Podneto je 192 krivične prijave protiv osumnjičenih za proizvodnju i trgovinu narkoticima. Dragan Rakić, načelnik Odeljenja za suzbijanje narkotika u PU Beograd kaže za "Politiku” da je marihuana najzastupljenija droga u glavnom gradu.
"Zaplena marihuane se povećava iz godine u godinu, jer to je droga koja je po količini najzastupljenija ne samo kod nas već i u svetu. Ona je kabasta, teška i za njeno uživanje je potrebno četiri, pet grama, za razliku od heroina ili kokaina za čije uživanje prosečno nije potrebno više od 0,25 grama. Marihuana, osim pojedinih sintetičkih droga, je jedina droga koja se proizvodi u Srbiji", objašnjava Rakić.Beogradska policija je u toku prošle godine presekla nekoliko velikih kanala krijumčarenja "skanka”.
"To je marihuana koja uspeva u veštačkim uslovima i dosta je zastupljena kod nas. Jača je od obične marihuane - "albanke” ili "domaćice”. Krijumačari se iz Albanije preko Crne Gore gde se skladišti u Tuzima, odakle dolazi na naše tržište i dalje se transportuje ka Zapadnoj Evropi. Kilogram "skanka” je do deset puta skuplji i kreće se oko 2.000 evra u odnosu na kilogram "obične” marihuane, koja košta oko 200, 300 evra", kaže Rakić.
Sagovornik lista kaže da heroin u Srbiju dolazi već ustaljenom takozvanom balkanskom rutom heroina. Sa istoka, iz Avganistana preko Turske i Bugarske heroin ulazi u Srbiju, odakle se najveće količine upućuju dalje ka Zapadnoj Evropi.
"Mi smo zemlja tranzita na "balkanskom putu heroina."Najveće količine samo prolaze kroz našu zemlju, jer su Beograd i Srbija „malo” i "jeftino" tržište za heroin. Dilerima je mnogo isplativije da ga plasiraju na Zapad, gde im je zarada višestruka. Ovde zarađuju tako što heroin uvek mešaju sa drugim supstancama - na kilogram heroina dodaju tri kilograma razblaživača i dobiju četiri kilograma droge. Kada se spusti na ulicu, heroina u supstanci koja se kupuje ima svega od tri do pet odsto", kaže Rakić.
Članovi dve organizovane kriminalne grupe osumnjičene za distribuciju i trgovinu heroina na čelu sa osumnjičenima Hikmetom Hajrovićem i Daliborom Ristićem (27) iz Padinske Skele, uhapšeni su krajem prošle godine. Na teritoriji Beograda grupa je "rasturala" od pet do sedam kilograma heroina nedeljno.
"Ovo hapšenje dovelo je do stvaranja određenog vakuma od nekoliko meseci jer je Hajrović heroinom snabdevao i druge grupe po Srbiji. Tada je naglo skočila cena heroina, jer ga je bilo teško naći. Prosečna cena kilograma ove droge je u Beogradu oko 12.000 pa do 16.000 i 18.000 evra. Gram heroina je na ulici oko 15 evra", kaže Rakić.
Na cenu droge, prema rečima našeg sagovornika, utiču kvalitet i količina koja se kupuje. Što je droga kvalitetnija ona je i skuplja, a kupovina što veće količine snižava njenu cenu.
Kokain, čije je poreklo Južna Amerika, je skupa droga, čak tri do četiri puta skuplja od heroina, zbog čega je u Beogradu i ima malo.
"Mi nismo tržište za kokain. To je droga "džet – seta" i bogatih svugde u svetu. Gram kokaina je na ulici u Beogradu oko 50, 60 evra", procenjuje sagovornik lista.
Rakić kaže da su veoma opasne sintetičke droge na bazi amfetamina, čije je korišćene lako i cena niska, a koje su veoma dostupne mladima. Reč je o stimulativnim "drogama za žurke”.
"Ne postoje nove droge. Sve sintetičke droge, kao i ekstazi, su na bazi amfetamina, koji se nalazi na listi droga Ministarstva zdravlja. Problem je što su se dileri dosetili da prave narkotike i prodaju kao ekstazi, a u stvari je reč o sasvim drugim supstancama, koje se ne nalaze na zabranjenoj listi droga. Onda policija ne može da radi svoj posao. Zbog toga je neophodno stalno ažuriranje ovog spiska", smatra Rakić.
Organizovanih kriminalnih grupa narko-dilera, kao što je to bio nekadašnji "zemunski klan”, prema tvrdnjama Dragan Rakića - u Beogradu nema.
"Svi „vodeći kriminalci” koji su imali veze sa trgovinom narkotika su ili u zatvoru ili su u inostranstvu. Droge ima u svakoj beogradskoj opštini gde ih grupe narko-dilera prodaju. „Ozbiljnih” kriminalnih grupa narko-dilera je malo.
"Problem je naći takozvane štekove "ozbiljnih" narko-dilera, koji iznajmljuju stanove isključivo za skladištenje droge, oružja, novca. U stanu u kojem prijave da žive, policija tokom pretresa nikada ništa inkriminušuće ne nađe. Zbog toga su akcije hapšenja i presecanja velikih kanala krijumčarenja narkotika rezultat opsežnog višemesečnog operativnog policijskog rada", tvrdi Rakić za "Politiku."
