i žalio mu se da ih je Staljin ukorio zbog neinformisanosti, naveo je Marković pozivajući se na pisanje Dedijera.
On je dalje ispričao da je 10 dana pre početka suđenja Mihailoviću višečlana delegacija FNRJ na čelu sa Brozom boravila u Moskvi i više puta se sastala sa Staljinom, kao i sa Georgi Dimitrovim iz bugarske komunističke partije.
Milovan Đilas i Edvard Kardelj, koji su ostali u Beogradu vodili su prepisku sa Rankovićem i Brozom u Moskvi, a osam od 14 pisama tiče se Mihailovićevog suđenja.
Ukazom prezidijuma FNRJ Kardelj je bio imenovan da tokom puta zamenjuje Broza, a Đilas Rankovića.
U pismu 25. maja 1946. Đilas je obavestio Rankovića da će po njegovom naređenju optužnica protiv Mihailovića sudu biti podneta 2. juna, a da će sudenje početi 10. juna.
Ranković u svom odgovoru naređuje da se optužnica ne uručuje Mihailovićevim advokatima, niti odbrani ostalih optuženih "kako ne bi s njom pobegli preko i inostranoj reakciji otkrili kampanju pre početka suđenja", naveo je Marković.
On je naglasio da je Mihailovićevog advokata Dragića Joksimovića, prema podacima Ozne, ta služba pratila od 3. decembra 1944. do hapšenja njegovog klijenta, dok je drugog advokata Nikola Đukonovića UDBA (naslednica Ozne) pratila od početka procesa pa do 1967. godine.
Poništenje presude od 15. jula 1946, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.
Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja.
On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Mihajlović je, dva dana po donošenju presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".
Državna komisija utvrdila je da je Mihajlović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.
(Tanjug)
Izveštaj sadrži podatak da je Josip Broz Tito o Mihailovićevom hapšenju 12. marta 1946. lično izvestio tadašnjeg predsednika SSSR-a Josifa Staljina, koji je mometalno pozvao na odgovornost svoje obaveštajce u Srbiji zbog neinformisanosti.
Predsednik Državne komisije za istraživanje okolnosti pod kojima je ubijen Mihailović, komandant Kraljevske vojske u otadžbini, istoričar Slobodan Marković dostavio je sudu elaborat o pripremi i toku suđenja Mihailoviću i njegovim saradnicima sa važnim prepiskama tadašnjeg vrha FNRJ iz kojih se vidi kako je skrivan proces protiv Mihailovića.
Iz sačuvanih beleški sa sednica Politbiroa vidi se da je jedna od tačaka o kojima se raspravljalo bio i proces Mihailoviću, rekao je Marković i naglasio da se 18. maja 1946, na 22. sednici tog tela raspravljalo da li će suđenje da mu bude javno ili ne.
Svedočeći pred sudom, Marković je ukazao da je Komisija u arhivi Bezbednosno informativne agencije pronašla telegram kojim je o Mihailovićevom hapšenju Broza, koji je bio na putu za Poljsku, telegramom obavestio ministar unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandar Raković.
"Čim je Broz stigao u Varšavu telefonom je pozvao Staljina i rekao mu 'uhvaćen je Mihailović'", naveo je Marković, citirajući Brozovu biografiju koju je 1953. sastavio Vladimir Dedijer.
Dedijer dalje navodi da je Staljin izrazio zadovoljstvo zbog te vesti ali da je odmah pozvao na odgovornost predstavnike NKVD-a u Srbiji, jer nisu bili obavešteni o planovima za hvatanje Mihailovića.
Glavni čovek NKVD-a pod pseudonimom "Timofejev" otišao je odmah posle toga kod Rankovića i žalio mu se da ih je Staljin ukorio zbog neinformisanosti, naveo je Marković pozivajući se na pisanje Dedijera.
On je dalje ispričao da je 10 dana pre početka suđenja Mihailoviću višečlana delegacija FNRJ na čelu sa Brozom boravila u Moskvi i više puta se sastala sa Staljinom, kao i sa Georgi Dimitrovim iz bugarske komunističke partije.
Milovan Đilas i Edvard Kardelj, koji su ostali u Beogradu vodili su prepisku sa Rankovićem i Brozom u Moskvi, a osam od 14 pisama tiče se Mihailovićevog suđenja.
Ukazom prezidijuma FNRJ Kardelj je bio imenovan da tokom puta zamenjuje Broza, a Đilas Rankovića.
U pismu 25. maja 1946. Đilas je obavestio Rankovića da će po njegovom naređenju optužnica protiv Mihailovića sudu biti podneta 2. juna, a da će sudenje početi 10. juna.
Ranković u svom odgovoru naređuje da se optužnica ne uručuje Mihailovićevim advokatima, niti odbrani ostalih optuženih "kako ne bi s njom pobegli preko i inostranoj reakciji otkrili kampanju pre početka suđenja", naveo je Marković.
On je naglasio da je Mihailovićevog advokata Dragića Joksimovića, prema podacima Ozne, ta služba pratila od 3. decembra 1944. do hapšenja njegovog klijenta, dok je drugog advokata Nikola Đukonovića UDBA (naslednica Ozne) pratila od početka procesa pa do 1967. godine.
Poništenje presude od 15. jula 1946, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.
Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja.
On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Mihajlović je, dva dana po donošenju presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".
Državna komisija utvrdila je da je Mihajlović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.
(Tanjug)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina