Redovni profesor kriminalistike Pravnog fakulteta u Beogradu u penziji Živojin Žika Aleksić (80) preminuo je u Beogradu od posledica infarkta.
Čovek koji je uveo primenu detektora laži u policije nekadašnje SFRJ, zaslužan za osnivanje policijskih akademija u Beogradu, Zagrebu, Skoplju i Ljubljani i koji je kriminalistiku uveo kao poseban predmet na Pravnom fakultetu u Beogradu, umro je juče, rekao je Tanjugu njegov kolega prof. Milan Škulić.
Srpsko Udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu uručilo mu je krajem decembra 2011. godine priznanje za poseban doprinos razvoju krivičnog prava.
Prof. Aleksić je bio kopredsednik Svetskog udruženja profesora prava, zajedno sa Džoom Hazardom, dekanom Univerziteta Kolumbija.
U okviru Ujedinjenih nacija specijalizovao se i radio na borbi protiv zloupotrebe opojnih droga, a u Srbiji se aktivno suprotstavio legalizaciji marihuane.
Predavao je na univerzitetima u Americi, Japanu, Kini, Rusiji, Australiji, Nemačkoj, Engleskoj i na Filipinima.
Bio je predstavnik SFRJ u Međunarodnom udruženju za krivično pravo, član Srpskog naučnog društva, a 1971. godine dodeljen mu je Orden rada sa zlatnim vencem.
Na Pravnom fakultetu je još kao student osnovao Stručnu grupu za kriminalistiku, koja postoji i danas, a ugostila je stotine domaćih i stranih policijskih stručnjaka i veštaka.
Autor je pravnih i kriminalističkih pojmova u enciklopedijama, kao i više od 30 monografija i udžbenika.
Predavao je na svim pravnim fakultetima u SFRJ i bio je mentor svima koji su doktorirali na kriminalističkim temama u bivšoj Jugoslaviji. Pomogao je osnivanje policijskih akademija u Beogradu, Zagrebu, Skoplju i Ljubljani.
Njegova predavanja ostaju dugo u pamćenju slušalaca, kako po šarmu koji karakteriše njegov nastup, tako i po želji slušalaca da što duže traju.
Poslednjih nekoliko godina bavio se veštačenjem rukopisa, otkrivao umetnute "nule" na priznanicama i razne falsifikate.
Više puta veštačio je dokumenta pred Tribunalom u Hagu. Njegove knjige, koje su prevođene na strane jezike, posvećene su naučnom otkrivanju zločina.
Aleksić je kriminalistiku specijalizirao 1963. godine u Lozani, kod čuvenog profesora Bišopa, Interpolovog eksperta koji je metodom veštačenja ušne školjke otkrio lažnu princezu Anastasiju Romanov.
Aleksić je kasnije bio zadužen od vlasti da utvrdi da li postoje dva Josipa Broza Tita, kada se poslužio upravo tom tehnikom koja se zasniva na tvrdnji da "ne postoje dva čoveka sa istim ušima".
"Ušne školjke imaju oko 50 karakteristika na osnovu kojih se može utvrđivati identitet. Najstarija fotografija koju sam imao bila je policijska fotografija iz 1928. godine, kada je Tito uhapšen zbog bombaškog napada u Zagrebu. Veštačenjem uva utvrdio sam da je to jedan isti čovek od 1928. godine do kraja života", rekao je prof. Aleksić u poslednjem intervjuu za "Politiku" sredinom novembra 2011. godine.
(Tanjug)
Srpsko Udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu uručilo mu je krajem decembra 2011. godine priznanje za poseban doprinos razvoju krivičnog prava.
Prof. Aleksić je bio kopredsednik Svetskog udruženja profesora prava, zajedno sa Džoom Hazardom, dekanom Univerziteta Kolumbija.
U okviru Ujedinjenih nacija specijalizovao se i radio na borbi protiv zloupotrebe opojnih droga, a u Srbiji se aktivno suprotstavio legalizaciji marihuane.
Predavao je na univerzitetima u Americi, Japanu, Kini, Rusiji, Australiji, Nemačkoj, Engleskoj i na Filipinima.
Bio je predstavnik SFRJ u Međunarodnom udruženju za krivično pravo, član Srpskog naučnog društva, a 1971. godine dodeljen mu je Orden rada sa zlatnim vencem.
Na Pravnom fakultetu je još kao student osnovao Stručnu grupu za kriminalistiku, koja postoji i danas, a ugostila je stotine domaćih i stranih policijskih stručnjaka i veštaka.
Autor je pravnih i kriminalističkih pojmova u enciklopedijama, kao i više od 30 monografija i udžbenika.
Predavao je na svim pravnim fakultetima u SFRJ i bio je mentor svima koji su doktorirali na kriminalističkim temama u bivšoj Jugoslaviji. Pomogao je osnivanje policijskih akademija u Beogradu, Zagrebu, Skoplju i Ljubljani.
Njegova predavanja ostaju dugo u pamćenju slušalaca, kako po šarmu koji karakteriše njegov nastup, tako i po želji slušalaca da što duže traju.
Poslednjih nekoliko godina bavio se veštačenjem rukopisa, otkrivao umetnute "nule" na priznanicama i razne falsifikate.
Više puta veštačio je dokumenta pred Tribunalom u Hagu. Njegove knjige, koje su prevođene na strane jezike, posvećene su naučnom otkrivanju zločina.
Aleksić je kriminalistiku specijalizirao 1963. godine u Lozani, kod čuvenog profesora Bišopa, Interpolovog eksperta koji je metodom veštačenja ušne školjke otkrio lažnu princezu Anastasiju Romanov.
Aleksić je kasnije bio zadužen od vlasti da utvrdi da li postoje dva Josipa Broza Tita, kada se poslužio upravo tom tehnikom koja se zasniva na tvrdnji da "ne postoje dva čoveka sa istim ušima".
"Ušne školjke imaju oko 50 karakteristika na osnovu kojih se može utvrđivati identitet. Najstarija fotografija koju sam imao bila je policijska fotografija iz 1928. godine, kada je Tito uhapšen zbog bombaškog napada u Zagrebu. Veštačenjem uva utvrdio sam da je to jedan isti čovek od 1928. godine do kraja života", rekao je prof. Aleksić u poslednjem intervjuu za "Politiku" sredinom novembra 2011. godine.
(Tanjug)
