Zbog iznenadne smrti Bojana i Ivana porodica Golubović zavijena u crno. Bojan umro u snu, a Ivanu prepuklo srce od tuge. Zajedno sahranjeni
Teška, zla sudbina zadesila je nišku porodicu Golubović. U jednom danu naprasno su preminula, jedan za drugim, rođena braća Bojan (41) i Ivan (42). Nezapamćena porodična tragedija odigrala se u ponedeljak, kada je u svom stanu u Romanijskoj ulici umro Bojan Golubović.
Posle nekoliko sati, u istom stanu, iznenada je izdahnuo i njegov rođeni brat Ivan, kome je srce prepuklo od tuge. Uz lelek i suze najbližih i brojnih prijatelja, zajedno su sahranjeni na Novom groblju u Nišu, a od tuge su plakali i pogrebnici, pišu "Novosti".
Porodica Gavrilović je u velikom šoku, a mnoge Nišlije su zaprepašćene saznanjem o tragediji, koja se ne pamti u ovom gradu. Bojan, koji je živeo sam u stanu, i Ivan koji je bio oženjen, bili su nerazdvojni, a radili su u zajedničkoj privatnoj firmi za špediciju "Primal".
Bojan je imao visok krvni pritisak, ali je redovno uzimao terapriju. Na nagovor majke, i stariji Ivan je pre dva meseca bio na lekarskoj kontroli kada je konstatovano da ima mali ožiljak na srcu, ali da nije toliko dramatično.
Njihov pokojni otac je zbog problema sa krvnim sudovima imao tri infarkta.
"U nedelju smo se porodično okupili u Ivanovoj kući i zajedno sa decom, počistili njegovo dvorište", priča Predrag Temeljković, brat od ujaka preminulih.
"Lepo smo se družili celog dana, a u ponedeljak ujutru Bojan i Ivan se nisu pojavili na poslu u našoj firmi."
Kako se Bojan nije odazivao na pozive na mobilni telefon, Predrag je pozvao i Ivana, koji mu je predočio da mlađi brat ne otvara zaključana vrata svog stana i da mu se ne javlja.
Kada se i Temeljković oko devet sati obreo u zgradi u Romanijskoj ulici, pozvali su vatrogasce koji su preko terase, polomivši staklo, ušli u stan.
"Rekli su nam da ne možemo ništa da pomognemo, a potom sam ugledao Ivana u krevetu, koji je preminuo u snu", veli Predrag.
"Odmah smo rodbinu obavestili o smrti, a Ivan je sve vreme bio u stanu. Primetio sam da je bio očajan, verovatno što je mislio da je on kriv što je pozvao brata da mu pomogne da čisti dvorište, gde se možda fizički preopteretio."
Ekipa Hitne medicinske pomoći je tada Ivanu ponudila injekciju za smirenje, ali je on odbio. A kada je i mrtvozornik konstatovao Bojanovu smrt, izlazeći iz bratovljeve sobe oko podneva - Ivan se srušio!
Imao je grčeve na licu, pojavila se pena na ustima, a ostali prisutni u stanu odmah su ponovo pozvali Hitnu pomoć.
"Bilo je očito da je dobio srčani napad, moj otac davao mu je veštačko disanje, teča mu je masirao srce, a kada su pristigli lekari sat vremena su pokušavali da ga reanimiraju", veli Predrag.
"Kasnije nam je rečeno da Ivanu ne bi bilo pomoći i da je ekipa Hitne pomoći bila pored njega, jer mu je u sekundi eksplodiralo pola srca."
Dok su lekari i medicinske sestre plakali u stanu, najbliža rodbina je ponovo pozvala, mrtvozornika. Ona najpre nije mogla da poveruje da mora da konstatuje smrt još jednog brata, toliko je bila potresena, da se i njoj slošilo.
Rodbina o preminuloj braći priča da su bili dobri "kao hleb". Bojan je bio tih i povučen i imao je poseban pogled na svet, ali je uvek u komunikaciji bio iskren i otvoren.
