Republički fond za zdravstveno osiguranje utvrdio je da je od 1.433 kontrolisana lekara, 875 načinilo propuste u propisivanju lekova, pa će morati da refundiraju te troškove.
Izabrani lekari mogu propisivati, dok lekari specijalisti mogu predlagati pacijentima lekove samo iz svog delokruga rada, navode u RFZO.
Prema podacima RFZO, nepravilnosti se odnose na propisivanje lekova za koje je potrebno mišljenje specijaliste, za prekoračenje maksimalne doze leka, za prepisivanje lekova bez antibiograma, kao i briseva ili laboratorijskih nalaza.
Kontrolisani su lekari koji su propisali najveći broj lekova i oni kod kojih je utvrđeno da je propisan lek u suprotnosti sa uspostavljenom dijagnozom.
Direktor RFZO Aleksandar Vuksanović rekao je da se kontrola propisivanja lekova obavlja da bi se zaštitila prava osiguranika.
"Važno je da se pacijenti leče na najbolji način koji je struka definisala kao takav, odnosno da se transparentno i racionalno troši novac", kazao je Vuksanović Tanjugu.
Prema njegovim rečima, cilj nije da se uskrati lek koji je potreban pacijentu, već da se novac racionalno troši kako bi svi osiguranici mogli adekvatno da se leče.
"Najskuplji lek nije uvek i najbolji, odnosno najskuplja terapija nije uvek i najbolja za nas. Cena leka ne može biti jedini kriterijum u odabiru terapije", kazao je direktor RFZO.
On je naveo da će u slučajevima kada pojedini lekari ne poštuju stav struke i propisuju lekove mimo propisanih kriterijuma, RFZO insistirati da se novac vrati u kasu fonda.
"Fond ne kažnjava lekare, već insistira da se naš nepotrebno potrošen novac nama i vrati", kazao je Vuksanović.
Lekari su u obavezi da se prilikom propisivanja lekova na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja pridržavaju ograničenja, kao i u pogledu količine i doze lekova važećih registra i sažetaka karakteristike leka i originalnih upustava.
U slučaju da lekar to ne poštuje, Fond može da oduzme ID broj (odnosno pečat i broj) lekaru, da pokrene postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti pred Sudom časti Lekarske komore, pokrene postupak naknade štete i preduzme druge mere predviđene zakonom i opštim aktima Republičkog fonda.
Procedura nalaže da osiguranom licu lek propisuje i lekarski recept izdaje i lekar specijalista kada mu izabrani lekar prenese ovlašćenje.
To znači da izabrani lekari mogu propisivati, odnosno lekari specijalisti mogu predlagati lekove samo iz svog delokruga rada.
Lekar specijalista kod koga je izabrani lekar uputio osigurano lice radi ostvarivanja specijalističko-konsultativne zdravstvene zaštite, u izveštaju koji se dostavlja izabranom lekaru daje mišljenje i predlaže terapiju određenim lekom.
Na osnovu izveštaja lekara specijaliste, osiguranom licu lekarski recept za predloženi lek izdaje izabrani lekar.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Dragan Cvetić kazao je ranije Tanjugu da su su se pojedini lekari tom sindikatu požalili da se kazne kreću od nekoliko hiljada do više od 100.000 dinara, pa je sindikat preporučio da te kazne ne plaćaju.
On je ukazao da to što lekar propiše lek izvan delokruga svoje nadležnosti nije šteta, ukoliko pacijentu propise lek koji bi mu inače sledovao za određenu bolest.
"Šteta je ako je lekar prepisao lek koji pacijentu ne sleduje. To što su lekovi bili propisani van domena specijalizacije ne znači da nisu bili potrebni pacijentu", kazao je Cvetić, ukazujući da se nekad radi o tome da se učini pacijentu ili lekaru da ne dolazi dva puta da bi mu se propisao drugi lek.
Specijalista opšte medicine dr Nevenka Dimitrijević kazala je Tanjugu da lekari propisuju lekove u skladu sa Pravilnikom o propisivanju lekova.
"Ukoliko se kontrolom Fonda ispostavi da je lekar prekršio pravilnik nalaže mu se da to objasni, a ukoliko nema adekvatnog objašnjenja lekar je dužan da sumu u vrednosti leka koji je prepisan vrati", kazala je ona Tanjugu, navodeći da predstavnici Fonda najpre obaveštavaju direktora ustanove o tome, a da on nakon toga o tome obavesti lekara koji to treba i da plati.
"Važno je da se to ne tretira kao zloupotreba već samo kao prekršaj Pravilnika o propisivanju lekova jer smatramo da lekar to nije učinio da bi ostvario ličnu korist nego da bi pomogao pacijentu", rekla je ona.
