Tokom poslednje decenije u vojnim i desetak u policijskim misijama UN učestvovale su trideset dve žene iz Srbije, prenose "Novosti" istraživanje Centra za bezbednosnu politiku.
Od ukupno 296 vojnih lica iz naše zemlje koja su od 2002. bila angažovana u mirovnim operacijama, žene su činile 11 odsto. Lane je kontingent srpske vojske u međunarodnim trupama brojao 27 članova, od čega samo dve žene (7,1 odsto).
Broj naših članova generalno je smanjen jer se misija u Čadu i Centralnoafričkoj Republici (u kojoj je učestvovalo šest žena) završila 2010.
Srbija je po prvi put učestvovala u UN policijskoj misiji 2004, u Liberiji, kada je poslat kontingent sa sedam predstavnika MUP.
Iako je do sada izvšeno 30 rotacija (na 6-12 meseci), u njima su bile angažovane svega četiri žene. Druga misija započeta je u martu 2008. na Haitiju. U 15 rotacija učestvovalo je pet žena.
Od 13. novembra 2011. u misiju na Kipru upućena je Leposava Marković iz Žandarmerije, koja će raditi narednih godinu dana. Inače, u misiji UN na Kipru nalazi se 68 policajaca iz devet zemalja i 45 pripadnika Vojske Srbije.
"Prvi razlog za nedovoljno učestvovanje žena leži u činjenici da u sastavu Vojske Srbije one čine samo osam odsto ukupnog broja zaposlenih, a u policiji nešto više od sedam odsto uniformisanog sastava. Dosta njih ne ispunjava formalne uslove za odlazak u mirovne misije", kažu Maja Bjeloš i Gordana Odanović, iz Centra za bezbednosnu politiku.
Naime, za slanje u vojnu (posmatračku) misiju, potreban je oficirski ili podoficirski čin i minimalno šest godina staža, a za policijsku misiju pet godina provedenih u nacionalnoj službi. Vojska Srbije ima 17 žena oficira i 33 podoficira.
"Srbija je tek 2011. dobila prve potporučnice, koje su diplomirale na Vojnoj akademiji, što znači da će se narednih godina u vojnim kontingentima žene angažovati i u vojnoposmatračkim misijama, a ne samo u sanitetskim timovima", tvrde sagovornice lista.
Dodatni razlozi zbog kojih se dame ne prijavljuju za odlazak u konfliktne zone jesu razdvojenost od porodice i nerazumevanje okoline. Međutim, one i te kako nedostaju u međunarodnim operacijama.
"Žrtve seksualnog i fizičkog nasilja lakše odlučuju da te slučajeve prijave ženskom osoblju misije. Osim toga, u neposrednom kontaktu sa lokalnim stanovništvom žene mogu da sakupe informacije koje ukazuju na rast tenzija ili na mogućnost izbijanja sukoba. Njihovo prisustvo je važno i zbog kulturoloških razlika u društvima u kojima je fizički kontakt između muškaraca i žena zabranjen", tvrdi Maja Bjeloš za list.
(MONDO)
Od ukupno 296 vojnih lica iz naše zemlje koja su od 2002. bila angažovana u mirovnim operacijama, žene su činile 11 odsto. Lane je kontingent srpske vojske u međunarodnim trupama brojao 27 članova, od čega samo dve žene (7,1 odsto).
Broj naših članova generalno je smanjen jer se misija u Čadu i Centralnoafričkoj Republici (u kojoj je učestvovalo šest žena) završila 2010.
Srbija je po prvi put učestvovala u UN policijskoj misiji 2004, u Liberiji, kada je poslat kontingent sa sedam predstavnika MUP.
Iako je do sada izvšeno 30 rotacija (na 6-12 meseci), u njima su bile angažovane svega četiri žene. Druga misija započeta je u martu 2008. na Haitiju. U 15 rotacija učestvovalo je pet žena.
Od 13. novembra 2011. u misiju na Kipru upućena je Leposava Marković iz Žandarmerije, koja će raditi narednih godinu dana. Inače, u misiji UN na Kipru nalazi se 68 policajaca iz devet zemalja i 45 pripadnika Vojske Srbije.
"Prvi razlog za nedovoljno učestvovanje žena leži u činjenici da u sastavu Vojske Srbije one čine samo osam odsto ukupnog broja zaposlenih, a u policiji nešto više od sedam odsto uniformisanog sastava. Dosta njih ne ispunjava formalne uslove za odlazak u mirovne misije", kažu Maja Bjeloš i Gordana Odanović, iz Centra za bezbednosnu politiku.
Naime, za slanje u vojnu (posmatračku) misiju, potreban je oficirski ili podoficirski čin i minimalno šest godina staža, a za policijsku misiju pet godina provedenih u nacionalnoj službi. Vojska Srbije ima 17 žena oficira i 33 podoficira.
"Srbija je tek 2011. dobila prve potporučnice, koje su diplomirale na Vojnoj akademiji, što znači da će se narednih godina u vojnim kontingentima žene angažovati i u vojnoposmatračkim misijama, a ne samo u sanitetskim timovima", tvrde sagovornice lista.
Dodatni razlozi zbog kojih se dame ne prijavljuju za odlazak u konfliktne zone jesu razdvojenost od porodice i nerazumevanje okoline. Međutim, one i te kako nedostaju u međunarodnim operacijama.
"Žrtve seksualnog i fizičkog nasilja lakše odlučuju da te slučajeve prijave ženskom osoblju misije. Osim toga, u neposrednom kontaktu sa lokalnim stanovništvom žene mogu da sakupe informacije koje ukazuju na rast tenzija ili na mogućnost izbijanja sukoba. Njihovo prisustvo je važno i zbog kulturoloških razlika u društvima u kojima je fizički kontakt između muškaraca i žena zabranjen", tvrdi Maja Bjeloš za list.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
