Zakon o registru silovatelja i pedofila će sačekati nove narodne poslanike. Razmatra se da li će upis biti trajan i ko će sve imati pravo uvida u njega.
Stručna grupa Ministarstva pravde uveliko radi na formiranju zakonskog okvira kako bi se što pre napravio registar silovatelja i pedofila, potvrdio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen za "Novosti".
"Bez obzira na to što je u toku izborna kampanja i što ovaj saziv parlamenta verovatno neće moći da usvoji ovakav zakon, uveliko radimo na pripremi pravnog akta kojim će se regulisati formiranje registra počinilaca seksualnih delikata. Još razmatramo da li će to biti izmene nekog postojećeg ili donošenje sasvim novog zakona", kaže Homen.
Ministarstvo je spremno da o ovom problemu razgovara i sa predstavnicima MUP i nadležnima za socijalnu politiku. Homen ukazuje i da nijedna zemlja u regionu nema takav registar, pa se analizira kako je problem regulisan u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Norveškoj:
"Nije dovoljno samo popisati počinioce seksualnih delikata, već treba napraviti i model njihovog nadzora nakon odslužene kazne. Posebnu pažnju treba obratiti na počinioce seksualnih delikata nad decom. Takođe, vrlo je važno pre formiranja registra utvrditi ko može da ima u njega uvid, da li je upis trajan, kako sprečiti zloupotrebe", kaže Homen.
On ukazuje da će uvođenje ovog registra, uz pooštrenu kaznenu politiku, dati rezultate kakvi su nam potrebni.
Inače, od kad su drastično pooštrene sankcije za krivično delo silovanja, broj osuda i dužina kazni daleko su veće. Pre izmena zakona, 2009. godine, čak 43 odsto izrečenih kazni bilo je ispod ili na granici zakonskog minimuma. Te 2009. godine izrečeno je 58 sudskih presuda za silovatelje. Lane su za ovo delo izrečene 83 presude, a od toga 98,78 odsto zatvorske.
Kazna za krivično delo silovanja povećana je, pa tako umesto od dve do 12 godina zatvora, ona iznosi tri do 12 godina. Još su veće osude ako je usled ovog dela naneta teška telesna povreda, ako je delo izvršilo više lica ili ako silovanje ima za posledicu trudnoću. Tada kazne idu od pet do 15 godina.
Najvažnija zakonska promena jeste zabrana ublažavanja kazne ispod minimalne, recimo u slučaju obljube nad detetom ili u slučaju da je nastupila smrt lica nad kojim je izvršena nasilna obljuba. Tada se ne može izreći manja kazna od deset godina zatvora.
Najveći broj presuda silovateljima izrečen je pred sudovima u Beogradu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Šapcu.
Inače, broj krivičnih prijava koje policija svake godine podnosi protiv silovatelja dva do tri puta je veći od broja osuda, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Poslednjih nekoliko godina broj prijava samo za silovanje varira između 140 i 180 godišnje, plus još dvadesetak za delo obljube nad nemoćnim licem, četrdesetak za obljubu nad maloletnim detetom i stotinak za nedozvoljene polne radnje, pišu "Novosti"
(MONDO)
"Bez obzira na to što je u toku izborna kampanja i što ovaj saziv parlamenta verovatno neće moći da usvoji ovakav zakon, uveliko radimo na pripremi pravnog akta kojim će se regulisati formiranje registra počinilaca seksualnih delikata. Još razmatramo da li će to biti izmene nekog postojećeg ili donošenje sasvim novog zakona", kaže Homen.
Ministarstvo je spremno da o ovom problemu razgovara i sa predstavnicima MUP i nadležnima za socijalnu politiku. Homen ukazuje i da nijedna zemlja u regionu nema takav registar, pa se analizira kako je problem regulisan u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Norveškoj:
"Nije dovoljno samo popisati počinioce seksualnih delikata, već treba napraviti i model njihovog nadzora nakon odslužene kazne. Posebnu pažnju treba obratiti na počinioce seksualnih delikata nad decom. Takođe, vrlo je važno pre formiranja registra utvrditi ko može da ima u njega uvid, da li je upis trajan, kako sprečiti zloupotrebe", kaže Homen.
On ukazuje da će uvođenje ovog registra, uz pooštrenu kaznenu politiku, dati rezultate kakvi su nam potrebni.
Inače, od kad su drastično pooštrene sankcije za krivično delo silovanja, broj osuda i dužina kazni daleko su veće. Pre izmena zakona, 2009. godine, čak 43 odsto izrečenih kazni bilo je ispod ili na granici zakonskog minimuma. Te 2009. godine izrečeno je 58 sudskih presuda za silovatelje. Lane su za ovo delo izrečene 83 presude, a od toga 98,78 odsto zatvorske.
Kazna za krivično delo silovanja povećana je, pa tako umesto od dve do 12 godina zatvora, ona iznosi tri do 12 godina. Još su veće osude ako je usled ovog dela naneta teška telesna povreda, ako je delo izvršilo više lica ili ako silovanje ima za posledicu trudnoću. Tada kazne idu od pet do 15 godina.
Najvažnija zakonska promena jeste zabrana ublažavanja kazne ispod minimalne, recimo u slučaju obljube nad detetom ili u slučaju da je nastupila smrt lica nad kojim je izvršena nasilna obljuba. Tada se ne može izreći manja kazna od deset godina zatvora.
Najveći broj presuda silovateljima izrečen je pred sudovima u Beogradu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Šapcu.
Inače, broj krivičnih prijava koje policija svake godine podnosi protiv silovatelja dva do tri puta je veći od broja osuda, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Poslednjih nekoliko godina broj prijava samo za silovanje varira između 140 i 180 godišnje, plus još dvadesetak za delo obljube nad nemoćnim licem, četrdesetak za obljubu nad maloletnim detetom i stotinak za nedozvoljene polne radnje, pišu "Novosti"
(MONDO)
