Katolička, protestantska, anglikanska i brojne manje hrišćanske crkve Zapada slave Uskrs, dok će ga crkve Istoka proslaviti za nedelju dana. Pravoslavni danas slave Cveti.
Razmak između jednog i drugog Uskrsa ove godine je nedelju dana, ali iduće će biti čak 36 dana - "zapadni" će biti proslavljen 31. marta, a "istočni" 5. maja.
Već iduće, 2014. godine, oba Uskrsa biće istog datuma - 20. aprila, što će biti slučaj i 2017, 2025 i 2028.
U hramovima se praznično bogosluženje služi već u subotu uveče - "misa bdenja" po zalasku sunca, ponegde i u ponoć. Tada se čita jevanđelje po Marku (16, 1-8) i obavlja krštenje onih koji su se za to pripremili.
Na sam praznik u nedelju pre podne služi se svečana misa, čita se jevanđelje po Jovanu (20, 1-9) o dolasku Marije Magdalene na grob Hristov i otkriću da je on prazan.
U Srbiji, "zapadni" Uskrs slave osim rimokatolika, koji su uglavnom mađarske i hrvatske nacionalnosti, i vernici Slovacke evangelističke crkve, koji praznik nazivaju Velika noć. U Vojvodini ih je pedesetak hiljada u 35 parohija.
Manji deo Mađara Srbije su protestanti-reformati, sledbenici Kalvina. U Srbiji Kalvinista ima dvadesetak hiljada, a biskupsko sedište im je u Feketiću u Bačkoj.
U Banatu ima i stotinak Husita (Čeha), protestanata, sledbenika Jana Husa, u mestu Veliko Središte kod Vršca, koji takođe danas slave Uskrs.
Povodom uskršnjeg praznika beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predvodiće misu u Crkvi Krista Kralja u Beogradu.
Hočevar je u Uskršnjoj poslanici čestitao vernicima praznik i pozvao ih da širom otvore vrata svoga bića, porodice i celokupne crkvene i društvene zajednice.
"Srdačno vas pozdravljam u neizmernoj radosti i beskrajnoj težnji da ovih dana budemo jedno samo srce i jedna samo duša", rekao je Hočevar, istakavši da je Sveta tajna koja se slavi "veličanstvena i bitna" za svakoga.
Ona, dodao je, snažno usmerava našu sadašnjost, najdublje osmišljava našu budućnost i zajedno nas vodi posebnom i sudbonosnom životnom ispitu.
Hiljade hrišćanskih vernika i hodočasnika slave danas Uskrs u Jerusalimu procesijama i molitvama.
Uskršnju misu u drevnoj crkvi Hristovog groba, podignutoj na mestu gde je, prema hrišćanskom verovanju, Isus razapet, sahranjen i vaskrsnuo, služilo je sveštenstvo u belim i zlatnim odorama.
Italijanski premijer Mario Monti, koji je došao u crkvu u okviru privatne posete, pridružio se masi vernika, preneo je AP. On se rukovao s hodočašnicima i razgovarao s kaluđerima u jerusalimskom starom gradu.
Nadomak zidina starog grada oko 350 ljudi je pevalo u takozvanoj Grobnici u bašti, gde oni veruju da je Isus sahranjen.
Pravoslavne crkve danas, nedelju dana pre Uskrsa po kalendarima istočnih hrišćanskih crkvi, slave Cveti, sećanje na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.
Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad, čime je ispunjeno staro proročanstvo: "Evo car krotki ide i jaše na magarici".
Ovaj dolazak u sveti grad pozdravio je narod prostirući svoje ogrtače na put, noseći palmove grančice i govoreći: "Blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje".
U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Iako je post, dopušteno je, kao što je bilo i na Blagovesti, da se jede riba.
U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima: "Evo mene, a evo vama rata sa Turcima".
Veoma mali broj porodica slavi Cvete krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina.
U nekim krajevima uoči ovoga praznika žene odlaze na livade da naberu cveće koje stave u vodu da prenoći, a ujutru se ukućani umivaju ovom vodom.
Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke i ljubičice, ako ih ima.
