U Srbiji je zastupljena strukturalna i indirektna diskriminacija žena, a one prvenstveno potiču iz tradicionalnog, čvrsto ukorenjenog, patrijarhalnog shvatanja položaja pripadnica lepšeg pola.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić je na prvoj Beogradskoj konferenciji o rodnoj ravnopravnosti u Gradskoj upravi, istakla da u Srbiji postoji zakonski okvir za uspostavljanje ravnopravnosti polova i zabranu diskriminacije, koji je usklađen s međunarodnim standardima, ali i da između zakona i stvarnosti postoji izvestan jaz.
"Moramo stvoriti uslove da se zakoni poštuju, da institucije efikasno rade i da se sistematskim delovanjem promeni svest, što je zadatak koji se ne može brzo završtiti", istakla je Petrušićeva i dodala da građanima treba objasniti ideju rodne ravnopravnosti i kakvu korist od nje imaju i muškarci i žene.
Prema njenim rečima, uspostavljanje ravnopravnosti se često posmatra kao oduzimanje dela moći od muškaraca da bi se ona dala ženama, zbog čega se onda nailazi na otpor pripadnika jačeg pola.
Poverenica je naglasila i da iz nastavnih sadržaja treba eliminisati sve one koji su u funkciji održavanja rodnih stereotipa, kako bi deca još u školama razumela i prihvatila pojmove ravnopravnosti i diskriminacije.
Petrušićeva je objasnila i da se, od pritužbi koje je kancelarija Poverenika primila, značajan broj odnosi na oblast rada i zapošlavanja, kao i da je bilo pritužbi na diskriminaciju žena kroz medijske sadržaje.
Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Natalija Mićunović istakla je na konferenciji "Razvijanje lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost Grada Beograda" da je važno da muškarci shvate neophodnost uspostavljanja rodne ravnopravnosti, jer je ona deo ljudskih prava.
Mićunovićeva je naglasila da Zakon o ravnopravnosti polova, koji je donet 2008. godine, predviđa da se na nivou lokalnih samouprava formiraju radna tela i organizacije koje će se baviti pitanjem ravnopravnosti i da je do sada otvoreno oko 100 takvih tela.
Prema njenim rečima, Beograd treba da ima jače telo ili kancelariju koja će se baviti pitanjima ravnopravnosti, a neophodno je i povećati učešće žena u procesima odlučivanja, poboljšati njihov ekonomski položaj, ostvariti ravnopravnost polova u obrazovanju i suzbiti sve vidove nasilja nad pripadnicama lepšeg pola.
"Nadam se da ćemo što više budemo usvajali evropske standarde, sve više usvajati principe rodne ravnopravnosti kao jednu od neophodnih komponenti razvoja zemlje", zaključila je Mićunovićeva.
(Tanjug)
"Moramo stvoriti uslove da se zakoni poštuju, da institucije efikasno rade i da se sistematskim delovanjem promeni svest, što je zadatak koji se ne može brzo završtiti", istakla je Petrušićeva i dodala da građanima treba objasniti ideju rodne ravnopravnosti i kakvu korist od nje imaju i muškarci i žene.
Prema njenim rečima, uspostavljanje ravnopravnosti se često posmatra kao oduzimanje dela moći od muškaraca da bi se ona dala ženama, zbog čega se onda nailazi na otpor pripadnika jačeg pola.
Poverenica je naglasila i da iz nastavnih sadržaja treba eliminisati sve one koji su u funkciji održavanja rodnih stereotipa, kako bi deca još u školama razumela i prihvatila pojmove ravnopravnosti i diskriminacije.
Petrušićeva je objasnila i da se, od pritužbi koje je kancelarija Poverenika primila, značajan broj odnosi na oblast rada i zapošlavanja, kao i da je bilo pritužbi na diskriminaciju žena kroz medijske sadržaje.
Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Natalija Mićunović istakla je na konferenciji "Razvijanje lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost Grada Beograda" da je važno da muškarci shvate neophodnost uspostavljanja rodne ravnopravnosti, jer je ona deo ljudskih prava.
Mićunovićeva je naglasila da Zakon o ravnopravnosti polova, koji je donet 2008. godine, predviđa da se na nivou lokalnih samouprava formiraju radna tela i organizacije koje će se baviti pitanjem ravnopravnosti i da je do sada otvoreno oko 100 takvih tela.
Prema njenim rečima, Beograd treba da ima jače telo ili kancelariju koja će se baviti pitanjima ravnopravnosti, a neophodno je i povećati učešće žena u procesima odlučivanja, poboljšati njihov ekonomski položaj, ostvariti ravnopravnost polova u obrazovanju i suzbiti sve vidove nasilja nad pripadnicama lepšeg pola.
"Nadam se da ćemo što više budemo usvajali evropske standarde, sve više usvajati principe rodne ravnopravnosti kao jednu od neophodnih komponenti razvoja zemlje", zaključila je Mićunovićeva.
(Tanjug)