(MONDO)
"Zaplena marihuane se povećava iz godine u godinu, jer to je droga koja je po količini najzastupljenija ne samo kod nas već i u svetu. Ona je kabasta, teška i za njeno uživanje je potrebno četiri, pet grama, za razliku od heroina ili kokaina za čije uživanje prosečno nije potrebno više od 0,25 grama. Marihuana, osim pojedinih sintetičkih droga, je jedina droga koja se proizvodi u Srbiji", objašnjava Rakić.Beogradska policija je u toku prošle godine presekla nekoliko velikih kanala krijumčarenja "skanka”.
"To je marihuana koja uspeva u veštačkim uslovima i dosta je zastupljena kod nas. Jača je od obične marihuane - "albanke” ili "domaćice”. Krijumačari se iz Albanije preko Crne Gore gde se skladišti u Tuzima, odakle dolazi na naše tržište i dalje se transportuje ka Zapadnoj Evropi. Kilogram "skanka” je do deset puta skuplji i kreće se oko 2.000 evra u odnosu na kilogram "obične” marihuane, koja košta oko 200, 300 evra", kaže Rakić.
Sagovornik lista kaže da heroin u Srbiju dolazi već ustaljenom takozvanom balkanskom rutom heroina. Sa istoka, iz Avganistana preko Turske i Bugarske heroin ulazi u Srbiju, odakle se najveće količine upućuju dalje ka Zapadnoj Evropi.
"Mi smo zemlja tranzita na "balkanskom putu heroina."Najveće količine samo prolaze kroz našu zemlju, jer su Beograd i Srbija „malo” i "jeftino" tržište za heroin. Dilerima je mnogo isplativije da ga plasiraju na Zapad, gde im je zarada višestruka. Ovde zarađuju tako što heroin uvek mešaju sa drugim supstancama - na kilogram heroina dodaju tri kilograma razblaživača i dobiju četiri kilograma droge. Kada se spusti na ulicu, heroina u supstanci koja se kupuje ima svega od tri do pet odsto", kaže Rakić.
Članovi dve organizovane kriminalne grupe osumnjičene za distribuciju i trgovinu heroina na čelu sa osumnjičenima Hikmetom Hajrovićem i Daliborom Ristićem (27) iz Padinske Skele, uhapšeni su krajem prošle godine. Na teritoriji Beograda grupa je "rasturala" od pet do sedam kilograma heroina nedeljno.
"Ovo hapšenje dovelo je do stvaranja određenog vakuma od nekoliko meseci jer je Hajrović heroinom snabdevao i druge grupe po Srbiji. Tada je naglo skočila cena heroina, jer ga je bilo teško naći. Prosečna cena kilograma ove droge je u Beogradu oko 12.000 pa do 16.000 i 18.000 evra. Gram heroina je na ulici oko 15 evra", kaže Rakić.
Na cenu droge, prema rečima našeg sagovornika, utiču kvalitet i količina koja se kupuje. Što je droga kvalitetnija ona je i skuplja, a kupovina što veće količine snižava njenu cenu.
Kokain, čije je poreklo Južna Amerika, je skupa droga, čak tri do četiri puta skuplja od heroina, zbog čega je u Beogradu i ima malo.
"Mi nismo tržište za kokain. To je droga "džet – seta" i bogatih svugde u svetu. Gram kokaina je na ulici u Beogradu oko 50, 60 evra", procenjuje sagovornik lista.
Rakić kaže da su veoma opasne sintetičke droge na bazi amfetamina, čije je korišćene lako i cena niska, a koje su veoma dostupne mladima. Reč je o stimulativnim "drogama za žurke”.
"Ne postoje nove droge. Sve sintetičke droge, kao i ekstazi, su na bazi amfetamina, koji se nalazi na listi droga Ministarstva zdravlja. Problem je što su se dileri dosetili da prave narkotike i prodaju kao ekstazi, a u stvari je reč o sasvim drugim supstancama, koje se ne nalaze na zabranjenoj listi droga. Onda policija ne može da radi svoj posao. Zbog toga je neophodno stalno ažuriranje ovog spiska", smatra Rakić.
Organizovanih kriminalnih grupa narko-dilera, kao što je to bio nekadašnji "zemunski klan”, prema tvrdnjama Dragan Rakića - u Beogradu nema.
"Svi „vodeći kriminalci” koji su imali veze sa trgovinom narkotika su ili u zatvoru ili su u inostranstvu. Droge ima u svakoj beogradskoj opštini gde ih grupe narko-dilera prodaju. „Ozbiljnih” kriminalnih grupa narko-dilera je malo.
"Problem je naći takozvane štekove "ozbiljnih" narko-dilera, koji iznajmljuju stanove isključivo za skladištenje droge, oružja, novca. U stanu u kojem prijave da žive, policija tokom pretresa nikada ništa inkriminušuće ne nađe. Zbog toga su akcije hapšenja i presecanja velikih kanala krijumčarenja narkotika rezultat opsežnog višemesečnog operativnog policijskog rada", tvrdi Rakić za "Politiku."
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
