Davinić, kao i dvojica oficira vojske SCG, Jovica Vučković i Milun Kokanović ponovo su negirali optužbe da su zloupotrebili službeni položaj sklapanjem ugovora štetnog po državu, vrednog 176 miliona evra, između firme za proizvodnju vojne opreme "Mile Dragić" i Vojske SCG 2005. godine, ističući da su sve radili u skladu sa zakonom.
Inače optužnica Višeg tužilaštva protiv njih promenjena je u optužni predlog, a na današnje suđenje nije došao tužilac, koji prema novom zakonu više i nije obavezan da prisustvuje glavnom pretresu.
Davinić je sudu priložio niz dokaza u prilog svojim tvrdnjama da je kao tadašnji ministar odbrane SCG u procesu reforme vojske bio nadređen Generalštabu i imao ovlašćenja da zaključi ugovor o nabavci vojne opreme.
Prema njegovim rečima, samo kopnenoj vojsci u to vreme bilo je potrebno 40.000 šlemova i 12.000 pancira.
Kupovin neophodne opreme za oružane formacije bila je planirana iz vanbudžetskih sredstava koja su trebalo da se obezbede prodajom vojne imovine, rekao je Davinić podsećajući da je on bio i u Upravnom odboru Fodna za reformu oružanih snaga.
Dokazni postupak na prvom suđenju odvijao se bez prisustva javnosti pošto je sud ocenio da je to neophodno radi zaštite poverljivosti podataka koje bi svedoci mogli da iznesu u vezi sa naoružavanjem vojnih snaga, a koji su proglašeni vojnim i državnim tajnama.
Tužilaštvo tereti Davinića da je iskorišćavanjem službenog položaja, vlasniku preduzeća "Mile Dragić" pribavio korist u vidu dobijanja posla snabdevanja Vojske SCG vojnom opremom - 60.000 šlemova i isto toliko zaštitnih prsluka, u ukupnoj vrednosti 176 miliona evra, na osnovu dva ugovora o kupovini zaštitne balističke opreme, koji nije u interesu državne zajednice SCG.
U optužnici je navedeno da o tom poslu nije obavestio tadašnjeg načelnika Generalštaba Dragana Paskaša, da je nabavka u količini i vrednosti bila izrazito u neskladu s potrebama vojske i finansijskim mogućnostima države, da za nju nije bilo finansijskih sredstava i da nije prošla neophodnu proceduru.
Navodi se i da je načelniku Sektora za materijalne resurse, drugooptuženom Kokanoviću, naredio da zaključi sporne ugovore, što je ovaj i uradio, i naložio svom podređenom, pukovniku Milovanu Andriću da potpiše ugovore sa Dragićem.
Ugovori su potpisani 25. avgusta 2005. godine, ali ih je Savet ministara SCG poništio ubrzo po izbijanju afere.
Prema vlasniku istoimene firme Miletu Dragiću postupak je razdvojen na početku suđenja i prosleđen Opštinskom sudu u Zrenjaninu, koji ga je oslobodio optužbi.
Prema stavu Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, ta krivična dela po mestu izvršenja, kao i zbog toga što Dragić nema status vojnog lica, ni mesno ni funkcionalno ne spadaju u nadležnost Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.
Povodom spornih ugovora, Republičko javno pravobranilaštvo podnelo je Trgovinskom sudu u Beogradu tužbu za poništenje ugovora, ali je sud tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.
Viši trgovinski sud je odlučujući po žalbi pravobranilaštva poništio prvostepenu presudu kojom je država bila obavezana da ispuni ugovor o kupovini opreme, odnosno da preuzme opremu i firmi čiji je vlasnik Mile Dragić plati 176 miliona evra, i naložio novo suđenje.
(Tanjug)
Inače optužnica Višeg tužilaštva protiv njih promenjena je u optužni predlog, a na današnje suđenje nije došao tužilac, koji prema novom zakonu više i nije obavezan da prisustvuje glavnom pretresu.
Davinić je sudu priložio niz dokaza u prilog svojim tvrdnjama da je kao tadašnji ministar odbrane SCG u procesu reforme vojske bio nadređen Generalštabu i imao ovlašćenja da zaključi ugovor o nabavci vojne opreme.
Prema njegovim rečima, samo kopnenoj vojsci u to vreme bilo je potrebno 40.000 šlemova i 12.000 pancira.
Kupovin neophodne opreme za oružane formacije bila je planirana iz vanbudžetskih sredstava koja su trebalo da se obezbede prodajom vojne imovine, rekao je Davinić podsećajući da je on bio i u Upravnom odboru Fodna za reformu oružanih snaga.
Dokazni postupak na prvom suđenju odvijao se bez prisustva javnosti pošto je sud ocenio da je to neophodno radi zaštite poverljivosti podataka koje bi svedoci mogli da iznesu u vezi sa naoružavanjem vojnih snaga, a koji su proglašeni vojnim i državnim tajnama.
Tužilaštvo tereti Davinića da je iskorišćavanjem službenog položaja, vlasniku preduzeća "Mile Dragić" pribavio korist u vidu dobijanja posla snabdevanja Vojske SCG vojnom opremom - 60.000 šlemova i isto toliko zaštitnih prsluka, u ukupnoj vrednosti 176 miliona evra, na osnovu dva ugovora o kupovini zaštitne balističke opreme, koji nije u interesu državne zajednice SCG.
U optužnici je navedeno da o tom poslu nije obavestio tadašnjeg načelnika Generalštaba Dragana Paskaša, da je nabavka u količini i vrednosti bila izrazito u neskladu s potrebama vojske i finansijskim mogućnostima države, da za nju nije bilo finansijskih sredstava i da nije prošla neophodnu proceduru.
Navodi se i da je načelniku Sektora za materijalne resurse, drugooptuženom Kokanoviću, naredio da zaključi sporne ugovore, što je ovaj i uradio, i naložio svom podređenom, pukovniku Milovanu Andriću da potpiše ugovore sa Dragićem.
Ugovori su potpisani 25. avgusta 2005. godine, ali ih je Savet ministara SCG poništio ubrzo po izbijanju afere.
Prema vlasniku istoimene firme Miletu Dragiću postupak je razdvojen na početku suđenja i prosleđen Opštinskom sudu u Zrenjaninu, koji ga je oslobodio optužbi.
Prema stavu Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, ta krivična dela po mestu izvršenja, kao i zbog toga što Dragić nema status vojnog lica, ni mesno ni funkcionalno ne spadaju u nadležnost Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.
Povodom spornih ugovora, Republičko javno pravobranilaštvo podnelo je Trgovinskom sudu u Beogradu tužbu za poništenje ugovora, ali je sud tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.
Viši trgovinski sud je odlučujući po žalbi pravobranilaštva poništio prvostepenu presudu kojom je država bila obavezana da ispuni ugovor o kupovini opreme, odnosno da preuzme opremu i firmi čiji je vlasnik Mile Dragić plati 176 miliona evra, i naložio novo suđenje.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