Korpulentan, stariji brat Ivan je bio emotivac i mnogo toga je zadržavao u sebi, pogotovo na poslu kada bi se pojavio neki problem. Ćutao je o tome, kako bi ostale zaštitio. U porodičnoj firmi, osnovanoj još 1993. godine, kao agenti špedicije su uspešno obavljali stresan i odgovoran posao, pišu "Novosti".
(MONDO)
Posle nekoliko sati, u istom stanu, iznenada je izdahnuo i njegov rođeni brat Ivan, kome je srce prepuklo od tuge. Uz lelek i suze najbližih i brojnih prijatelja, zajedno su sahranjeni na Novom groblju u Nišu, a od tuge su plakali i pogrebnici, pišu "Novosti".
Porodica Gavrilović je u velikom šoku, a mnoge Nišlije su zaprepašćene saznanjem o tragediji, koja se ne pamti u ovom gradu. Bojan, koji je živeo sam u stanu, i Ivan koji je bio oženjen, bili su nerazdvojni, a radili su u zajedničkoj privatnoj firmi za špediciju "Primal".
Bojan je imao visok krvni pritisak, ali je redovno uzimao terapriju. Na nagovor majke, i stariji Ivan je pre dva meseca bio na lekarskoj kontroli kada je konstatovano da ima mali ožiljak na srcu, ali da nije toliko dramatično.
Njihov pokojni otac je zbog problema sa krvnim sudovima imao tri infarkta.
"U nedelju smo se porodično okupili u Ivanovoj kući i zajedno sa decom, počistili njegovo dvorište", priča Predrag Temeljković, brat od ujaka preminulih.
"Lepo smo se družili celog dana, a u ponedeljak ujutru Bojan i Ivan se nisu pojavili na poslu u našoj firmi."
Kako se Bojan nije odazivao na pozive na mobilni telefon, Predrag je pozvao i Ivana, koji mu je predočio da mlađi brat ne otvara zaključana vrata svog stana i da mu se ne javlja.
Kada se i Temeljković oko devet sati obreo u zgradi u Romanijskoj ulici, pozvali su vatrogasce koji su preko terase, polomivši staklo, ušli u stan.
"Rekli su nam da ne možemo ništa da pomognemo, a potom sam ugledao Ivana u krevetu, koji je preminuo u snu", veli Predrag.
"Odmah smo rodbinu obavestili o smrti, a Ivan je sve vreme bio u stanu. Primetio sam da je bio očajan, verovatno što je mislio da je on kriv što je pozvao brata da mu pomogne da čisti dvorište, gde se možda fizički preopteretio."
Ekipa Hitne medicinske pomoći je tada Ivanu ponudila injekciju za smirenje, ali je on odbio. A kada je i mrtvozornik konstatovao Bojanovu smrt, izlazeći iz bratovljeve sobe oko podneva - Ivan se srušio!
Imao je grčeve na licu, pojavila se pena na ustima, a ostali prisutni u stanu odmah su ponovo pozvali Hitnu pomoć.
"Bilo je očito da je dobio srčani napad, moj otac davao mu je veštačko disanje, teča mu je masirao srce, a kada su pristigli lekari sat vremena su pokušavali da ga reanimiraju", veli Predrag.
"Kasnije nam je rečeno da Ivanu ne bi bilo pomoći i da je ekipa Hitne pomoći bila pored njega, jer mu je u sekundi eksplodiralo pola srca."
Dok su lekari i medicinske sestre plakali u stanu, najbliža rodbina je ponovo pozvala, mrtvozornika. Ona najpre nije mogla da poveruje da mora da konstatuje smrt još jednog brata, toliko je bila potresena, da se i njoj slošilo.
Rodbina o preminuloj braći priča da su bili dobri "kao hleb". Bojan je bio tih i povučen i imao je poseban pogled na svet, ali je uvek u komunikaciji bio iskren i otvoren.
Korpulentan, stariji brat Ivan je bio emotivac i mnogo toga je zadržavao u sebi, pogotovo na poslu kada bi se pojavio neki problem. Ćutao je o tome, kako bi ostale zaštitio. U porodičnoj firmi, osnovanoj još 1993. godine, kao agenti špedicije su uspešno obavljali stresan i odgovoran posao, pišu "Novosti".
(MONDO)
