MUP i centri za socijalni rad pratiće ponašanje osuđenih silovatelja posle izdržane kazne zatvora, kaže državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
"Za silovanje i pedofiliju, koji spadaju u najteža krivična dela, mora postojati i najoštrija sankcija. U određenim slučajevima sigurno bi bile primerene i smrtna kazna i kastracija, ali danas kada pravo usklađujemo sa evropskim standardima, takva kazna ne može biti uvedena ", kaže za „Politiku” Homen.
Povodom inicijative za oštrije kažnjavanje pedofila, posle zločina u Vračevom Gaju kod Bele Crkve, Homen podseća da je kaznena politika za silovatelje drastično pooštrena krajem 2009. godine. Za najteži oblik ovog zločina, kada je žrtva dete, predviđena je kazna od 10 do 40 godina zatvora.
"Najvažnija promena je zabrana ublažavanja kazne ispod zakonskog minimuma, tako da se u slučaju obljube nad detetom ili u slučaju da je nastupila smrt osobe koja je nasilno obljubljena, ne može se izreći manja kazna od deset godina zatvora. Zbog težine dela, sudovi bi trebalo da izriču kazne koje su bliže zakonskom maksimumu, a ne minimumu. Kao jedan od prvih primera tih presuda, izrečena je kazna silovatelju Saši Megi, koji je pred Višim sudom u Beogradu osuđen na 20 godina zatvora", kaže Homen.
Uporedna analiza podataka iz 2009. i 2011. godine ukazuje da je došlo do znatnih pomaka u pogledu izricanja kazni. Pre izmena zakona, čak 43 odsto izrečenih kazni bilo je ispod ili na granici zakonskog minimuma, a svega 53 odsto u okviru zakonom zaprećenih kazni, a u 2011. godini kaznena politika je pooštrena, pa je 98 odsto kazni u skladu sa zakonskim okvirom. Najveći broj kazni za silovatelje izrečen je pred sudovima u Beogradu, Pančevu; Sremskoj Mitrovici i Šapcu.
"Radna grupa Ministarstva pravde predložila je formiranje registra silovatelja i pedofila, kao i način njihove kontrole nakon izdržane zatvorske kazne. Da bi te zakonske izmene zaživele u praksi, potrebna je saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i centara za socijalni rad, koji bi pratili kretanje i ponašanje osuđenih posle izlaska na slobodu. Tim stručnjaka različitih profila imao bi zadatak da utvrdi potencijalnu opasnost i preduzme mere na sprečavanju da takva osoba ponovo izvrši krivično delo", kaže Slobodan Homen.
Kazna za osnovni oblik silovanja je povećana pa je sada zakonski minimum tri, umesto dve godine zatvora, a maksimum 12 godina. Kada je reč o težim oblicima ovog krivičnog dela, ako je žrtvi naneta teška povreda, ako je delo izvršilo više osoba ili ako silovanje ima za posledicu trudnoću, predviđena je kazna od pet do 15 godina zatvora.
Državni sekretar ističe da zakon predstavlja dovoljnu osnovu za izricanje maksimalnih sankcija, ali da je sud nadležan da u svakom pojedinačnom slučaju odmeri kaznu, prenosi "Politika".
(MONDO)
Povodom inicijative za oštrije kažnjavanje pedofila, posle zločina u Vračevom Gaju kod Bele Crkve, Homen podseća da je kaznena politika za silovatelje drastično pooštrena krajem 2009. godine. Za najteži oblik ovog zločina, kada je žrtva dete, predviđena je kazna od 10 do 40 godina zatvora.
"Najvažnija promena je zabrana ublažavanja kazne ispod zakonskog minimuma, tako da se u slučaju obljube nad detetom ili u slučaju da je nastupila smrt osobe koja je nasilno obljubljena, ne može se izreći manja kazna od deset godina zatvora. Zbog težine dela, sudovi bi trebalo da izriču kazne koje su bliže zakonskom maksimumu, a ne minimumu. Kao jedan od prvih primera tih presuda, izrečena je kazna silovatelju Saši Megi, koji je pred Višim sudom u Beogradu osuđen na 20 godina zatvora", kaže Homen.
Uporedna analiza podataka iz 2009. i 2011. godine ukazuje da je došlo do znatnih pomaka u pogledu izricanja kazni. Pre izmena zakona, čak 43 odsto izrečenih kazni bilo je ispod ili na granici zakonskog minimuma, a svega 53 odsto u okviru zakonom zaprećenih kazni, a u 2011. godini kaznena politika je pooštrena, pa je 98 odsto kazni u skladu sa zakonskim okvirom. Najveći broj kazni za silovatelje izrečen je pred sudovima u Beogradu, Pančevu; Sremskoj Mitrovici i Šapcu.
"Radna grupa Ministarstva pravde predložila je formiranje registra silovatelja i pedofila, kao i način njihove kontrole nakon izdržane zatvorske kazne. Da bi te zakonske izmene zaživele u praksi, potrebna je saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i centara za socijalni rad, koji bi pratili kretanje i ponašanje osuđenih posle izlaska na slobodu. Tim stručnjaka različitih profila imao bi zadatak da utvrdi potencijalnu opasnost i preduzme mere na sprečavanju da takva osoba ponovo izvrši krivično delo", kaže Slobodan Homen.
Kazna za osnovni oblik silovanja je povećana pa je sada zakonski minimum tri, umesto dve godine zatvora, a maksimum 12 godina. Kada je reč o težim oblicima ovog krivičnog dela, ako je žrtvi naneta teška povreda, ako je delo izvršilo više osoba ili ako silovanje ima za posledicu trudnoću, predviđena je kazna od pet do 15 godina zatvora.
Državni sekretar ističe da zakon predstavlja dovoljnu osnovu za izricanje maksimalnih sankcija, ali da je sud nadležan da u svakom pojedinačnom slučaju odmeri kaznu, prenosi "Politika".
(MONDO)