Inače, od danas za pravoslavne vernike koji Uskrs slave po starojulijanskom i novojulijanskom (Milankovićevom) kalendaru počinje Velika ili Strasna nedelja.
(agencije/MONDO)
Već iduće, 2014. godine, oba Uskrsa biće istog datuma - 20. aprila, što će biti slučaj i 2017, 2025 i 2028.
U hramovima se praznično bogosluženje služi već u subotu uveče - "misa bdenja" po zalasku sunca, ponegde i u ponoć. Tada se čita jevanđelje po Marku (16, 1-8) i obavlja krštenje onih koji su se za to pripremili.
Na sam praznik u nedelju pre podne služi se svečana misa, čita se jevanđelje po Jovanu (20, 1-9) o dolasku Marije Magdalene na grob Hristov i otkriću da je on prazan.
U Srbiji, "zapadni" Uskrs slave osim rimokatolika, koji su uglavnom mađarske i hrvatske nacionalnosti, i vernici Slovacke evangelističke crkve, koji praznik nazivaju Velika noć. U Vojvodini ih je pedesetak hiljada u 35 parohija.
Manji deo Mađara Srbije su protestanti-reformati, sledbenici Kalvina. U Srbiji Kalvinista ima dvadesetak hiljada, a biskupsko sedište im je u Feketiću u Bačkoj.
U Banatu ima i stotinak Husita (Čeha), protestanata, sledbenika Jana Husa, u mestu Veliko Središte kod Vršca, koji takođe danas slave Uskrs.
Povodom uskršnjeg praznika beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predvodiće misu u Crkvi Krista Kralja u Beogradu.
Hočevar je u Uskršnjoj poslanici čestitao vernicima praznik i pozvao ih da širom otvore vrata svoga bića, porodice i celokupne crkvene i društvene zajednice.
"Srdačno vas pozdravljam u neizmernoj radosti i beskrajnoj težnji da ovih dana budemo jedno samo srce i jedna samo duša", rekao je Hočevar, istakavši da je Sveta tajna koja se slavi "veličanstvena i bitna" za svakoga.
Ona, dodao je, snažno usmerava našu sadašnjost, najdublje osmišljava našu budućnost i zajedno nas vodi posebnom i sudbonosnom životnom ispitu.
Hiljade hrišćanskih vernika i hodočasnika slave danas Uskrs u Jerusalimu procesijama i molitvama.
Uskršnju misu u drevnoj crkvi Hristovog groba, podignutoj na mestu gde je, prema hrišćanskom verovanju, Isus razapet, sahranjen i vaskrsnuo, služilo je sveštenstvo u belim i zlatnim odorama.
Italijanski premijer Mario Monti, koji je došao u crkvu u okviru privatne posete, pridružio se masi vernika, preneo je AP. On se rukovao s hodočašnicima i razgovarao s kaluđerima u jerusalimskom starom gradu.
Nadomak zidina starog grada oko 350 ljudi je pevalo u takozvanoj Grobnici u bašti, gde oni veruju da je Isus sahranjen.
Pravoslavne crkve danas, nedelju dana pre Uskrsa po kalendarima istočnih hrišćanskih crkvi, slave Cveti, sećanje na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.
Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad, čime je ispunjeno staro proročanstvo: "Evo car krotki ide i jaše na magarici".
Ovaj dolazak u sveti grad pozdravio je narod prostirući svoje ogrtače na put, noseći palmove grančice i govoreći: "Blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje".
U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Iako je post, dopušteno je, kao što je bilo i na Blagovesti, da se jede riba.
U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima: "Evo mene, a evo vama rata sa Turcima".
Veoma mali broj porodica slavi Cvete krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina.
U nekim krajevima uoči ovoga praznika žene odlaze na livade da naberu cveće koje stave u vodu da prenoći, a ujutru se ukućani umivaju ovom vodom.
Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke i ljubičice, ako ih ima.
Inače, od danas za pravoslavne vernike koji Uskrs slave po starojulijanskom i novojulijanskom (Milankovićevom) kalendaru počinje Velika ili Strasna nedelja.
(agencije/MONDO)