Dr Dimitrijević je kazala da se pacijenti često žale jer ne razumeju zašto ne mogu da dobiju i drugi lek, ukazujući i da se lista lekova koji se mogu propisati često menja, pa je teško pratiti sve promene.
(Tanjug)
Prema podacima RFZO, nepravilnosti se odnose na propisivanje lekova za koje je potrebno mišljenje specijaliste, za prekoračenje maksimalne doze leka, za prepisivanje lekova bez antibiograma, kao i briseva ili laboratorijskih nalaza.
Kontrolisani su lekari koji su propisali najveći broj lekova i oni kod kojih je utvrđeno da je propisan lek u suprotnosti sa uspostavljenom dijagnozom.
Direktor RFZO Aleksandar Vuksanović rekao je da se kontrola propisivanja lekova obavlja da bi se zaštitila prava osiguranika.
"Važno je da se pacijenti leče na najbolji način koji je struka definisala kao takav, odnosno da se transparentno i racionalno troši novac", kazao je Vuksanović Tanjugu.
Prema njegovim rečima, cilj nije da se uskrati lek koji je potreban pacijentu, već da se novac racionalno troši kako bi svi osiguranici mogli adekvatno da se leče.
"Najskuplji lek nije uvek i najbolji, odnosno najskuplja terapija nije uvek i najbolja za nas. Cena leka ne može biti jedini kriterijum u odabiru terapije", kazao je direktor RFZO.
On je naveo da će u slučajevima kada pojedini lekari ne poštuju stav struke i propisuju lekove mimo propisanih kriterijuma, RFZO insistirati da se novac vrati u kasu fonda.
"Fond ne kažnjava lekare, već insistira da se naš nepotrebno potrošen novac nama i vrati", kazao je Vuksanović.
Lekari su u obavezi da se prilikom propisivanja lekova na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja pridržavaju ograničenja, kao i u pogledu količine i doze lekova važećih registra i sažetaka karakteristike leka i originalnih upustava.
U slučaju da lekar to ne poštuje, Fond može da oduzme ID broj (odnosno pečat i broj) lekaru, da pokrene postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti pred Sudom časti Lekarske komore, pokrene postupak naknade štete i preduzme druge mere predviđene zakonom i opštim aktima Republičkog fonda.
Procedura nalaže da osiguranom licu lek propisuje i lekarski recept izdaje i lekar specijalista kada mu izabrani lekar prenese ovlašćenje.
To znači da izabrani lekari mogu propisivati, odnosno lekari specijalisti mogu predlagati lekove samo iz svog delokruga rada.
Lekar specijalista kod koga je izabrani lekar uputio osigurano lice radi ostvarivanja specijalističko-konsultativne zdravstvene zaštite, u izveštaju koji se dostavlja izabranom lekaru daje mišljenje i predlaže terapiju određenim lekom.
Na osnovu izveštaja lekara specijaliste, osiguranom licu lekarski recept za predloženi lek izdaje izabrani lekar.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Dragan Cvetić kazao je ranije Tanjugu da su su se pojedini lekari tom sindikatu požalili da se kazne kreću od nekoliko hiljada do više od 100.000 dinara, pa je sindikat preporučio da te kazne ne plaćaju.
On je ukazao da to što lekar propiše lek izvan delokruga svoje nadležnosti nije šteta, ukoliko pacijentu propise lek koji bi mu inače sledovao za određenu bolest.
"Šteta je ako je lekar prepisao lek koji pacijentu ne sleduje. To što su lekovi bili propisani van domena specijalizacije ne znači da nisu bili potrebni pacijentu", kazao je Cvetić, ukazujući da se nekad radi o tome da se učini pacijentu ili lekaru da ne dolazi dva puta da bi mu se propisao drugi lek.
Specijalista opšte medicine dr Nevenka Dimitrijević kazala je Tanjugu da lekari propisuju lekove u skladu sa Pravilnikom o propisivanju lekova.
"Ukoliko se kontrolom Fonda ispostavi da je lekar prekršio pravilnik nalaže mu se da to objasni, a ukoliko nema adekvatnog objašnjenja lekar je dužan da sumu u vrednosti leka koji je prepisan vrati", kazala je ona Tanjugu, navodeći da predstavnici Fonda najpre obaveštavaju direktora ustanove o tome, a da on nakon toga o tome obavesti lekara koji to treba i da plati.
"Važno je da se to ne tretira kao zloupotreba već samo kao prekršaj Pravilnika o propisivanju lekova jer smatramo da lekar to nije učinio da bi ostvario ličnu korist nego da bi pomogao pacijentu", rekla je ona.
Dr Dimitrijević je kazala da se pacijenti često žale jer ne razumeju zašto ne mogu da dobiju i drugi lek, ukazujući i da se lista lekova koji se mogu propisati često menja, pa je teško pratiti sve promene.
(Tanjug)
