Ako naslednici Josipa Broza budu insistirali da pokretne stvari, pohranjene u Muzeju istorije Jugoslavije, budu predmet deobe, Republičko javno pravobranilaštvo založiće se za zaustavljanje ostavinske rasprave i upućivanje naslednika na pokretanje novog parničnog postupka.
U tom postupku tek bi se utvrđivalo čija je imovina, a raspodela bi morala da čeka završetak tog novog procesa.
Ovo je za ”Novosti” potvrdila Savka Mangović, pomoćnik republičkog pravobranioca.
Jer, baš kao i uprava Muzeja istorije Jugoslavije, RJP smatra da su, po zakonu i Odluci o osnivanju Muzeja, sva kulturna dobra koja se čuvaju u depoima, vlasništvo države.
O ovome će biti zvanično obaveštena i Republička direkcija za imovinu, a Muzej je, kažu u Pravobranilaštvu, spremio zvanični dopis kojim će o svom stavu obavestiti Prvi osnovni sud, pred kojim je u toku ostavinska rasprava.
Sledeće ročište zakazano je za dve nedelje i do tada u sudu očekuju da im Muzej dostavi tražene spiskove pokretne imovine za koju Brozovi naslednici veruju da bi mogli da budu predmet nasleđivanja.
Prema uverenju advokata Brozovih, reč je o stvarima sa famoznog ”četvrtog spiska”, koji je do sada bio nedostupan javnosti. Procene su da je imetak na njemu vredan pedesetak miliona evra, a sumnja se da su na listama i šifre tajnih računa koje su zapadne zemlje otvarale pojedinim stranim državnicima, među kojima je, navodno, bio i Tito, sa kojima su intenzivno sarađivale.
Ovo, međutim, demantuje bivši zastupnik Jovanke Broz Toma Fila, koji je imao uvid u spiskove.
"Ni na jednoj listi nema nekretnina u inostranstvu, ni brojeva računa", kaže Fila. "Tačno je da je Tito imao vilu u Aleksandriji, tik uz obalu, ali ona nikada zvanično nije bila u njegovom vlasništvu, baš kao ni vila u Maroku.
Fila dodaje i da su spiskovi pokretnosti koje se nalaze u Muzeju istorije Jugoslavije složeni u tridesetak registratora i da na njima ima svega - od državničkih poklona, do nekih Titovih ličnih stvari. Ipak, kako kaže, to nije famozni četvrti spisak, kako se veruje. Četvrti spisak su stvari koje je DB svojevremeno popisao, a koje su posebnim zakonom proglašene za društvenu svojinu. Nešto od toga već je, kako kaže, dostavljeno sudu iz Arhiva Srbije i Crne Gore".
"Poenta je da se uđe u trag stvarima sa tog spiska. Jedan deo jeste u Muzeju istorije Jugoslavije, ali dosta toga je nestalo ili ostalo u bivšim jugoslovenskim republikama. Zato je ključno pitanje šta će biti sa Titovim stvarima u Hrvatskoj i Sloveniji: sa pokretnostima na Brionima ili automobilima koji su ostali na Brdu kod Kranja", kaže Fila.
Na spiskovima koji su već dostavljeni sudu iz Arhiva SCG, prema tvrdnjama Titovih naslednika, nedostaju liste nakita, garderobe, knjiga, albuma sa fotografijama i slajdovima. Zastupnici Jovanke Broz sumnjaju da se upravo to nalazi u Muzeju istorije Jugoslavije.
(MONDO)
U tom postupku tek bi se utvrđivalo čija je imovina, a raspodela bi morala da čeka završetak tog novog procesa.
Ovo je za ”Novosti” potvrdila Savka Mangović, pomoćnik republičkog pravobranioca.
Jer, baš kao i uprava Muzeja istorije Jugoslavije, RJP smatra da su, po zakonu i Odluci o osnivanju Muzeja, sva kulturna dobra koja se čuvaju u depoima, vlasništvo države.
O ovome će biti zvanično obaveštena i Republička direkcija za imovinu, a Muzej je, kažu u Pravobranilaštvu, spremio zvanični dopis kojim će o svom stavu obavestiti Prvi osnovni sud, pred kojim je u toku ostavinska rasprava.
Sledeće ročište zakazano je za dve nedelje i do tada u sudu očekuju da im Muzej dostavi tražene spiskove pokretne imovine za koju Brozovi naslednici veruju da bi mogli da budu predmet nasleđivanja.
Prema uverenju advokata Brozovih, reč je o stvarima sa famoznog ”četvrtog spiska”, koji je do sada bio nedostupan javnosti. Procene su da je imetak na njemu vredan pedesetak miliona evra, a sumnja se da su na listama i šifre tajnih računa koje su zapadne zemlje otvarale pojedinim stranim državnicima, među kojima je, navodno, bio i Tito, sa kojima su intenzivno sarađivale.
Ovo, međutim, demantuje bivši zastupnik Jovanke Broz Toma Fila, koji je imao uvid u spiskove.
"Ni na jednoj listi nema nekretnina u inostranstvu, ni brojeva računa", kaže Fila. "Tačno je da je Tito imao vilu u Aleksandriji, tik uz obalu, ali ona nikada zvanično nije bila u njegovom vlasništvu, baš kao ni vila u Maroku.
Fila dodaje i da su spiskovi pokretnosti koje se nalaze u Muzeju istorije Jugoslavije složeni u tridesetak registratora i da na njima ima svega - od državničkih poklona, do nekih Titovih ličnih stvari. Ipak, kako kaže, to nije famozni četvrti spisak, kako se veruje. Četvrti spisak su stvari koje je DB svojevremeno popisao, a koje su posebnim zakonom proglašene za društvenu svojinu. Nešto od toga već je, kako kaže, dostavljeno sudu iz Arhiva Srbije i Crne Gore".
"Poenta je da se uđe u trag stvarima sa tog spiska. Jedan deo jeste u Muzeju istorije Jugoslavije, ali dosta toga je nestalo ili ostalo u bivšim jugoslovenskim republikama. Zato je ključno pitanje šta će biti sa Titovim stvarima u Hrvatskoj i Sloveniji: sa pokretnostima na Brionima ili automobilima koji su ostali na Brdu kod Kranja", kaže Fila.
Na spiskovima koji su već dostavljeni sudu iz Arhiva SCG, prema tvrdnjama Titovih naslednika, nedostaju liste nakita, garderobe, knjiga, albuma sa fotografijama i slajdovima. Zastupnici Jovanke Broz sumnjaju da se upravo to nalazi u Muzeju istorije Jugoslavije.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
