Srbija je postigla napredak u pogledu ravnopravnosti polova ali je i dalje potrebno veće učešće žena u političkom životu, ekonomiji i donošenju važnih državnih odluka, zaključci su skupa "Žene u javnom životu."
Skupština Srbije u narednom sazivu trebalo bi da ima 33 odsto žena, i, kako su ocenili učesnici skupa, ta izmenjena zakonska odredba trebalo bi da unapredi položaj žena i donese boljitak celokupnom društvu.
"Verujem da će položaj žena biti unapređen. Bila sam zagovornik ideje o tome da žene imaju 33 odsto poslanika u parlamentu, kako na predstojećim izborima ne bi bile slabije zastupljeni pol", kazala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.
Đukić Dejanovićevoj je na skupu uručena Povelja za zasluge u unapređenju rodne ravnopravnosti i zalaganje za veću zastupljenost žena u parlamentu.
Predsednica parlamenta je ocenila da je srpsko društvo spremno da nakon narednih izbora možda dobije i novu ženu premijera, kao i da žene budu na mestima poput ministarki policije ili odbrane.
"Jedno istraživanje je pokazalo da bi se žene na državničkim funkcijama više bavile pitanjima budućnosti, a muškarci pitanjima poput borbe protiv korupcije", kazala je presednica skupštine.
Ona je navela da su u Srbiji doneti brojni zakoni i norme kojima se štiti ravnopravnost polova, ali da i pored toga žene za iste poslova dobijaju 16 odsto niže zarade od muškaraca.
Skupština Srbije u sadašnjem sazivu ima oko 22 odsto poslanica, na čelu opština u Srbiji je osam odsto žena i pet odsto gradonačelnica.
Vladu Srbije čini oko 18 odsto žena i 28 odsto državnih sekretarki.
Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović takođe je pozdravio to što će žene biti zastupljenije u narednom sazivu parlamenta, ali je ukazao da je bitno i kakvu će ulogu imati u njemu.
"Bitno je koliko će veliku ulogu imati i koliki uticaj u svojim partijama. Takođe, važno pitanje je i to što se pominju samo tajkuni, nisam čuo za tajkunice. Važna je i raspodela moći i novca", poručio je Mićunović.
Otpravnica poslova ambasade Švedske u Beogradu Liselot Agerlid poručila je da je rodna ravnopravnost ključna za ekonomski razvoj i demokratizaciju svake zemlje kao i da Švedska, koja ima dugu tradiciju u toj oblasti, i dalje radi na unapređenju rodne ravnopravnosti.
Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada i socijalne politike Natalija Mićunović rekla je da bez rodne ravnopravnosti nema razvijenog društva.
"Osnaživanjem žena u politici obezbeđuje se podrška pitanjima koja se značajnije odnose na žene. Žene će na pozicijama vlasti imati više sluha za oslobađenje od PDV za dečju garderobu i hranu nego što to imaju muškarci", kazala je Mićunović.
Dan žena će u Beogradu biti obeležen uličnom akcijom na Terazijama u okviru kampanje "Karavan ženskih prava", a biće održana i humanitarna aukcija slika "Deset Naj srpskih slikarki - humanost na delu."
Na Trgu Republike nevladina organizacija Žene u crnom organizovala je performans pod nazivom "Ni suvišne, ni poslušne - i buntovne i solidarne", a u beogradskom Domu omladine održana je debata "Žene u Srbiji" u kojoj je učestvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
Međunarodni Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu na inicijativu Klare Cetkin, tadašnje liderke radničkog pokreta.
Taj praznik obeležava se u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Osmi mart kao praznik pod nazivom Međunarodni Dan žena postoji od 1975. godine koja je bila proglašena međunarodnom godinom žena, a dve godine kasnije Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.
Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.
(Beta/MONDO)
"Verujem da će položaj žena biti unapređen. Bila sam zagovornik ideje o tome da žene imaju 33 odsto poslanika u parlamentu, kako na predstojećim izborima ne bi bile slabije zastupljeni pol", kazala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.
Đukić Dejanovićevoj je na skupu uručena Povelja za zasluge u unapređenju rodne ravnopravnosti i zalaganje za veću zastupljenost žena u parlamentu.
Predsednica parlamenta je ocenila da je srpsko društvo spremno da nakon narednih izbora možda dobije i novu ženu premijera, kao i da žene budu na mestima poput ministarki policije ili odbrane.
"Jedno istraživanje je pokazalo da bi se žene na državničkim funkcijama više bavile pitanjima budućnosti, a muškarci pitanjima poput borbe protiv korupcije", kazala je presednica skupštine.
Ona je navela da su u Srbiji doneti brojni zakoni i norme kojima se štiti ravnopravnost polova, ali da i pored toga žene za iste poslova dobijaju 16 odsto niže zarade od muškaraca.
Skupština Srbije u sadašnjem sazivu ima oko 22 odsto poslanica, na čelu opština u Srbiji je osam odsto žena i pet odsto gradonačelnica.
Vladu Srbije čini oko 18 odsto žena i 28 odsto državnih sekretarki.
Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović takođe je pozdravio to što će žene biti zastupljenije u narednom sazivu parlamenta, ali je ukazao da je bitno i kakvu će ulogu imati u njemu.
"Bitno je koliko će veliku ulogu imati i koliki uticaj u svojim partijama. Takođe, važno pitanje je i to što se pominju samo tajkuni, nisam čuo za tajkunice. Važna je i raspodela moći i novca", poručio je Mićunović.
Otpravnica poslova ambasade Švedske u Beogradu Liselot Agerlid poručila je da je rodna ravnopravnost ključna za ekonomski razvoj i demokratizaciju svake zemlje kao i da Švedska, koja ima dugu tradiciju u toj oblasti, i dalje radi na unapređenju rodne ravnopravnosti.
Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada i socijalne politike Natalija Mićunović rekla je da bez rodne ravnopravnosti nema razvijenog društva.
"Osnaživanjem žena u politici obezbeđuje se podrška pitanjima koja se značajnije odnose na žene. Žene će na pozicijama vlasti imati više sluha za oslobađenje od PDV za dečju garderobu i hranu nego što to imaju muškarci", kazala je Mićunović.
Dan žena će u Beogradu biti obeležen uličnom akcijom na Terazijama u okviru kampanje "Karavan ženskih prava", a biće održana i humanitarna aukcija slika "Deset Naj srpskih slikarki - humanost na delu."
Na Trgu Republike nevladina organizacija Žene u crnom organizovala je performans pod nazivom "Ni suvišne, ni poslušne - i buntovne i solidarne", a u beogradskom Domu omladine održana je debata "Žene u Srbiji" u kojoj je učestvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
Međunarodni Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu na inicijativu Klare Cetkin, tadašnje liderke radničkog pokreta.
Taj praznik obeležava se u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Osmi mart kao praznik pod nazivom Međunarodni Dan žena postoji od 1975. godine koja je bila proglašena međunarodnom godinom žena, a dve godine kasnije Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.
Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.
(Beta/MONDO)
