Da li će članstvo u upravljačkim telima velikih srpskih preduzeća i dalje biti unosno? Drugim rečima, da li će i novi zakon o privrednim društvima, koji stupa na snagu 1. februara, i dalje "članovima” omogućavati velike apanaže?
Sva je prilika da hoće. Samo što naknade više neće sledovati za članstvo u upravnom, koji odlazi u istoriju, već u nadzornom odboru, koji preuzima funkcije oba dosadašnja upravljačka tela. Ovo nadzorno telo radiće isti posao. Praktično, imaće istu funkciju – da nadzire rad direktora.
”Kod nas ima 2.000 otvorenih akcionarskih društava čiji će nadzorni odbori imati po nekoliko članova sa strane, van firme, što znači da će 4.000 do 6.000 takvih lica biti na platnom spisku tih preduzeća “, kaže jedan od sagovornika ”Politike”.
Posle afere Krišto” 2088. Godine , u kojoj je ptkriveno das u direktor JP Aerodrom “Beograd" Bojan krišto i njegoci saradnici sami sebi uplaćivali milioonske bonuse, vlada je ograničila mesečna primanja članova Upravnih odbora na jednu prosečnu platu u Republici srbiji.
U vreme donošenja zakona prošle godine stručnjaci za ovu oblast isticali su da je njegov cilj veća odgvornost rukovodilaca, posebno onih u kolektivnim telima. Čitanjem zakona, međutim, takav zaključak ne sledi.
U jednom beogradskom akcionarskom društvu rukovodioci i članovi sadašnjeg Upravnog odbora navukli su popriličan zort, je rim je jedan consultant, koga su angažovali da preduzeće transformiše po novim propisima, rekao da ubuduće članovi nadzornog odbora odgovarati za svoje odluke I ličnom imovinom. Ovi “strašljivci” mogu da budu mirni jer ni posle obimne pretrage teksta propisa, takva odredba nije pronađena, piše ”Politika.”
Zakon traži da direktori i članovi nadzornog odbora dužni su da u tom svojstvu izvršavaju svoje poslove savesno, s pažnjom dobrog privrednika I u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu društva.
Vrata Nadzornog odbora I dalje će biti širom otvorena za političare, članoce partija, umetnike, zaslužne građane, rečju one koje država, kao vlasnik preduzeća, postavi za člana Nadzornog odbora.
I kao šlag na tortim novi zakon propisuje da je minimum osnovnog kapitala za društvo s ograničenom odgovornošću 100 dinara, umesto dosadašnjih 500 evra, dok je minimalni osnovni capital za akcionarska društva tri miliona dinara.
Iako je obrazlošeno da je cilj smanjenja osnovnog kapitala to da se preduzeća što jednostavnije I sa manje troška osnuju, mnogi podozrevaju da će zbog toga ubuduće biti više “tašna-mašna” preduzeća.
Stručnjaci kažu da u odnosu na raniji zakon novi ne donosi velike promene, već su detaljnije I s mnogo većom jezičkom preciznošću obrađeni instituti oko kojih je postojao spor u pravnoj praksi, piše "Politika."
(MONDO)
”Kod nas ima 2.000 otvorenih akcionarskih društava čiji će nadzorni odbori imati po nekoliko članova sa strane, van firme, što znači da će 4.000 do 6.000 takvih lica biti na platnom spisku tih preduzeća “, kaže jedan od sagovornika ”Politike”.
Posle afere Krišto” 2088. Godine , u kojoj je ptkriveno das u direktor JP Aerodrom “Beograd" Bojan krišto i njegoci saradnici sami sebi uplaćivali milioonske bonuse, vlada je ograničila mesečna primanja članova Upravnih odbora na jednu prosečnu platu u Republici srbiji.
U vreme donošenja zakona prošle godine stručnjaci za ovu oblast isticali su da je njegov cilj veća odgvornost rukovodilaca, posebno onih u kolektivnim telima. Čitanjem zakona, međutim, takav zaključak ne sledi.
U jednom beogradskom akcionarskom društvu rukovodioci i članovi sadašnjeg Upravnog odbora navukli su popriličan zort, je rim je jedan consultant, koga su angažovali da preduzeće transformiše po novim propisima, rekao da ubuduće članovi nadzornog odbora odgovarati za svoje odluke I ličnom imovinom. Ovi “strašljivci” mogu da budu mirni jer ni posle obimne pretrage teksta propisa, takva odredba nije pronađena, piše ”Politika.”
Zakon traži da direktori i članovi nadzornog odbora dužni su da u tom svojstvu izvršavaju svoje poslove savesno, s pažnjom dobrog privrednika I u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu društva.
Vrata Nadzornog odbora I dalje će biti širom otvorena za političare, članoce partija, umetnike, zaslužne građane, rečju one koje država, kao vlasnik preduzeća, postavi za člana Nadzornog odbora.
I kao šlag na tortim novi zakon propisuje da je minimum osnovnog kapitala za društvo s ograničenom odgovornošću 100 dinara, umesto dosadašnjih 500 evra, dok je minimalni osnovni capital za akcionarska društva tri miliona dinara.
Iako je obrazlošeno da je cilj smanjenja osnovnog kapitala to da se preduzeća što jednostavnije I sa manje troška osnuju, mnogi podozrevaju da će zbog toga ubuduće biti više “tašna-mašna” preduzeća.
Stručnjaci kažu da u odnosu na raniji zakon novi ne donosi velike promene, već su detaljnije I s mnogo većom jezičkom preciznošću obrađeni instituti oko kojih je postojao spor u pravnoj praksi, piše "Politika."
(MONDO)
